a sada (nakon 16 godina) na red je došla i severna (teža) strana. Takođe, prvi put putujem sa
udruženjem Srbija za mlade. Sve pohvale za besprekornu organizaciju iako nas je bilo oko 70.
Nas 30 se odvažilo na uspon severnom a ostatak grupe na uspon južnom stranom. Početak
pešačke ture je kod ulaza u Rudnik Rtanj.
Svi oni koji idu severnom stranom znaju da staza spada u teže. Od samog početka kreće uspon i
to prvi blaži pa sve strmiji. Do vrha treba savladati oko 1200 metara visinske razlike i u spustu
nešto više od 900 metara što znači da uspon i spust predstavljaju više od 2 km visinske razlike.
Staza nije preteška ali svakako zahteva određeni nivo kondicije.
Prvi deo staze ide delom livadama i kroz listopadnu šumu. Raznolika i prelepa priroda kao i na
ostatku staze gde se smenuje četinarska šuma sa vidikovcima ka severu i istoku te izlazak na goli
greben gde se kroz travu i kamen stiže do najvišeg vrha.
Prvi vidikovci počinju posle 3 km pešačenja. Na istima pravimo kraću pauzu. Odavde se vidi selo
Lukovo kao i put kojim smo došli. Lukovo pripada opštini Boljevac u Zaječarskom okrugu. Selo
ima nešto više od 400 stanovnika. U njegovoj blizini se nalazi manastir Lapušnja iz 16. veka koji
je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja.
Na sever pogled puca sve do Borskog stola. Ova planina se nalazi nadomak Bora. Karakteristična
je po svome vrhu koji liči na sto po kome je i dobila ime. Deo je zaštićenog područja zbog svoje
geološke i biološke raznovrsnosti. Popularno je planinarsko odredište.
Sa prvih vidikovaca krećemo dalje kroz šumu u pravcu istoka. Pogled puca ka Boljevcu. Varošica
je i opština u Zaječarskom okrugu. Ima nešto više od 3000 stanovnika. Poznat je po ustanku iz
1883. godine (Timočkoj buni).
Nakon izlaska na greben u pravcu severa još jedna planinska lepotica, Beljanica. Jedna je od
najpoznatijih destinacija za planinarenje i speleologiju. Ime je dobila po svojim belim stenama.
Bogata je šumom i životinjskim svetom. U podnožju se nalazi Resavska pećina te vodopad Lisine.
Ponestaje mi prostora da sve opišem u 15 fotografija pa spajam slike. U pravcu jugozapada je
Jastrebac. Nalazi se jugozapadno od Kruševca i jedna je od najšumovitijih planina u Srbiji. Kao i
sve planine u okruženju popularan je za jednodnevne izlete. Ima dobro obeležene staze a na
njemu se često organizuju sportske manifestacije i biciklističke ture.
Na najviši vrh Rtnja, Šiljak (1565 metara n.v) dolazimo posle 6 km pešačenja. Ovde vas
jednostavno sve zapljusne. Od pogleda, energije... Neverovatna priroda. Vrh planine ima
piramidalni oblik zbog čega Rtanj nazivaju Srpskom piramidom. Pogled sa vrha Rtnja na planinu
Tupižnicu.
Iako mi Adidas nije sponzor (a mogao bi biti:-) ali je moja omiljena sportska marka (da ne kažem
brend). Često mi drugari planinari kažu: "Duško, a što ne kupiš novu majicu. Godinama si na
slikama u istima majicama.":-). A ja kažem neću, i baš me briga:-).
Na vrhu srećemo Ruse, Ukrajince, Bugare... Nas preko stotinu. Prelep dan, temperatura oko 24
stepena sa stalnim prisustvom vetra. Na vrhu pravimo dužu pauzu. Odmaramo i uživamo u
pogledima u krugu od 360 stepeni. Prema severoistoku se vidi grad Bor i planina Deli Jovan.
A onda moramo sa vrha u podnožje. U povratku se družim sa "nekim novim klincima". Mladi
ljudi, puni energije, prvi put na planini. Pitaju o planinarenju, putovanjima, planinarskim
stazama, markacijama, težinama, vremenskim (ne)prilikama, orijentaciji, GPS trekovima,
mapama, kartama, kompasima, GPS uređajima, vitaminima, mineralima... Ovom prilikom ih
pozdravljam pošto znam da će čitati ovaj izveštaj na internetu. Na jugoistoku Stara planina i
Midžor.
Pred kraj pešačke ture u selu Rtanj svraćamo u Svetilište Vrelo (Izvor Vrelo). Smatra se
energetskim centrom tj. drevnim izvorištem energije. Mesto gde se oseća snaga Rtnja a
posećuju ga radi meditacije, punjenja energijom i alternativnog lečenja. Nakon punjenja
energijom turu završavamo u restoranu Gmitrović gde se punimo kalorijama.
Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/ 
Нема коментара:
Постави коментар