Hrvatska - Kozjak (vrh Bat), izvor Cetine, manastir Dragovic, 7.9.2024.

            Pocetak uspona na Kozjak je iz mesta Kijevo koje se nalazi na putu izmedju Knina i Sinja. Smesteno je u 

            dolini izmedju planine Dinare i planina Svilaje. Na slici ispod se vidi planina Dinara na kojoj se nalazi 

            najvisi vrh Hrvatske, vrh Sinjal (ili istoimeni vrh Dinara) visine 1831 metar.

            Na pocetku pesacenja staza vodi (meni omiljenim) dalmatinskim putevima na cijim se stranama nalazi 

            naslagano kamenje.

            Kozjak (Kijevski) nije prikazan na planinarskim kartama Hrvatske. Opisuje se kao kameniti greben u 

            Dalmatinskoj Zagori. Visine je 1206 metara i mozemo ga nazvati planinom koja se nastavlja na padine 

            planine Svilaje. Ne treba ga povezivati sa Malim Kozjakom (779 metara nadmorske visine) koji se nalazi 

            iznad Kastela nedaleko od Splita.

            Povecanjem nadmorske visine otvaraju se prvi vidikovci. Pogled na crkvu Svetog Mihovila (Mihajla). Ovde 

            na drugom kilometru pesacenja dolazi se do ograde lovista (u kojem se uzgajaju mufloni (vrsta divlje 

            ovce) i jeleni lopatari). Da bi se uslo u loviste potrebno je preci preko metalnih merdevina (dalmatinski 

            skale (od italijanskog skaleta), oznacene na putokazu kao ljestve). 

            Nakon izlaska iz lovista i nesto strmijeg uspona koji vodi kroz sumu izbija se na prevoj Bilo. Do skoro 

            uspon na Kozjak je bio u senci uspona na okolnu Dinaru i Svilaju. Uglavnom su ga posecivali geolozi dok 

            se u poslednje vreme primecuje i veci broj dolazaka planinara. 

            Na usponu ka vrhu srecemo planinare iz Bjelovara (HPD Bilogora). Inace, Bilogora (ikavski naziv za B(ij)elu 

            goru) je nisko gorje koje se nalazi u severozapadnoj Hrvatskoj i koje se pruza Podravinom u pravcu 

            severozapad-jugoistok duzinom od 80 km. Razmenjujemo pozdrave i nastavljamo dalje, oni nizbrdo, mi 

            uzbrdo.

            Nakon 5,5 km stize se na vrh Bat (najvisi vrh Kozjaka, visine 1206 metara). Sa ovog vrha pruza se predivan 

            pogled u krugu od 360 stepeni. Ka jugoistoku se vidi Perucko jezero. Vestacko je jezero na reci Cetini. 

            Duzine je 20 km a najveca dubina je 65 metara. Nastalo je 1958. godine izgradnjom brane Peruca. 

            Ka severozapadu pogled puca na (moj rodni) grad Knin. Skroz u daljini se vidi (nazire) planina Velebit.

            Na severoistoku se vidi planina Dinara. Svi planinari imaju svoju omiljenu planinu a ovo je moja:-). 

            Gromada koja pleni. Po ovoj planini ime je dobio citav Dinarski planinski sistem. Cini granicu izmedju 

            Hrvatske i Bosne (u kojoj se nalazi i njen najvisi vrh Troglav, visine 1913 metara). U geografskim 

            pojmovima planinski prostor izmedju Slovenackih Alpi do planine Sare naziva se Dinaridima.

            Nakon nesto vise od 11 km pesacenja turu zavrsavamo na pocetnoj tacki u Kijevu. Put nastavljamo ka 

            izvoru reke Cetine koji se nalazi u podnozju Dinare. 

            Izvor Cetine

 

            U popodnevnim satima dolazimo na izvor Cetine. U ovo doba dana sunce vise ne obasjava izvor pa 

            pozajmljujem fotografiju s Interneta da biste stekli utisak kako isti izgleda. Nazivaju ga i Oko Dalmacije. 

            Od 1972. godine proglasen je za hidroloski spomenik Hrvatske. Snimci iz vazduha su mu doneli svetsku 

            slavu. Ovaj izvor (Veliko vrelo) se nalazi u istoimenom selu podno Dinare na dubini od 115 metara. Reka 

            Cetina je duzine 105 km a kod Omisa se uliva u Jadransko more.

            Manastir Dragovic

 

            Pripada Eparhiji dalmatinskoj Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se u selu Koljane udaljenom 45 km od 

            Knina. Izgradnjom hidrocentrale na jezeru Peruca potopljen je prvobitni manastir iz 1395. godine. Ime je 

            dobio po istoimenoj recici koja izvire nedaleko od manastira. Stari manastir je vise puta pustosen od 

            strane Turaka u 15, 16. i 17. veku a isto tako i vise puta obnavljan. U svojoj biblioteci imao je preko hiljadu 

            naslova kao i predmete velike vrednosti (pesme posvecene vaskrsenju Isusa Hrista iz 14. veka, crkvena 

            pravila stampana u Moskvi 1653, zapise Dositeja Obradovica, Laze Kostica i Sime Matavulja, liturgijsko 

            platno Arsenija Carnojevica iz 1692, liturgijsko platno jerusalimskog patrijarha Dositeja iz 1701, krst iz 

            manastira Kosijerovo iz 1739, deo mostiju srpskog arhiepiskopa Svetog Georija i delove rize (odore) 

            Svetog Spiridona s Krfa).  

            Danasnja crkva je podignuta 1958. godine. Jednobrodna je gradjevina zidana od tesanog kamena. U 

            zapadnom delu se nalazi cetverougaoni zvonik. Severno od crkve se nalazi kapela Svetog Pavla kao i 

            zajednicka grobnica dragovickih kaludjera. S juzne strane se nalazi manastirska kuca koja je takodje 

            zidana od tesanog kamena. Danasnje bratstvo cine tri monaha. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/