Странице (Pages)

Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Turska - Alanja, 2. deo: Jeni, Sulejmanova i Kujularonu dzamija, Arheoloski muzej, Dim pecina, vocni vrt, 19.9.2018.

            Nova dzamija (Yeni cami) i Sulejmanova dzamija (Süleymaniye cami)

            Alanja ima veliki broj dzamija sa karakteristicnom arhitekturom. Tri najznacajnije su Sulejmanova koja 
            se nalazi u okviru zamka a ostale dve su Nova i Kujularonu (Kujular) dzamija. Za Novu dzamiju skoro da 
            ne postoji ni jedan podatak osim da se nalazi u centru grada preko puta parka u ulici Vlade.

            Sulejmanova dzamija je izgradjena 1231. godine za vreme Aladina Kejkubata a rekonstruisana u 16. 
            veku od strane Sulejmana Velicanstvenog. Gradjena je od kamena i opeke uz dodavanje drveta. Pored 
            glavnog sredisnjeg dela nalazi se priprata koje je pokrivena sa tri manje kupole. Minaret se nalazi u 
            severozapadnom delu. Rezervoar s vodom i cesmama nalazi se u severoistocnom delu. 
            Kujularonu dzamija (Kuyularönü cami)

            Jedna je od najstarijih dzamija u Alanji. Sagradjena je 1470. godine a rekonstruisana 1765, 1942. i 
            2005. godine. Takodje jedna je i od najposecenijih dzamija u Alanji. Na cetiri jezika ispisana su cetiri 
            pravila ponasanja i to: 1. Izujte se pre ulaska. 2. Zene ne bi trebalo da ulaze otkrivene glave i nogu. 3. 
            Muskarci ne bi trebalo da ulaze u sorcu. 4. Zabranjeno je fotografisanje tokom molitve.

            Kapacitet dzamije je 800 posetilaca. Duzine je 67 metara a sirine 64 metra. Visina minareta je 88
            metara.
            Arheoloski muzej (Alanya Arkeoloji müzesi)

            Otvoren je za posetioce 1967. godine. Cine ga dva dela u kojima se nalaze arheoloski i etnografski 
            artefakti. Sedamdesetih godina proslog veka na prostoru Alanje otkriven je veliki broj arheoloskih 
            nalazista pa je drzava donela odluku da se pored veceg muzeja u Antaliji otvori i muzej u Alanji. Simbol 
            muzeja je bronzana statua Herakla (u rimskoj mitologiji Herkul) iz 2. veka. Visoka je 52 cm a otkrivena 
            je 1967. godine. U istoj prostoriji nalazi se podni mozaik iz antickog grada Sjedre koji prikazuju Hilu 
            (pratioca Herakla) koga zarobljavaju recne nimfe.
            Dvoriste muzeja je osmisljeno kao galerija na otvorenom. U njemu se nalaze rimski osarijumi (kamene 
            kutije za cuvanje pepela i kostiju pokojnika) kao i kapiteli (gornji delovi) rimskih stubova i islamski 
            nadgrobni spomenici sa natpisima iz seldzuckog, otomanskog i perioda republike. Jedan deo dvorista 
            posvecen je tradicionalnoj poljoprivredi u kome se vide orudja koja su koriscena za proizvodnju 
            maslinovog ulja na Mediteranu u drevna vremena. 
            U vreme kada je muzej otvoren jos uvek nisu postojala nalazista u regionu koja datiraju iz ranog 
            bronzanog doba (2200-700. godine pre n. e), lidijskog (1200-546. godine pre n. e), frigijskoj (8-3. vek 
            pre n. e) i perioda Urartu (640-580. godine pre n. e) pa su objekti iz ovog perioda poslati iz ankarskog
            muzeja da bi posetioci bolje sagledali hronologiju anadolijskih civilizacija. 
            U muzeju se nalazi i jedan od najstarijih fenicanskih natpisa pronadjenih na ovim prostorima (625-600. 
            godina pre n. e) koji svedoci o naseljenosti ovih krajeva pre Rimljana. Tu su jos i nalazi iz helenisticke, 
            rimske i vizantijske ere, ukljucujuci keramiku, mermer, bronzu, staklo i mozaike. Takodje u muzeju se
            nalazi i kolekcija kovanog novca iz perioda od 7-5. veka pre n. e. kao i iz perioda Turske republike. 
            Svojevrsnu kolekciju predstavljaju i uljane rimske kao i ranovizantijske svetiljke, ogledala te nakit i 
            drevne igracke. 
            Dim pecina

            Turska bi se mogla nazvati zemljom pecina jer ih ima preko 40000. Kao sto bismo Alanju mogli nazvati 
            gradom pecina (sto kopnenih sto morskih). Dim pecina se nalazi na 12 km od Alanje i do nje mozete 
            doci na vise nacina. Iz centra grada autobusom br. 10 s tim da morate da pitate vozaca gde da izadjete 
            da biste peske ili taksijem presli jos oko 3 km. Ja sam izabrao prvu opciju da potrosim kalorije:-). Nakon 
            sat vremena pesacenja (uzbrdo) stize se do platoa (s juzne strane brda) odakle puca pogled ka Alanji. 
            U podnozju se nalazi recica Dim (Dimcayi) sa cije se obe strane nalazi nepregledna borova suma a 
            duzinom nekoliko kilometara na reci se nalaze brojni restorani, bazeni, tobogani, mesta za odmor. 
            Zvanicnih informacija o poreklu imena Dim nema a nezvanicno postoji informacija da je u ovim brdima 
            nekad bila crkva Svetog Dimitrija i da naziv Dim potice od prva tri slova ovog sveca. 
            Pre ulaska u pecinu pogled puca ka planinskom lancu Taurus. Sto bi rekli u Crnu Goru: “Vidju ljepote”.
            Dim pecina je najveca i najlepsa pecina u regionu Alanje. Nalazi se na 232 metra nadmorske visine a 
            ispod planine Cebel-i Reis ciji je najvisi vrh 1649 metara. Formirana je dejstvom vode u periodu od 
            milion godina. Za posetioce je otvorena 1998. godine. Ima 2 kraka. Jedan je duzine 50 metara a drugi 
            360 metara. 
            Drugi krak koji je duzine 360 metara je u potpunosti osvetljen pa svetlost uz stalaktite i stalagmite 
            ostavlja poseban dozivljaj. Na kraju drugog kraka nalazi se jezero (na 17 metara ispod nivoa na kome se 
            nalazi ulaz u pecinu a ukupne povrsine 200 m2). Priblizna sirina i visina pecine je 10-15 metara. Unutar 
            pecine jedan stariji covek svira frulu pa ako ste voljni mozete mu ostaviti baksis. Inace, pecina je i ranije
            bila poznata mestanima a u njoj su skloniste pronalazili lovci i cobani. 
            Ispred ulaza odnosno izlaza nalazi se suvenirnica kao i mesto za prodaju karata. 
            Na 2,5 km od pecine ka Alanji nalazi se tzv. Vocni vrt. Na jednom mestu nalazi se plantaza banana, 
            nara, mandarina, papaje, avokada, sljiva, lubenica i limuna (sve organik). Degustacija je besplatna a 
            pored voca mozete kupiti i razne suvenire. 
            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/