Odavno nisam bio na turi kroz kanjon. Većina njih na kojima sam bio bila je u istočnoj Srbiji. Kao
i ova. Na Homolju. Ova oblast administrativno pripada opštini Žagubica a njen naziv kao i
granice neizmenjene su od srednjeg veka kada se Homolje pominje u povelji kneza Lazara 1380.
godine.
Prvi deo puta vodi preko livada i kolskim putevima. Nakon 3 km pešačenja stižemo do imanja
porodice Obradović. Ovde pravimo kraću pauzu i sipamo vodu jer pijaće vode nema odavde pa
sve do kraja pešačke ture.
vrhu Zdravča smo bili jula 2023. godine pa više o istom na
daljinu puca do planine Starice kod Majdanpeka kao i do Velikog Krša. Na planini Starici se vide
kopovi kineske kompanije Ziđin čije su se rudarske aktivnosti proširile skoro do samog vrha.
Netaknuta priroda. Šuma, pećine, voda... Reka Jagnjilo nastaje na lokaciji Bigar a u svom
Posle 5 kilometara pešačenja ulazimo u reku Jagnjilo. Na ovim letnjim temperaturama dođe kao
dobro osveženje. Voda je relativno hladna dok ste od sunca sve vreme zaštićeni šumom.
donjem toku formira uzak kanjon sa više vodopada. Pritoka je Velikog Peka koji se kod Velikog
Gradišta uliva u Dunav. Predeo kojim smo pešačili pripada ataru sela Laznica.
uz specijalnu opremu. Homolje je isprepleteno legendama a jedna kaže da su ovaj kanjoj čuvale
vile. Jedna beše Jaga, najlepša među vilama Homolja. Imala je moć da leči ljude, utišava oluje i
pesmama uspavljuje zveri. Jednom u kanjon zaluta povređeni pastir, onda ga izleči i zaljubi se
njega. A pošto je ljubav između vila i smrtnika zabranjena, ostale vile je prokleše da večno bude
duh ovog kanjona. Meštani kažu da ko zaluta u kanjon može čuti tihu pesmu u vetru a oni čistog
srca i ugledati Jagu iznad vodopada.
ravnom je oko 5 km/h, na planini oko 3 km/h a u kanjonu oko 1-2 km/h. Ovo je važno da biste
isplanirali završetak pešačenja u skladu sa vidnim delom dana.
Zovu je i speleološkim biserom istočne Srbije. Karakteriše je svod koji svetluca. Kroz nju teče
Posle nešto više od 6 kilometara pešačenja stiže se do pećine Korkan (na vlaškom Gavran). Na
(elektronskim) mapama je označena na levoj obali Jagnjila dok se u prirodi nalazi na njegovoj
desnoj obali. Zaista impresivna sa ulazom visine nekoliko desetina metara i dužinom nekoliko
stotina metara.
voda pa se spremite za gaženje prilikom pešačenja kroz istu. Iz dela gde je svod visok i gde je
pećina široka dolazi se do uskih tunela sa niskim svodom pa je preporučljiva kaciga. Čeone
lampe se podrazumevaju a privremeno može poslužiti i osvetljenje s mobilnog telefona. Pećina
nije turistički uređena niti osvetljena pa se preporučuje ulazak samo sa vodičem.
Kroz kanjon ćete proći pored nekoliko vodopada. Ovaj na 9. kilometru od početka pešačke ture
nema ime ali kako sve vodopade kod kojih voda prelazi preko bigra (sedre) zovu bigreni
vodopadi tako i ovaj može da se nazove Bigreni vodopad. Uživamo u kreacijama prirode ali
nedaleko odavde se pešačenje završava.
Izlazimo iz kanjona i nakon nešto više od 11 kilometara završavamo pešačenje. Preporuka za
kanjoj je da gazite u poludubokim starim planinarskim cipelama ili u starim patikama sa dobrim
đonom. Ne bih preporučio obuću za vodu (za plaže) jer za kanjon ipak treba zaštita kako zgloba
tako i prstiju stopala a to ne može da omogući tanka obuća za vodu. U povratku svraćamo na
večeru u Žagubicu a odatle u Beograd gde stižemo pre polednjih polazaka dnevnih linija
Нема коментара:
Постави коментар