Srbija - Proslop, Sokolske kolibe, manastir Sv. Vasilija Ostroškog, Rožanj, kanjon Kozlovca, 29.08.2026.

            Ovaj put Sokolsku planinu obilazimo iz pravca istoka od prevoja Proslop. Prevoj razdvaja 

            Sokolsku planinu od Bobije i Medvednika. Nalazi se na 622 metra nadmorske visine. Ključna je 

            saobraćajna tačka na putu između Pecke i Ljubovije. Ranije je zbog velikog snega često bio 

            izazov vozačima.

            Sokolske planine (u množini) se koristi kao naziv za ceo masiv koji se sastoji od više povezanih 

            grebena i brda dok se Sokolska planina (jednina) koristi da ukaže na sam najduži planinski venac 

            rađevinsko-jadarskog Podrinja koji se pruža dužinom 25 km. Oba naziva su ispravna.

            Najveći deo staze vodi kroz atar sela Carina. Ovo brdsko-planinsko naselje pripada opštini 

            Osečina i jedno je od teritorijalno najrasprostranjenijih sela u ovom kraju. Ime sela potiče od 

            nekadašnje naplatne stanice gde se naplaćivao prolaz robe između Sokolske nahije i Valjevske 

            Podgorine. Zanimljivo je da je današnja Pecka bila zaseok ovog sela.

            Skoro se na nekoj od planina nismo najeli kupina kao na Sokolskoj planini. Ima ih svuda i u 

            velikoj količini. Ovaj kraj je poznat po voću, naročito šljivi. Posle šljive tu je malina pa onda 

            kupina. Domaćinstva često kombinuju uzgoj sve tri vrste čime osiguravaju prihode tokom celog 

            leta.

            Na putu ka Sokolskim kolibama. Imajte u vidu da je staza na pojedinim mestima zarasla. Sva tri 

            mesta su označena na GPS treku pa se nadam da će nekome koristiti.

            Na šestom kilometru pešačenja stižemo do Sokolskih koliba. Ovo seosko turističko domaćinstvo 

            i etno-imanje se nalazi nedaleko od najvišeg vrha Sokolske planine. U ponudi je tradicionalni 

            smeštaj u planinskim brvnarama. Dok se u krčmi poslužuje hrana i piće podgorskog kraja. 

            Izgrađeno je i pet terasa na drvenim stubovima koje služe kao vidikovci. Pored je bunar sa 

            pitkom planinskom vodom.

            Glavni cilj imanja je očuvanje starih i gotovo izumrlih rasa domaćih životinja koje su vekovima 

            živele na našim prostorima. Ovde možete videti: Domaće brdske konje i balkanske magarce, 

            goveda buše i kolubarska goveda, autohtone ovce, balkanske koze i pse tornjake.

            Prelepom prirodom Sokolske planine. Jedna je od četiri Podrinjske planine (pored Jagodnje, 

            Boranje i Gučeva). Izdiše se iznad Krupnja te odvaja Rađevinu (i Jadar) od Drine. Spada u niže 

            planine sa najvišim vrhom Rožnjem. Na obroncima planine se nalaze ostaci utvrđenja Soko grad 

            ispod koga se nalazi manastir Svetog Nikole. Ovaj deo smo obišli u jednoj od prethodnih tura.

            Fotografisanje unutar manastira nije dozvoljeno pa jedna slika "spolja". Manastir Svetog Vasilija 

            Ostroškog se nalazi na 400 metara od najvišeg vrha planine. Crkva manastira je izgrađena u 

            ruskom stilu, kompletno je obložena drvetom i ukrašena zlatnim kupolama. Zvaničan status 

            manastira dobio je 2010. godine. U neposrednoj blizini se nalazi izvor vode a lično u Srbiji nigde 

            nisam pio tako dobru vodu.

            Najviši vrh (Rožanj, n. v. 973 metra) je udaljen 400 metara od manastira. Na vrhu pravimo kraću 

            pauzu a deo grupe i jednu zajedničku fotografiju. Ovo je jedan od onih dana kada su svi dani u 

            sedmici sunčani a subotom kada idete na planinu se naoblači i počne da grmi. Sa vrha se 

            spuštamo ka Kozlovcu.

            Na putu ka potoku Kozlovac se vide kuće sela Šljivova. Ovde se nalazi granica sa selom Sokolac. 

            Na slici ispod skroz levo u dnu se vidi Krst Soko grad. Nalazi se na vrhu Sokolske stene a na 

            zidinama nekadašnje trvrđave Soko grad. Obišli smo ga avgusta 2012. godine kada smo išli na 

            Rožanj iz manastira Svetog Nikole.    

            Posle 12 km pešačenja prelazimo potok Kozlovac i ulazimo u istoimeni kanjon. Izvire blizu vrha 

            Sokolske planine odakle teče ka jugu i uliva se u Ljuboviđu. Potok je usekao duboko i strmo 

            korito kroz krečnjačke stene brda Rasovača. Kanjon je obrastao bujnom vegetacijom a na 

            pojedinim delovima staza je zarasla u trnje. Nakon izlaska iz kanjona turu završavamo u Gornjoj 

            Ljuboviđi.

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/