Hrvatska - Krčić, Krka, Cetina i Rastoke, 28.4. i 4.5.2025.

            April i maj u Dalmaciji i okolini su pogodni za takoreći vodene (avan)ture. U okolini Knina tu su vodopad 

            Krčić, izvor Krke i izvor Cetine. Plitvička jezera u Lici ostavljamo za drugi put a svraćamo u Rastoke 

            (prigradsko naselje Slunja) na Kordunu.

 

            Vodopad Krčić

 

            Zvan još i Topoljski buk ili Velik buk nalazi se na reci Krčić koja dolazi iz kraških vrela podno južnih padina 

            Dinare. Protiče kroz kanjon preko više sedrenih (bigrenih) pregrada na kojima se nalaze manji vodopadi. 

            Dužine je 22 km i upravo se ovde kod vodopada završava padajuću u izvor reke Krke što ga čini 

            jedinstvenim ušćem na svetu.

            Vodopad je visine 22 metra i širine 30 metara. Naziv mu je deminutiv od naziva reke Krke jer je odlučeno 

            da se izvor i tok Krke odvoji od rečnog toka Krčića. Za one koji su se kupali u izvoru Krke kažu da je jedan 

            od pet najhladnijih u širem regionu. Glavni izvor Krke je u pećini pored vodopada dok se druga dva nalaze 

            50 i 150 metara južnije. Kroz Kninsko polje teče do Knina.

            Krka u Kninu kod južnog mosta (slika ispod). Ukupna dužina toka joj je 72,5 km (od čega slatkovodni 49 

            km i 23,5 km toka koji je pomešan sa morskom vodom). U svom toku Kninskim poljem prima levu pritoku 

            Kosovčicu a zatim desne pritoke Orašnicu i Butižnicu.

            Nakon Knina ulazi u kanjon dubine 150 metara. Nakon sedam vodopada (Bilušić, Brljan, Manojlovac, 

            Rošnjak, Miljacka, Roški i Skradinski buk) ulazi u Prokljansko jezero a potom u Šibenski zaliv. Nakon 

            Roškog vodopada se proširuje u Visovačko jezero. Pre Skradinskog buka u nju se uliva leva pritoka Čikola. 

            Tok Krke od Knina do Skradina je proglašen nacionalnim parkom. Pored njenog toka se nalazi nekadašnji 

            rimski logor Burnum, manastir Krka, samostan Visovac kao i više srednjovekovnih utvrđenja.

            Iz Knina krećemo na izvor Cetine. A da biste došli do njega opet morate proći pored gorostasa, Dinare. 

            Svraćamo na prvi izvor Cetine. Nalaze se u selu Cetina. Znan i kao Vukovića vrelo. Ukupna dužina joj je 

            105 kilometara. Najduža je reka u Dalmaciji. Izvire ispod padina Dinare a uliva se u Jadransko more. 

            Plovna je dužini od 7 km u delu gde se uliva u Jadran. Kraj oko Cetine se naziva Cetinska krajina.

            Nedaleko od prvog se nalazi i najpoznatiji izvor Cetine. Označen na karatama kao Eye of Croatia (Oko 

            Hrvatske). Ovaj izvor sagledaćete samo iz vazduha (fotografisanjem) iz drona. Snimci iz vazduha su mu 

            doprineli svetsku slavu pošto veliki broj turista dolazi da ga fotografiše iz vazduha. Na putu ka Jadranu 

            prolazi kroz Peručko jezero (koje je nastalo njenim pregrađivanjem). Potom kroz Sinjsko polje, pored 

            planine Mosor sve do Omiša gde se uliva u Jadransko more.  

            Južno od izvora se nalazi Pločasti most. Napravljen je od srednjovekovnih kamenih megalita-stećaka koji 

            su prethodno korišćeni kao nadgrobni spomenici. Jedinstven je primer premošćivanja reke. Smatra se da 

            su kamene ploče nadgrobnih spomenika donete s obližnjeg groblja u 15. veku.  

            Takođe pored izvor Cetina se nalazi i crkva Svetog Spasa iz 9. veka. Crkva je jednobrodna sa tri apside. 

            Zidana je kamenom i malterom. Dimenzija je 25 metara u dužinu, širine je 7 metara a visina zidova 8 

            metara dok je visina zvonika 20 metara. Na groblju oko crkve se nalaze stećci od koji su neki većim delom 

            utonuli u zemlju. Ima ih zaista velikih (veći stećak znači da je ispod sahranjen imućniji meštanin). Na 

            spomenicima se nalaze razni ručno isklesani motivi. Danas je kamen spoticanja između Srba i Hrvata ali o 

            tome više na Internetu jer je ovaj blog namenjen opisu prirodnih lepota.

            Napuštamo Dalmaciju i na putu za Beograd preko Like na Kordunu svaćamo u Slunj i njegovo prigradsko 

            naselje Rastoke. Reka Slunjčica izvire 5 km južno od Slunja. Tipična je kraška reka a predstavlja završetak 

            podzemnog toka reke Ličke Jesenice. 

            Od mnogobrojnih sedrenih barijera najlepše su u Rastokama gde se Slunjčica uliva u reku Koranu. Bogata 

            je pastrmkom a toliko je čista da vodu možete piti iz bilog kog dela njenog toka. 

            Samo ime naselja govori da se ovde „rastače“ voda i to reke Slunjčice koja se preko sedre uliva u Koranu. 

            Na ovom mestu se stvara veći broj malih jezera, brzaka i slapova dok u rupama rastočke sedre žive vidre 

            koje su se vratile ponovo nakon dužeg periode nestanka.

            Predvorje su Plitvičkih jezera pa ih još zovu i Male Plitvice. Od Plitvičkih jezera su udaljene 33 km a od 

            Zagreba 100 kilometara. Na ovim vodotocima su napravljeni prvi mlinovi u 17. veku a pretpostavlja se i 

            ranije. Nađeni su i koševi u kojima su se ispirali vuneni predmeti pa za njih kažu da su to preteče veš 

            mašina. 

            Zbog graditeljske, istorijske i etnografske baštine Rastoke su 1969. godine uvrštene u Reigistar spomenika 

            kulture pri Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zagrebu. Danas je turistična ponuda 

            oživljena uz ponudu mnogobrojnog smeštaja, ugostiteljstvom, turističkim obilascima, likovnim 

            kolonijama... Specijalitet je pastrmka koja se hvata iz lokalnih brzaka kao i beskvasni hleb koji se proizvodi 

            od nekoliko vrsta žitarica.

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com