Madjarska, 1. deo - Budimpesta, 16. i 17.1.2016.

            Budimpesta

            Glavni je grad Madjarske sa oko 2 miliona stanovnika. Ime grada cini naziv dela grada Budima 

            koji se nalazi na desnoj obali Dunava i Peste koja se nalazi na levoj obali Dunava. Ujedinjenjem 

            ova dva dela grada (zajedno sa Obudom, starim Budimom) 1873. godine nastaje Budimpesta. O 

            poreklu imena neki kazu: Budim je dobio ime po osnivacu Bledi (madjarski Buda) rodjaku Atile 

            Hunskog a Pesta od rimskog naziva za tvrdjavu (Pesion).

            Grad godisnje poseti oko 10 miliona turista.

            Stizemo u Budimpestu:-). Klizaliste se nalazi pored Trga heroja koji je bio prva stajna tacka. 

            Trg heroja

            Jedan je od glavnih trgova u Budimpesti. Spomenik milenijumu je centralni deo trga sa statuama

            vodja sedam plemena koja su osnovala Madjarsku kao i statue poznatih licnosti madjarske 

            istorije. U sredini se nalazi spomenik neznanom junaku a na vrhu 36 metarskog stuba kip 

            andjela Gavrila koji je prema Bibliji jedan od trojice andjela koji ljudima objavljuju Bozije odluke. 

            Gradnja je pocela 1896. godine na hiljaditu godisnjicu drzave a zavrsen je 1929. godine. Nalazi 

            se na kraju Andrasi bulevara odmah pored gradskog parka. Na prilazu trgu nalazi se muzej Lepih 

            umetnosti i Palata umetnosti.

            Takodje odmah pored ovog trga nalazi se i ambasada Srbije. Prica se da je ovo jedina ambasada 

            Srbije u svetu koja je dobijena na poklon “za ljubavno umijeće:-)” naseg pisca Jovana Ducica od 

            jedne budimpestanske grofice.

            Muzej Lepih umetnosti

            Medju 50 najposecenijih je muzeja u svetu. U njemu se nalazi zbirka predmeta od antickog doba 

            do danas. Poseduje po redu drugu najbogatiju zbirku spanskih dela. Otvoren je 1906. godine. 

            Crkva Svetog Matijasa

            Sagradjena je u 14. veku. Prema istorijskim podacima na mestu gde su pronadjeni ostaci ranije 

            crkve iz 1015. godine. Obnovljena je krajem 19. veka. Bila je druga po velicini u Budimu 

            odnosno sedma u kraljevini Ugarskoj. U crkvi je krunisan poslednji habsburski kralj Karlo IV a u 

            njoj su se odrzala i dva vencanja kralja Matijasa. Za vreme turske vladavine vecina crkvenog 

            blaga preneta je u danasnju Bratislavu a crkva je pretvorena u dzamiju. Crkva je tesko ostecena 

            u II svetskom ratu. Temeljna rekonstrukcija uradjena je u periodu od 2006. do 2013. godine. 

            Ribarski bastion

            Predstavlja terasu pored Matijaseve crkve. Bastion je projektovan i izgradjen izmedju 1895. i 

            1902. godine. Ukupno sedam kula predstavlja 7 madjarskih plemena koja su nastanila karpatski 

            basen 896. godine. Ime je dobio po ribarima koji su imali funkciju odbrane ovog dela gradskih 

            zidina u srednjem veku. Bronzana statua Stefana I sagradjena je 1906. godine. Sa terase se 

            pruza predivan pogled na grad. 

            Zgrada madjarskog parlamenta (Orszaghaz)

            Nekad najveca zgrada parlamenta u svetu a danas treca po velicini (druga u Evropi posle 
            bukurestanskog u Rumuniji). Najveca je zgrada u Madjarskoj. Najpoznatiji je simbol Budimpeste.
            Otvorena je 1896. godine na hiljaditu godisnjicu dolaska Madjara na ove prostore. U brojevima. 

            Visine je 96 metara (po broju godine 96 iz 1896. godine i broja 96 od 896. godine osnivanja 

            kraljevine Madjarske). U projekat izgradnje bilo je ukljuceno 1000 ljudi. U zgradu je ugradjeno 

            oko 40 miliona cigli i 40 kilograma zlata. Duzine je 268 metara i sirine 123 metra. Ima 691 sobu i 

            700 prozora. U unutrasnjosti ima 10 dvorista, 13 putnickih i teretnih liftova, 27 kapija, 29 

            stepenista, 242 skulpture na zidovima. Glavna fasada gleda na Dunav ali je glavni ulaz na 

            istocnoj strani. Za izgradnju je koriscen kamen bihacit izvadjen iz kamenoloma pored grada 

            Bihaca u Bosni i Hercegovini. Zanimljiv podatak je da se fasada zgrade cisti neprestano svih 365 

            dana. Zbog svoje velicine kada se krene sa ciscenjem u jednoj tacki na istoj se zavrsava cisenje 

            365. dana i onda se opet krece ispocetka. 

            Nastavljamo ka budimskom dvorcu i prva kontrola:-). 

            Budimski dvorac

            Dvorski je kompleks madjarskih kraljeva. Najstariji delovi poticu iz 13. veka. Tokom turske 

            vladavine sluzio je kao vojni magacin i mesto za cuvanje zivotinja pa je znatno propao. Krajem 

            17. veka deo zgrada se urusio i izgoreo pa je u 18. veku izdato naredjenje da se izradi nova 

            barokna palata. Polovinom 18. veka predstavljao je simbol mira Habsburske dinastije i Madjara. 

            Tokom opsade Budimpeste u II svetskom ratu bio je vecim delom unisten. Upisan je u UNESCO 

            listu mesta svetske bastine 1987. godine. U okviru dvorca nalaze se Istorijski muzej, Nacionalna 

            galerija i Secenjijeva nacionalna biblioteka. 

            Secenjijev (lancani) most

            Spaja Budim i Pestu, tj. zapadni i istocni deo grada. Prvi je stalni most preko Dunava u 

            Budimpesti. Gradjen je 7 godina i zavrsen 1849. godine. Duzina mosta je 380 metara. Ime je 

            dobio po madjarskom politicaru i grofu Istvanu Secenjiju koji je bio incijator i finansijer izgradnje 

            mosta. U vreme izgradnje predstavljao je svetsko cudo.

            Pored mosta nalazi se od mermera isklesana nula u odnosu na koju se mere sva rastojanja u 

            Madjarskoj. Takodje tu je i tunel za kojeg u sali kazu da sluzi da bi se most u njega sklonio od 

            kise da ne bi zardjao. Jos jedna prica vezana je za skulptura lavova koji je skocio u Dunav jer se 

            narod podrugivao lavovima koji nemaju jezik, tj. imaju ga ali se ne vidi odozdo posto su na 

            kamenim blokovima visine 3 metra.

            Bazilika Svetog Stefana

            Najveca je crkva u Budimpesti. Izgradjena je 1845. godine. Znatno je ostecena u II svetskom 

            ratu. Moze da primi 8500 vernika. Unutar crkve nalazi se slika na kojoj Sveti Stefan nudi 

            madjarsku krunu Djevici Mariji koja predstavlja simbol saveza Madjara i zapadne Evrope. Ulaz se 

            ne naplacuje ali se naplacuje ulaznica za izlazak na zvonik sa koga se pruza pogled na citav grad. 

            Margitino ostrvo i most

            Nalazi se izmedju Budima i Peste. Duzina ostrva je 2.5 km. Na ostrvu se nalaze parkovi i centri za 

            rekreaciju. Od ostalih objekata na ostrvu su Spomenik veka koji predstavlja ujedinjenje Budima i 

            Peste, japanska basta sa ribnjakom, mali zooloski vrt, “muzicka fontana” i vodeni toranj visine 

            57 metara koji danas sluzi kao kula sa koje se moze posmatrati grad. Ostrvo se nalazi izmedju 

            Arpadovog mosta na severu i Margitinog mosta na jugu.

            Most je duzine 637 metara a sirine 25 metara. Gradjen je u 19. veku u obliku slova Y (ne vidi se 

            pomenuti oblik na slici ispod) gde je jednim krakom povezan sa juznim delom ostrva. U toku II
            svetskog rata bio je miniran i ostecan a po zavrsetku rata ubrzo opet obnovljen. 

            Madjarska Akademija nauka

            Zgrada je otvorena 1865. godine. U vreme izgradnje velicinom je bila veca od okolnih zgrada te 
            bogato ukrasena iznutra i spolja. Istice se prednji deo koje je “izbacen” napred u odnosu na 

            ostatak zgrade. Sagradjena u tri nivoa sa karakteristicnim lucnim prozorima. Svecana sala 

            obuhvata velicinu dva sprata sa 5 velikih lucnih prozora. 

            S dvorca krecemo na Citadelu. Pogled ka juznom delu grada i jedan tegljac izmedju delova dva 
            mosta. 

            Pogled sa Citadele na grad.

            Erzebetin most

            Treci je noviji most preko Dunava u Budimpesti. Nalazi se na najuzem delu Dunava u 

            budimpestanskoj oblasti koji obuhvata sirinu od 290 metara. Ime je dobio po Erzebeti 

            (bavarskoj) carici Austro-Ugarske. Na budimskoj strani mosta nalazi se njena bronzana statua. 

            Originalni stalni prelaz izgradjen je u periodu izmedju 1897. i 1903. godine. Ostecen je krajem II 

            svetskog rata. Jedini je most kod koga nije mogao biti povracen prvobitni izgled. 

