Srbija - Poslonska gora (manastir Svetog Romana, Cerovačka i Braljinska vetrenja, Ražanjska reka), 22.3.2026.

            Poslonska gora je predeo koji se retko obilazi. A i planinarska akcija koju (skoro da) niko ne 

            vodi iz Beograda. Ovaj vikend sa PSK Balkan obilazimo istu. Početak pešačke ture je bio kod 

            manastira Svetog Romana. Manastir smo već ranije obišli (i opisali prilikom planinarenja na 

            Mojsinjskoj gori) pa samo ukratko. Jedan je od najstarijih u Srbiji a prvi sačuvani zapisi govore o 

            11. veku (po pričama sveštenih lica, iz 9. veka). Smešten je na desnoj obali Južne Morave pored 

            puta koji spaja Kruševac i Ražanj.

            Posvećen je Svetom Romanu koji je živeo u 9. veku. Crkva je posvećena Blagovestima Presvete 

            Bogorodice. Ulazi su pravljeni nisko da bi se onemogućio ulazak konjima tokom nekadašnjih 

            razbojništava. Kula zvonika ima dva zvona. U krugu manastira se nalazi grob Nikolaja Rajevskog 

            (ruski pukovnik i srpski dobrovoljac) koji je poginuo 1876. godine u Srpsko-turskom ratu u mestu 

            Gornji Adrovac kod Aleksinca. Ovde je sahranjeno njegovo srce dok je telo preneto u tadašnju 

            Rusiju. Nikolaj Rajevski je u književnosti bio grof Vronski u delu Ana Karenjina ruskog pisca Lava 

            Tolstoja.

            Staza je u potpunosti prohodna (i jednim delom markirana). Na Mojsinjskoj gori su nam rekli da 

            ovde dolaze samo lovci pa smo očekivali da je ista zarasla i neprohodna. Od manastira počinje 

            blaži uspon koji na pojedinim delovima prelazi u pešačenje po ravnom pa onda opet blaži uspon 

            do najvišeg vrha ture.

            Poslonska gora ne spada u planine jer joj je visina niža od 500 metara. Nazivaju je i Poslonska 

            brda a ime je dobila po obližnjem mestu Poslon koje se nalazi na istočnim padinama. Prvu 

            pauzu pravimo na vidikovcu Cerovačka vetrenja koji se nalazi na četvrtom kilometru pešačenja 

            od manastira. Odavde se na horizontu vidi planina Jastrebac. Dok su u podnožju (pored Južne 

            Morave) sela Maletina i Trubarevo te Đunis (pored Ribarske reke koja se uliva u Južnu Moravu).

            Najviši vrh Poslonske gore je Cerovačka vetrenja. Visine je 491 metar. Sa vrha ne postoji 

            vidikovac ali se svakako fotografišemo na istom. Ovom prilikom se zahvaljujem Milanki Arsić 

            (predsednici PSK Balkan) na mnogobrojnim savetima za moj predstojeći uspon u maju mesecu 

            na najviši vrh Severne Afrike (Toubkal, 4167 metara) koji se nalazi na planinskom lancu Atlas u 

            Maroku.

            Nastavljamo ka sledećem vrhu ture koji se zove Braljinska vetrenja. Skretanje se nalazi na 

            šestom kilometru pešačenja. Povratak sa vrha je istim putem. 

            Braljinska vetrenja je vrh visine 475 metara. Ime je dobio po obližnjem mestu Braljina. Inače, 

            vetrenje su mesta koja su izložena stalnim strujanjima vazduha. Ne treba ih mešati sa 

            vetrenjama koje su označavale vetrenjače. Uglavnom su to isturene čuke ili prevoji. Na ovom 

            vrhu pravimo kraću pauzu. Sa vrha pogled puca do Suve planine kao i na dolinu Južne Morave.

            Na putu ka kamenolomu Varnica otvaraju se vidikovci. Na jednom od njih pravimo pauzu. Sa 

            istog puca pogled ka istoku Srbije. U daljini se vidi planina Ozren i najviši vrh Leskovik (1174 

            metra nadmorske visine).

            I jedna zajednička fotografija. Sa planinarima iz PSK Balkan. U pozadini se vidi planina Bukovik. 

            Bukovik sa susednim Rožnjem spada u planine koje nisu turistički iskorišćene. Čak ih retko 

            posećuju i planinari. Pa eto predloga za jedno od budućih planinarenja. Uspon na Bukovik kreće 

            iz sela Crni Kao a na Rožanj iz sela Grabovo. U podnožju je Ražanj. Kroz njega je nekada prolazio 

            čuveni rimski drum Via militaris. Iz tog perioda je poznat kao Arsena (oružnica). Nekad mu je 

            pripadala teritorija današnje opštine Ćićevac kao i dva sela opštine Aleksinac. Ima nešto više od 

            1000 stanovnika.

            Posle 11 km pešačenja nailazimo na kamenolom Varnica. Poznat je po eksploataciji krečnjaka 

            velikog kvaliteta. Važan je za lokalnu infrastrukturu jer obezbeđuje materijal za održavanje i 

            izgradnju puteva u ovom delu Srbije.

            Nedaleko od kamenoloma se nalazi lovački dom lovačkog udruženja "Bukovik" iz Ražnja koje 

            ima dugu tradiciju na ovom prostoru. Osim kao mesto na kome se okupljaju lovci poznato je i 

            kao izletište. Udruženje se bavi i organizacijom lovačkih sabora i takmičenja. Od divljači u ovom 

            kraju najzastupljeniji su zečevi i divlje svinje.

            Na četrnaestom kilometru pešačenja prelazimo Ražanjsku reku. Ime je dobila po mestu kroz 

            koje protiče. Dužine je 15 km. Izvire na zapadnim padinama planine Bukovik. Kod mesta Braljina 

            se uliva u Južnu Moravu.

            Pešačku turu nakon 16 km završavamo u mestu Maćija pored crkve Svetog Jovana Krstitelja. 

            Potiče iz 14. veka i jedna je od važnijih duhovnih i istorijski spomenika ovog kraja. Pod zaštitom 

            je države kao spomenik kulture. Glavno okupljanje vernika je 7. jula na Ivanjdan kada se slavi 

            rođenje Svetog Jovana Krstitelja.

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/