Srbija - Zaracka planina, 22.9.2024.

            Zaracka planina je jos jedna od planina koja se redje posecuje iz Beograda. U organizaciji je tek nekoliko 

            planinarskih drustava i to samo jednom godisnje. Izdize se od desne obale reke Ibar kod mesta Usce. 

            Najvecim delom obuhvata predeo sela Rudnjak. Dok drugi deo pripada selu Cerje. Turu pocinjemo u delu 

            zvanom Pustopolje. Prelazimo zeleznicki most i reku Ibar. 

            Nakon prelaska mosta ulazimo u zaseok Seoce. Odavde pocinje uspon koji ce nas pratiti sve do vrha. 

            Nakon nekoliko stotina metara pojavljuju se prvi vidikovci. Sa jednog od njih u daljini se vidi planina 

            Stolovi  kod Kraljeva. Prepoznacete je po metalnom krstu visine 33 metra koji se nalazi na samom vrhu.

            Nas oko 50 se druzilo u ovom predivnom suncanom danu. Dnevna temperatura je bila oko 24 

            stepena a kolicina vitamina D maksimalna.

            Na drugom kilometru pesacenja se vidi mesto Usce. Pripada Kraljevu i Raskom okrugu. Do 1965. godine 

            bilo je samostalna opstina da bi nakon toga u celosti presao u sastav opstine Kraljevo. Od Kraljeva je 

            udaljeno 50 km a od Raske 34 km. Ima nesto vise od 1500 stanovnika. 

            Pitomim padinama Zaracke planine. Pripada Kopaonickoj grupi planina (cine je planine u oblasti Ibra na 

            zapadu, Zapadne Morave na severu, potez od Rasine do Lukovske Banje na istoku te Kosova i Metohije 

            na jugu). To su: Stolovi, Goc, Ravna planina, Baba, Studena planina, Zaracka planina, Zeljin i Kopaonik.

            Manji deo pesacke staze vodi kroz crnogoricnu sumu. A na pesacenju su nam se pridruzili Fifi i Idefik.

            Skoro tokom celog uspona smenjuju se vidikovci na sve strane. Priblizavanjem vrhu sa severne strane vidi 

            se Studena planina (i skroz u daljini levo Stolovi). Na njoj smo bili u jednom od prethodnih pesacenja. 

            Najvisi vrh je Kavgalija (1355) koji se nalazi na sirokom grebenu. Ovim grebenima zimi duvaju jaki vetrovi 

            koji izazivaju osecaj „studeni“ po cemu je i dobila ime. A znana je jos i kao Ledena planina.

            Najvisi vrh Zaracke planine je Bandera visine 1051 metar i nalazi se na pola pesacke ture. Na vrhu 

            pravimo duzu pauzu. Odmaramo se, fotografisemo, jedemo, suncamo... Inace citava Zaracka planina je 

            izgradjena od magmatskih stena koje se najvise vide na njenom vrhu.

            Prilikom silaska s vrha vide se Zeljin i Kopaonik s leve strane. Na Zeljinu smo bili kada je bila magla pa ce 

            biti potrebno ponoviti pesacku turu a na Kopaoniku se skijalo vise puta. Kopaonik svakako vredi obici i 

            zbog planinarskih staza.

            Deo planinarskog rastinja, trave i sume izgoreo je u pozaru avgusta meseca (2024. godine). Desetine 

            vatrogasaca na nepristupacnom terenu vodili su bitku sa vatrenom stihijom koju je rasplamsavao vetar. 

            Izgorelo je oko 60 hektara sume. Na srecu nije bilo stradalih. Pozar je bio u selu Zarce po kome planina 

            nosi ime.

            Pesacenje se smenjuje preko izgorelih povrsina do onih travnatih netaknutih pozarom i obrnuto. Na 

            desetom kilometru puta nailazimo na spomen-obelezje. Ne nalazimo vise podataka o pokojniku i ko je 

            postavio ovu spomen-plocu. Jedino bi godina smrti 1999, mesec april mogla ukazivati na smrt tokom 

            bombardovanja.

            Pesacku turu nakon nesto vise od 14 kilometara zavrsavamo u Uscu. Na putu za Beograd pauzu pravimo 

            u 68 km udaljenim Mrcajevicima gde nadoknadjujemo opali holesterol.

            Ostale fotografije mozete da pogledate na  https://duskoopacic.smugmug.com/