Maroko - Džebel Tubkal, 24.5.2026.

            Uspon na najviši vrh severne Afrike, Džebel Tubkal (Jbel Toubkal) počinjemo iz doma Le Muflon. 

            Krenuli smo oko 07.00 sati. Jutra su ovde prohladna u maju tako da je temperatura bila tek neki 

            stepeni iznad nule. 

            Odmah pored doma Le Muflon nalaze se još tri objekta i to: Refuge Louis Neltner i Refuge CAF 

            du Toubkal (planinarski domovi kojima upravlja CAF Casablanca (Club Alpine Francais)) te 

            Bureau de contrôle et sensibilisation du refuge de Toubkal (kacelarija/objekat namenjen 

            kontroli i informisanju planinara).

            Ostaci snega pratiće nas od doma do vrh i nazad. Ujutro je sneg zamrznut pa su poželjne 

            dereze. Ja sam imao mini-dereze koje su pomogle pri usponu pa čak i na kamenitim klizavim 

            delovima bez snega. Međutim prilikom spuštanja sneg se pretvorio u "kačamak" tako da od istih 

            nije bilo velike koristi.

            Dok se penjete sunčevi zraci obasjavaju najviše vrhove iznad što vas ostavlja bez daha (kao i sve 

            manja količina kiseonika na ovim visinama). 

            Uspon na najviši vrh severne Afrike nije tehnički zahtevan ali visina i sipar ga čine ozbiljnim 

            izazovom pa je potrebna dobra kondicija i aklimatizacija. Vrlo važna je hidratacija kao i lagan 

            tempo. Ovde nema "trčanja" a koraci su dužine nekoliko desetina centimetara.

            Na "visini" zadatka. Po prvi put na visini od 4000 metara. Nakon 3 kilometra uspona stiže se do 

            sedla Tizi n'Toubkal (Južno sedlo). Završna je kapija uspona na Tubkal. Svi planinari koji se penju 

            južnim kuloarom moraju preći preko ovog prevoja.

            Sa prevoja se pruža veličanstven panoramski pogled na okolne vrhove Atlasa, dolinu i sela u 

            podnožju a u pravcu juga sve do Sahare. Sa ovog prevoja postoji odvajanje za vrh Toubkal West 

            (Zapadni Tubkal) koji je takođe popularna ruta za planinarenje.

            Nakon nešto manje od 4 km pešačenja stižemo na najviši vrh severne Afrike Džebel Tubkal (Jbel 

            Toubkal, 4167 metara nadmorske visine). Ime dolazi iz arapskog jezika gdje Jbel znači planina 

            dok Toubkal označava sam vrh. Prevod bi bio Planina Tubkal. Međutim i sam vrh nosi kompletan 

            naziv jer je najviši i napoznatiji deo ove planine. Tako da ćete na mapama za vrh negde naći 

            oznaku samo Toubkal a negde Jbel Toubkal. Kako god da kažete/napišete nećete pogrešiti.

            Pozdrav i od mene sa najvišeg vrha.

            Na vrhu ostajemo oko pola sata. Međutim vreme se vrlo brzo menja i krajem maja u Africi eto 

            mećave. Tempereratura se spustila na oko 2 stepena i počeo je da pada (što bismo mi planinari 

            rekli) "stiropor". Zaboravih da napišem da se na visinama preko 2500 metara javljaju prvi 

            simptomi visinske bolesti (glavobolja, mučnina, umor). Visinska bolest se najčešće javlja iznad 

            3000 metara. Teži oblici su jaka glavobolja, teško disanje i kašalj, poremaćaj ravnoteže te 

            oticanje lica, ruku i nogu. Zato je potrebna postepena aklimatizacija, sporo penjanje i uzimanje 

            mnogo tečnosti. Ako se simptomi pogoršavaju potrebno je odmah početi sa silaskom.

            "Posle kiše sunce". Silazak ka planinarskom domu Le Muflon. Ujedno i fotografija koja je 

            "pobrala" najviše sviđanja. Ja uglavnom pešačim na kraju kolone. Propustim planinare da prođu 

            napred a onda sačekam trenutak da ih fotografišem sa strane dok su u koloni.

            Nakon ukupno prepešačenih oko 8 km stižemo u planinarski dom Le Muflon. U njemu spavamo 

            još jednu noć a sledećeg dana pešačimo u selo Imlil gde nas čeka prevoz za Marakeš. I nekoliko 

            fotografija iz pomenutog doma.

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/