Kejkubat
plaza
povezanih staza pored kojih se nalaze vezbalista sa spravama i deciji parkovi. Plaza je citavom duzinom
pescana. Ulaskom u more dubina se postepeno povecava (nema naglih prelaza). Duz citave plaze ne
morate placati nikakvu naknadu da biste na njoj boravili osim ako iznajmljujete lezaljke i suncobrane (u
ovom slucaju imate popust od 50% ako iz hotela ponesete letak koji izdaje hotel (nas hotel je bio uz
plazu pa pretpostavljam da svi hoteli koji su uz plazu daju ovaj vid popusta)). Uz plazu su standardno
kafici i restorani. Nalazi se podatak da na odredjene delove ove plaze dolaze i kornjace da bi polozile
jaja.
Spomenik
Mustafi Kemalu Ataturku
grada pored luke. Pored Ataturka su dvoje male dece koja predstavljaju simbol buducnosti Turske.
Ispod statue je napisano: Mir u zemlji, mir u svetu. Na ovom mestu odrzavaju se razni javni skupovi kao
sto su nacionalne proslave. Dosta ljudi se sastaje na ovom mestu odnosno dolazi da naprave
fotografiju sa Ataturkom u pozadini. Desno od spomenika nalazi se park sa fontanama kao i skloniste
za macke.
Kleopatrina
plaza
poklonio je ovu plazu svojoj voljenoj Kleopatri a na plazu je donet najsitniji pesak. Sto se kupanja i
boravka na plazi tice sve isto vazi kao i za pomenutu Kejkubat plazu (nista ne mora da se placa osim u
slucaju da zelite da iznajmite lezaljke i suncobrane). Jedina razlika je da su na ovoj plazi (malo) veci
talasi. Pored su kafici i restorani kao i platforme sa spravama za vezbanje te prelepo sredjeno zelenilo.
Spomenik
Aladinu Kejkubatu
uzdignute ruke pozdravlja posetioce Alanje. Smatra se jednim od najslavnijih princeva distanije. Za
vreme vladavine od 1220-1237. godine prosirio je granice sultanata i obezbedio prisustvo Seldzuka na
Mediteranu. Preuzima luku Kalon Oros koja po njemu dobija ime
stavlja i juzni deo Krima pod tursku kontrolu. Poznat je i pod imenom Kejkubat Veliki. Danas se pamti
kao sultan koji je ostavio bogato nasledje i za vreme cije vladavine je cvetala kultura.
Sledeceg dana krecemo u Sapadere kanjon. Prva stajna tacka plantaza banana nedaleko od Alanje
(Turska je poznata i po plantazama banana).
Na ovu turu se ide dzipovima. Neka tradicija je da se ucesnici usput medjusobno prskaju vodom:-).
Najmanje zainteresovani na pocetku su bili penzioneri koji su kasnije predvodili “bitku”:-).
Prva pauza u tzv. Sekspir pikniku. Ovde mozete popiti caj, kafu a takodje probati neki od turskih
specijaliteta (neku vrstu domaceg hleba gde se testo pece na ploci sporeta). Za one kojima je bilo
vruce zaplivali su u vodi temperature 21 stepen.
Organik. A za nas iz Srbistana besplatan caj. Malo smo divanili s komsijama (turcizmi: caj, divaniti,
komsija).
Put nas dalje vodi do Patuljaste (Cuceler) pecine. Parkiranje nedaleko od ulaza (170 metara). Pogled
na ogranke Taurusa s ulaza restorana.
Za vreme Osmanlija lokalno stanovnistvo koje nije htelo da placa porez za posedovanje stoke skrivalo
je istu u ovoj pecini.
Primetio ga je cobanin koji je pored pecine cuvao ovce. Rekavsi njegovoj familiji da je ovde oni ga
pronalaze i odvode kuci a od tada pecinu zovu Cuceler sto znaci pecina patuljaka.
U Alanji i okolnim podrucjima nalazi se oko 500 pecina. Patuljasta pecina otvorena je za posetioce
2012. godine. Nalazi se na 37 km severoistocno od Alanje. Formirana je proticanjem vode (kisa i
otapanja snega) te karbonske kiseline kroz krecnjak desetinama hiljada godina. Ima mnogo razlicitih
vrsta stalaktita i stalagmita. Pecinu karakterisu sareni stalaktiti zbog velike kolicine raznih minerala pa
je jos zovu i Duga pecina (Rainbow cave). Boravak u pecini pogoduje astmaticarima kao i ljudima koji
su pod stresom i depresijom. Stalna temperatura u pecini je 20 stepeni.
Iz pecine produzavamo ka Sapadere selu.
Sapadere selo se nalazi na oko 3 km nize od kanjona. Kraca pauza u restoranu na reci.
kanjon je i dobio ime. Selo ima dvadesetak kuca. U njemu je tradicija uzgoja svilenih buba na drvecu
duda. Ovde se mogu videti i razboji na kojima se nekad tkala svila.
Sapadere
kanjon
vremenom stavljen na turisticku mapu Alanje i to 2008. godine.
Duzine je 360 metara i dubine 400 metara. Formiran je erozijom vode, leda i vetrom. Kameni slojevi
formirani su hiljadama godina. Kroz kanjon citavom duzinom prolazite preko platforme koju cini celik i
drvo.
Voda se preliva preko mnogobrojnih kamenih stepenica. Kanjon je staniste retkih biljnih i razlicitih
zivotinjskih vrsta. Kako kazu ovde Voda je zivot a osvezava kako telo tako i duh.
Blizu kraja kanjona mozete kupiti hladna pica i odmoriti se u nekoj vrsti malog kafea u prirodi. Na
samom kraju nailazi se vodopad pored koga se svi fotografisu a moguce je kupanje ispod istog.
Temperatura vode je 12 stepeni.
U neposrednoj blizini nalazi se restoran. Ovde su rucali svi koji su dosli u posetu kanjonu (sve grupe u
okviru placene ture imaju rucak u ovom restoranu). Specijalitet je sveza pastrmka iz obliznjeg bazena.
Restoran dobija struju iz vlastitog izvora.
Kanjon poseti godisnje preko 60000 ljudi. Otvoren je tokom cele godine.
Jos jedan osvrt na Taurus i povratak za Alanju.
Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар