Mađarska - Tihanji gejzirska staza, 27.6.2026.

            Neki vozićem a Duško peške. Ovaj Kisvonat (mali voz) pravi turu od glavnog pristaništa za 

            brodove do centra naselja na brdu. Tokom vožnje prolazi pored glavnih znamenitosti i 

            vidikovaca. Saobraća u sezoni tj. od proleća do jeseni. Karte se kupuju direktno kod vozača.

            Ja odmah s asfalta u šumu. U Tihanju smo imali 4 sata slobodnog vremena a ja nisam hteo da 

            sedim u restoranu pa sam ispešačio Gejzirsku stazu. Takoreći malo sam je modifikovao pa sam 

            prešao 8 km umesto 6 km. Krema, šešir, dosta tečnosti u rancu i pokret na +37 stepeni. Staza 

            većim delom ide kroz šumu koja pruža zaštitu od sunca.

            Već na prvom kilometru na krajevima šume prvi vidikovci sa kojih se pruža prelep pogled na 

            jezero Balaton (o kojem je bilo više reči u prethodnoj reportaži) i okolinu. U daljini se vidi grad 

            Balatonfired kroz koji smo prošli u dolasku i odlasku. Poznato je mađarsko banjsko lečilište čija 

            medicinska tradicija seže u 18. vek.

            Staza se potom odvaja od jezera i vodi u pravcu zapada. Iz šume je moguće izaći na 

            mnogobrojne vidikovce. Sa ovog se vidi Unutrašnje jezero (Belső-tó). Dok se u daljini vidi selo 

            Asofe te brdo na kome je izgrađena velika osmatračnica koja osim za posmatranje ptica služi i 

            kao panoramski vidikovac.

            Tokom pešačenja nailazim na polja lavande. I to na ona prava, divlja. Lavanda je višegodišnji 

            žbun poznata po jakom mirisu, lekovitom ulju i dekorativnim ljubičastim cvetovima. Najčešće se 

            koristi u aromaterapiji, kozmetici, medicini i domaćinstvu. Visine je od 40 do 80 cm a životni vek 

            joj je 30 godina. Rasprostranjena je duž Mediterana, Pirineja i u drugim delovima južne Evrope.

            Na četvrtom kilometru se dolazi do kamenih formacija tj. gejzirskih kupa. Ovaj deo južnog 

            poluostrva nazivaju i pejzažom koji je nastao u vatri. Nakon perioda smirivanja vulkana na 

            mestu današnjeg Balatona se nalazilo močvarno zemljište. Voda koja je dolazila u zemlju kroz 

            krečnjak stizala je do užarenih stena gde bi se zagrejala do temperature ključanja a potom zbog 

            pritiska i vodene pare krenula ka površini zemlje. Na ovom mestu je izbijala kroz kamene kupe 

            koje još zovu i dimnjaci.

            Nakon izbijanja na površinu voda se hladila i isparavala dok se oko izvora gejzira formirao 

            krečnjak. Sloj po sloj, hiljadama godina, minerali su se stvrdnjavali i formirali čvrstu stenu znanu 

            i kao gejzirit. Tako su nastale bele i sive kupe sa šupljinama. Davno ugašeni gejziri su ostaci 

            nekada moćnih vrelih izvora koji su se naknadno oblikovali pod dejstvom kiše i vetra. Na 

            mapama ćete ih naći označene kao: Aranyház-gejzírkúp, Borsóköves-kúp, Kalapos-kúp, Átjáró-

            kúp i Hármoshegyi-kúp.

            Sa gejzirskih kupa se spuštam do Unutrašnjeg jezera. Nastalo je urušavanjem tla ispod koga se 

            nekad nalazila ohlađena lava. U geologiji znano kao kaldera (veliki krater). Pošto kaldera nema 

            odvod vremenom se ovo vulkansko udubljenje napunilo podzemnim vodama te kišom i 

            otopljenim snegom. Oko jezera postoji na stotine tekunica. Ovi mali sisari pripadaju porodici 

            veverica. Žive pod zemljom, imaju kratko žuto-smeđe krzno, velike crne oči, male uši i kratak 

            rep. Prepoznatljive su po uspravnom stajanju prilikom osmatranja. Ako primete opasnost 

            ispuštaju oštar zvuk a onda brzo ulaze u rupe. U zimskom snu su od jeseni do proleća.

            Duž većeg dela staze sa vidikovaca se vidi jezero Balaton.

            Sa jezera sa penjem na brdo Kiserdo ili Šumovito brdo. U delu gde se nalaze eolske stene pruža 

            se prelep pogled na Spoljašnje jezero (Külső-tó) i okolinu. Nastalo je identično Unutrašnjem 

            jezeru koje je prethodno opisano. Spoljašnje jezero je dosta pliće. Zbog ovoga sunčeva svetlost 

            dopire do dna što izaziva bujanje vegatacije. Danas je skoro celo obraslo trskom i šašom. Pod 

            zaštitom je u okviru Nacionalnog parka. Pošto je ljudima zabranjen pristup postalo je mesto za 

            gnežđenje raznih ptica, močvarnih životinja i vilinih konjica.

            Oko 150 metara od najviše tačke brda se nalazi još jedan vidikovac. Sa njega se vidi mali deo 

            zaliva između Tihanja i Balatonfireda. Severno od ova dva mesta se nalaze brda vulkanskog 

            porekla koja čine deo severne obale Balatona. Deo su zaštićenog područja Tihanjskog 

            poluostrva i Nacionalnog parka Balaton-feldivek (Balatonsko gorje). Osim po lavandima poznata 

            su i po vinogradima. 

            Početak i kraj pešačkih tura kao i turističkih vezan je za Kuću papirke (Paprika Ház). Tematski je 

            muzej i prodavnica posvećena paprici koja je jedan od poznatijih začina u mađarskoj kuhinji. 

            Deo je lokalne turističke ponude i u njoj se često organizuju degustacije i radionice.  

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/.