Put do jednog od najlepsih
turistickih centara na turskoj rivijeri vodi od aerodroma Beograd do
aerodroma u
Antaliji odakle do Alanje jos 120 km prelazite autobusom. Po pilotovim recima
putanja
leta aviona je: Beograd, Obrenovac, Kragujevac, Nis , Pirot, Sofija, Velingrad, Kavala, Tasos, Canakale,
radi autobusom put traje 40 sati).
laninski lanac Taurus (tacnije Zapadni Taurus). Fotografisanje iz aviona bi se moglo nazvati na visini
zadatka.
Alanja je smestena u velikom zalivu izmedju planina Taurus na severu i Sredozemnog mora na jugu.
Posmatrajuci grad mozemo da ga podelimo na dva dela. Od tvrdjave koja ne nalazi na malom
poluostrvu levo je Kleopatrina plaza dok se desno od tvrdjave nalazi Kejkubat plaza. Prvog dana
boravka uspeo sam da obidjem deo grada od hotela do zicare, zatim Damlatas pecinu, popeo se na
tvrdjavu a u silasku posetio Crvenu kulu i staro brodogradiliste te se vratio se u hotel.
Alanja
(turski Alanya)
e. Na latinskom jeziku je znana kao Coracesium sto bi znacilo “ispupcen grad”. Za vreme Vizantije bila
je poznata kao Kaloronos (Kalin Oris, prelepa planina). Za vreme Turaka Seldzuka grad je preimenovan
u Alije (izvedba od imena sultana Kejkubata). Mustafa Kemal Ataturk je 1935. godine Aliji dao ime
Alanja menjajuci slova zbog pogresno napisanog telgrama (kada se rec "Aiaiye" telegramom prenela
kao "Alanya"). Danas ima oko 120000 stanovnika (leti je taj broj 3 puta veci) a sa okolinom oko
300000.
Zbog svog polozaja kroz vekove je
bila vazna pomorska baza i centar svih velikih carstava koja su izlazila
na
Sredozemno more (Ptolomejsko, Seleukidsko, Rimsko, Osmanlijsko i vreme vladavine
Turaka
Seldzuka). Svoj veliki politicki znacaj dobija u srednjem veku za vreme
vladavine sultana Kejkubata po
kome je grad nosio ime. U njegove vreme
sagradjena je Crvena kula, brodogradiliste i zamak.
okolinu mestom pogodnim za turizam i ona doprisnosi 9% ukupnom turistickog budzetu Turske a 30%
inostranih kupovina nekretnina u Turskoj otpada na Alanju. Imala je 2 hotela 1950. godine dok je
danas njihov broj oko 500.
Damlatas
pecina
minerskih radova 1948. kada se gradila luka. Pedesetih godina proslog veka je otvorena za posetioce.
Na turskom ime znaci Kamen koji kaplje a vezuju sa za izgled mnostva raznih figura koje tako izgledaju.
Zauzima povrsinu od 180-200 m2. Starost se procenjuje na period od 10000 do 15000 godina.
Poslednji znacajni radovi na uredjenju izvrseni su 2015. godine kada je pecinu posetilo preko 260000
ljudi.
Pecina je danas jedan od poznatih centara zdravstvenog turizma. Udisanje vazduha u ovoj pecini (zbog
svog sastava) pomaze asmaticarima. Lekari prepisuju tzv. steleoterapiju. Bolesnici provode cetiri sata
dnevno u pecini tokom tri nedelje. Pacijenti prvo vreme provode na gornjem spratu kako bi se
prilagodili okolini. Zatim se spustaju u donji deo i sede na klupama. Praksa je pokazala da oni koji su
bolesni manje od 10 godina u potpunosti mogu biti izleceni dok oni drugi (kod kojih bolest traje duze
od 10 godina) osecaju znatno olaksanje. Hronicni astmaticari osecaju olaksanje posle 21-dnevnog
tretmana.
Zicara (Alanya
Teleferik)
savladjuje je 900 metara. Polazna stanica nalazi se nedaleko od Damlatas pecine odnosno Kleopatrine
plaze. Voznja u oba pravca je 18 turskih lira (sto je 2,5 evra). Izlazi na vrh tvrdjave odakle se pruza
najbolji pogled na Alanju tako da ovu atrakciju nikako nemojte da propustite.
Tvrdjava
UNESCO listi. Sastav zidina ukazuje na postojanje raznih kultura i to od Helenskog perioda (323. godina
pre nove ere). Izgradjena je temeljima ranijeg rimskog utvrdjenja. Danasnjih izgled je iz vremena
sultana Aladina Kejkubata (1188-1237). U turskim spisima iz 17. veka nalazi se podatak da se u
tvrdjavu moglo smestiti 2000 dusa a cuvali su je 24 casa oficir i 40 sejmena (cuvara). Dugacka je 7 km i
sa preko 100 kula jedna je od najpoznatijih tvrdjava u ovom delu Mediterana.
Do vrha tvrdjave mozete (osim zicare) da dodjete vijugavim putem duzine 3,5 km. Tvrdjava je
ispresecana stazama u svim pravicma. Unutar zidina nalaze se dzamije, privatne vile izradjene od
kamena i drveta, prodavnice suvenira, areholoske iskopine i stare osmanlijske kuce od kojih su neke
pretvorene u muzeje (etno-kuce). Ulazak u najvisi deo zamka tzv. Ic kale se placa 15 turskih lira (za
vreme naseg boravka kurs lire je bio 7 TL za 1 EUR). Na padinama brda deo starih kuca kupili su stranci
ali i bogati Turci (cene se krecu oko pola miliona evra za jednu).
Pogled kroz zidine tvrdjave na novi deo grada.
Crvena kula
(Kızılkule)
29 metara. Do vrha vodi 85 visokih kamenih stepenika. Unutar kule nalazi se muzej dok se povremeno
odrzavaju likovne i druge izlozbe. Naziv je dobila po crvenoj cigli od koje je sagradjena pa se bojom
razlikuje od ostatka tvrdjave. Sa ove kule takodje se pruza lep pogled na grad.
Brodogradiliste
Tersane) iz 13. veka na Mediteranskoj obali. Ima 5 lukova u kojima je bilo smesteno isto toliko brodova.
Danas se u svakom od lukova nalazi posebna postavka (anticki kranovi, proizvodnja brodova, oprema
za brodove, anticka sidra i navigacija). Tu je i mala muzejska postavka. Radilo je sve do 1960-tih godina.
Pored se nalazi i Tophane (arsenal oruzja).
Povratak u hotel kroz luku (u koju su smesteni brodovi sa raznim likovima).
Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар