Plavno
Najveće je selo kninske opštine.
Ime je dobilo po čestom plavljenju njegovog polja (Plavanjskog).
Plavanjsko polje je najviše u ovom
području i visine je od 390 metara na južnim obodima sela do 500
metara na
severnim. Selo je nekada imalo 2500 stanovnika (popis iz 1960-tih) dok je nakon
rata u bivšoj
Jugoslaviji tj. danas ostalo manje od 150. Smešteno između
završnih padina Velebita i početaka padina
Dinare (dolina reke Radljevac)
takoreći tektonski je aktivno. Epicentar jakog zemljotresa pored Knina
1986.
godine bio je baš ispod ove planine na čiji smo se vrh
popeli.
mnogi
stanovnici ovog sela naučili da plivaju. Geolozi su označili 30 izvora dok
Plavanjci vole da kažu da
ih ima 365, baš koliko i dana u godini (želeći da
istanku bogatstvo vode koje nije tipično za Dalmaciju).
Ove stene su formirane u
periodu mezozoika što će reći da su starije od 100 miliona godina.
imate još 2,5-3 km do Orlovca tj. najvišeg
vrha planine. U pravcu (jugo)zapada se vidi planina Kom (visine
1003 metra) s
kojom se završava masiv Velebita. U rimsko doba odavde se akvaduktom snabdevao
vojni
logor Burnum (jedan od glavnih u tadašnoj provinciji
Dalmaciji).
Nisam ljubitelj guštera ali jedno
od obeležja ovog kraja je i Zelembać. Spada u grupu krupnih guštera
Evrope. Pored Balkanskog poluostrva (i ostrva) ima ih na prostoru Kavkaza pa sve
do Irana. Mužjaci imaju
crne tačke na leđima i karakterističnu plavu boju vrata.
U slučaju opasnosti brane se ugrizom pa budite
pažljivi. Prolazimo pored zidova
rađenih u tehnici suvozida (tehnika slaganja neobrađenog kamena bez
vezivnih
materijala). I uživamo na prvim vidikovcima.
vrha Orlovac postoji lokva na koju (kako nam rekoše
meštani sela) dolazi medved da pije vodu. Nismo ga
sreli ali smo videli otisak
šape. Pa ako/kad budete išli na uspon na Orlovicu imajte ovo u vidu. Kako i
napisah ranije, zbog medveda potrebno je ići na planinu najmanje u grupi od
troje, praviti određenu
količinu buke (glasno pričati ili nositi delove opreme
koji zveckaju) da ne biste iznenadili medveda jer će
se u tom slučaju braniti.
Nemojte bežati od medveda (jer vas tada instiktivno smatra lovinom) a i brži je
od ljudi i bolji je penjač na drvo. Pokušajte ga uplašiti vikanjem, dizanjem
ruku, pištanjem u pištaljku i ako
imate biber sprej poprskati ga
istim.
(severo)istoka pruža se pogled ka Bosni i Hercegovini. U prvom planu su Derale. Ovaj planinski prevoj
nalazi se na
visini od 965 metara. Najviši vrh Kuk visine je 1130 metara. Preko Derala vodi
put od
Bosanskog Grahova ka Kninu. Na njenim padinama se
nalazi granični prelaz Strmica (HR-BiH).
Ka
vrhu Orlovac. Predivno.
U
pravcu zapada se vidi Velebit.
Najduža je planina u Hrvatskoj, dužine 145 km i širine 10-30 km. Najviši
vrh mu
je Vaganski vis visine 1757 metara. Pruža se od Senja duž Jadranskog mora do
kanjona reke
Zrmanje. Na usponu ka vrhu vidi se i Čupkovića vijadukt. Sa njega
su 3. decembra 1962. godine orkanski
udari bure srušili 12 vagona. Poginula su
četiri radnika železnice. Dva vagona su pala na dve kuće ali niko
nije stradao.
Tokom noći bura je oborila još
jedan vagon koji je visio na vijaduktu.
Završni uspon na vrh Orlovac. Kao i svaki vrh kada mu se
približite ne izgleda impozantno ali kada ga
pogledate iz daljine (slika ispod,
pogled iz Knina na Orlovicu) onda možete da sagledate položaj vrha kao
i veličinu planine na kojoj se nalazi. Ovo je i granični kraj između Dalmacije,
Like i Bosne pa se naziva i
tromeđom.
svemirsko
odelo.
Jedna jedina (One and only), planina Dinara. Pogled s Orlovca s optičkim
uvećanjem na Dinaru. Na njoj se
nalazi najviši vrh Hrvatske, vrh Sinjal (ili istoimeni vrh Dinara) visine 1831 metar. Po njoj celi Dinarski
planinski masiv nosi ime. U Bosni
joj je najviši vrh Troglav i visine je 1913 metara.
Sa
ovog vrha se vidi veliki broj planina (Šator u BiH (slika ispod), Kozjak,
Svilaja, Promina, Velebit...). Zbog
ograničenja u veličini reportaže ostale
fotografije možete pogledati na
adresi https://duskoopacic.smugmug.com/Hrvatska-Plavno-Orlovica-vrh-Orlovac-i-Svetinja-Žagrović. Ako
budete dolazili u ove krajeve preporučujem svakako uspon na ovu prelepu
planinu. Za selo Plavno se
vezuje još dosta priča. Pominje se da je kraljica
Lepa imala letnjikovac u ovom selu na čijem su posedu
kasnije Turci sagradili
novi. U selu su nađeni ostaci predromaničnih crkava, turskih utvrđenja
(srednjovekovni grad Tukleč). U Plavnu je boravio i Dositej Obradović u kome je
napisao posvetu za svoju
knjigu Ižica.
teritoriji sela Žagrovića. Mala crkvica u donjoj prostoriji
ima izvor lekovite vode. Veliki skup se održava 6.
jula tj. uoči Ivan(j)dana
(koji je 7. jula i kojim se obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja).
Po predanju
bolesna devojka iz okoline je
sanjala ovaj izvor sa koga joj je otac doneo vodu od koje je ozdravila. U znak
zahvalnosti podigao je ovu bogomolju.
Putovanje je bilo u
samoorganizaciji prilikom posete rodnom kraju. Na uspon je išlo nas četvero
planinara. Sestra Rajka (PSD Železničar, Beograd) nam je ispričala detalje
vezane za Svetinju i za lekovite
biljke. Miroslav (PSK Pobeda, Beograd) je bio
logistička podrška. Lazo (PD Orfej, Beograd) nam je bio
vodič prethodnih dana
kroz Civljane i okolinu izvora Cetine te nam ukazao na geografske regione sa
vrha
Orlovice. I ja (PSK Pobeda, Beograd) sam osmislio kompletan uspon, nacrtao
mape tj. stazu i poveo nas
ka medi:-) koga nismo sreli. Te postavio fotografije
i napisao ovu foto-reportažu. Po mojoj evidenciji ne
postoji zvaničan
elektronski zapis staze (tzv. GPS trek) sa usponom na Orlovicu kao ni reportaža
slična
ovoj pa eto od nas malog doprinosa ovom mestu i
okolini.
Bravo da se zna nešto ljepo o našem najdražem selu PLAVNU.
ОдговориИзбришиHvala.
Избриши