            Citadela i brdo Gelert

           Tvrdjava se nalazi na Gelertovom brdu. Podigli su je Habsburgovci posle revolucije 1854. godine 

            kao znak pretnje pobunjenim Madjarima. Dugacka je 220 metara a siroka 60 metara. Krasi je Kip 

            slobode visine 14 metara. Sagradjen je u znak secanja na oslobodjenje zemlje od okupacije. 

            Palma predstavlja simbol oslobodjenja zemlje. Ostecena je u toku II svetskog rata jer je bila 

            sediste protivvaaduzne odbrane. U okviru tvrdjave nalazi se i muzej na otvorenom cija postavka 

            ukazuje na istoriju samog brda i tvrdjave.

            Brdo je omiljeno izletiste jer se sa njega pruza prelep pogled na Budimpestu. Ime je dobilo po 

            bisopu Gelertu. Njegova statua je podignuta 1904. godine i okrenuta je ka Erzebetinom mostu. 

            U podnozju brda nalazi se deo mreze pecina. Po informacijama ovde je ziveo samac koji se 

            izlecio termalnom vodom i blatom. Iz ovih izvora je posle dovodjena voda u gelert kupatila. Prvi 

            moderni ulaz u pecinu sagradjen je 1920. godine od strane monaha a nekoliko godina kasnije i 

            mala kapela. Uz crkvu je vremenom sagradjen i manastir delom uklesan u stenu. 

            Hotel Gelert

            Sagradjen je u periodu izmedju 1916. i 1918. godine na desnoj obali Dunava. Polovinom proslog 

            veka je renoviran a u okviru hotela nalaze se termalna kupatila. Jedan je najpoznatijih hotela u 

            Evropi a poznat medju poslovnim ljudima i turistima. Ima zatvoreni i otvoreni bazen i terasu za 

            suncanje. Poseduje biblioteku sa staklenim krovom koja se otvara u toku letnjih meseci. 

            Poslasticarnica Zerbo (Gerbeaud)

            Najpoznatija je poslasticarnica u Budimpesti. Nalazi se na pocetku Vaci ulice u prizemlju zgrade 
            Zerbo. Osnovana je pre vise od 150 godina. Naziv nosi po Emilu Zerbu koji je rodjen u Zenevi. 

            Emil se u Parizu sreo sa budimpestanskim poslasticarem Henrikom Kuglerom koji ga je pozvao 

            da u Budimpesti okusa srecu. Istorija pocinje jos malo ranije posto je Henrikov otac Jakob 

            krajem 18. veka otvorio poslasticarnicu u zapadnoj Madjarskoj a Henrik nastavio isti posao u 

            Budimpesti. Prva Henrikova poslasticarnica nije bila u centru grada ali je zbog dobrog 

            poslovanja odlucio da promeni lokaciju na kojoj se nalazi i danas. Na novoj lokaciji je radio 

            odlicno a u poslasticarnicu su svracali grofovi, politicari, glumci, sportisti... Stolovi, stolice, 

            lusteri i ostali ukrasni namestaj vecim delom je tada donet iz Pariza. Zerbo kocke i kutije za 

            pakovanje slatkisa bile su delo novog vlasnika Emila Zerba. 

            Ispod mosta.

            Buda kalvinisticka crkva, crkva Svete Ane, crkva Svetog Ferenca (Franje)

            Izgradnja Buda kalvinisticke crkve pocela je 1892. godine a zavrsena 1986. godine. Toranj je 

            visine 62 metra. Deo krova je piramidalnog oblika a oblozen je plocicama iz Zolnaj fabrike. 

            Tokom II svetskog rata je ostecena a jos uvek se rekonstruise.

            Izgradnja crkve Svete Ane pocela je 1740. godine. Zavrsena je 1761. godine. Ima dva tornja 

            visine 55 metara. Sirine je 21.5 metar. Ima tri zvona koja su smestena sa zapadne strane. Zvona 

            su tezine 710 kg i u precniku 1 metar.

            Crkvu Svetog Franje po istorijskim izvorima su gradili bosanski franjevci (koje je ugarski kralj Bela 

            IV preselio u ove krajeve vracajuci se sa juga) odnosno njihovi potomci. Izgradnja je trajala od 

            1703. do 1757. godine kada je posvecena Ranama Svetog Franje. Nakon 28 godina crkva i 

            samostan su predati casnim sestrama koje su stigle iz Beca a koje su se bavile lecenjem bolesnih 

            ljudi. Zato u crkvi postoje natpisi na latinskom i nemackom jeziku.

            Nisam mogao da odolim a da ne postavim opet fotografiju madjarskog parlamenta samo ovaj 

            put fotografisano u popodnevnim casovima pred zalazak sunca. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/