Madjarska, 2. deo - Sentandreja, 17.1.2016.

            Sentandreja

            Nalazi se na 20 km severno od Budimpeste na desnoj obali jednog rukavca Dunava 

            (sentandrejski Dunav). Gradic je poznat po muzejima, galerijama, crkvama a zbog dobre 

            povezanosti sa Budimpestom poznata je turisticka atrakcija.

            Posle oslobodjenja od Turaka (kraj 17. i pocetak 18. veka) Sentandreja bila je odrediste 

            imigranata sa Balkana (najvise iz Srbije i Dalmacije). Pod vodjstvom patrijarha Arsenija 

            Carnojevica iz Srbije se u Sent Andreju doselilo oko 8000 porodica. Po podacima iz 1720. godine 

            88% stanovnistva Sentandreje bili su Srbi dok danas u Sentandreji zivi oko 100 Srba.

            Kazu da je u to vreme u centralnom delu Srbije zbog iseljenja stanovnistva vecim delom pocela 

            da ostaje samo suma pa odatle i naziv za ovaj deo Srbije Sumadija.

            Dobrodoslica:-). 

            Na ulasku u Sentandreju. Neki je uporedjuju sa Sremskim Karlovcima. 

            Jakov Ignjatovic

            Poznati srpski pisac rodjen je u Sentandreji 1822. godine. Ovde je zavrsio osnovnu skolu a 

            gimnaziju u Pesti (delom i u Vacu i Ostrogonu). Posle je studirao prava u Budimpesti ali je zbog 

            sukoba s profesorima napustio univerzitet. Kratko je bio advokat a kada je izbila Madjarska 

            revolucija 1848. godine stao je na stranu Madjara u borbi protiv Austrije. Posle madjarske 

            kapitulacije morao je da prebegne u Beograd. U Beogradu je ziveo do 1850. godine. Vidno je 

            ucestvovao u javnom zivotu vojvodjanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske, narodni 

            sekretar u Karlovcima i veliki beleznik u Novom Sadu. Bio je pobornik srpsko-madjarskog 

            sporazuma. Umro je u Novom Sadu 1889. godine. 

            Srpski pravoslavni muzej

            Muzej je Srpske pravoslavne crkve. Predstavlja svedocanstvo srpske kulture na prostoru Eparhije 
            budimske pre i nakon Velike seoba Srba. Sadrzi veliki broj sacuvanih ikona i drugih crkvenih 

            predmeta. Biblioteka sadrzi 30000 knjiga od cega 100 rukopisanih. U muzejskoj zbirci nalazi se i 

            najstariji sacuvani portret patrijarha Arsenija Carnojevica. 

            Srpska Pravoslavna crkva (Beogradska katedrala)

            Od ukupno sedam crkava cetiri su u vlasnistvu Srpske pravoslavne crkve. Bogorodicna (poznata i 

            kao Saborna ili Beogradska katedrala) je gradjena u periodu od 1756. do 1764. godine u 

            baroknom stilu. Ikonostas potice iz 1780. godine. U krugu crkve nalazi se bista knezu Lazaru i 

            spomen-obelezje Tihomiru Vujicicu. Bio je istaknuti kompozitor u Budimpesti koji je napisao 

            brojna muzicka dela te vrlo poznat u madjarskom umetnickom svetu 60-tih i 70-tih godina 

            proslog veka. Jedan od vrhunskih srpskih intelektualaca u Madjarskoj. Siroko obrazovan i 

            govorio je nekoliko jezika. 

            Trg Cara Lazara

            Nekada su se na ovom mestu nalazile mosti cara Lazara koje su ukupno seljene 12 puta i to od 

            Pristine do Sentandreje i nazad. Na trgu se organizuju razne proslave Srba kao npr. za 

            Preobrazenje gde na trgu nastupaju clanovi srpskih kulturno-umetnickih drustava, igrajuci kola, 

            svirajuci harmoniku. Ovde se takodje nalazi i srpska kafana Korner. 

            Umetnicka galerija

            Serija manifestacija odrzava se od 1986. godine. Bivsa je trgovacka kuca koja se sagradjena u 18. 
            veku. Renovirana je 2011. godine a unutrasnjost obuhvata prostor od 1500 kvadratnih metara. 

            Dalje ka Preobrazenskoj crkvi.

            Slava crkve (19. avgust) crkvena je slava Sentandreje. Poznata i pod nazivom Tabacka crkva (po 
            tabadzijama, srpskim zanatlijama koji su “tabali” vunu). Gradjena je u periodu od 1741-1746. 

            godine. Ikonostas su radili ruski zografi a danas se smatra jednim od najlepsih u srpskoj 

            umetnosti s kraja 18. veka. 

            Na putu se isprecio veliki, mali BMW.

            Glavna setalacka ulica. 

            Trg Fo i Srpska Blagovestenska crkva

            Fo je glavni gradski trg. Na njemu se nalazi srpski esnafski krst koji je podignut 1763. godine 

            nakon velike epidemije kuge. Napravljen je od crvenog mermera sa ukrasima od kovanog 

            gvozdja. Nalazi se pod zastitom UNESCO-a kao spomenik svetske bastine.

            Crkva je izgradjena 1752. godine. Podignuta je na mestu stare crkve brvnare. Nosi naziv i grcka 

            posto su u nju mahom svracali i trgovci u narodu poznati i kao “Grci”. Posvecena je 

            Blagovestima. Izvucena je na trg i nema uobicajenu portu koju imaju ostale crkve. Zidana po 

            nacrtima pestanskog graditelja Adama Majerhofena predstavlja jednu od najlepsih srpskih 

            crkava Budimske eparhije. 

            Zgrada gradonacelnika i pogled na rimokatolicku crkvu Svetog Janosa. 

            Kratko vreme u Sentandreji radio je i Vuk Karadzic. Jedan od trgova nosi i njegovo ime kao i 

            ulica. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/