Sjedinjene Američke Države - Vašington DC, 29.08.2025.

            Iz Njujorka (sa Moynihan Train Station) stižemo vozom u Vašington DC (na Washington Union Station). 

            Vožnja traje oko 3,5 sata a cena karte u jednom pravcu je 28 dolara. Nacionalni prevoznik je AMTRAK 

            (AM-American, TRAK-Track). Železnička stanica u Vašingtonu je veliki saobraćajni centar, istorijski 

            spomenik i trgovačko-ugostiteljski objekat. Glavno je čvorište za različite vrste vozova (nacionalne, 

            prigradske i metro). Otvorena je 1907. godine.

            Za razliku od Njujorka Vašington je relativno mali grad (ima nešto manje od 700000 stanovnika). 

            Vašington je centar političke moći i američke istorije te administrativni centar SAD. Takoreći sve 

            značajnije znamenitosti su smeštene u delu koji se zove National Mall. Na pešačku turu dužine 15 km 

            krećemo od zgrade Vrhovnog suda. Izgrađena je 1935. godine. Karakteriše je neoklasična arhiktetura. 

            Otvorena je za posetioce kada sud ne zaseda. 

            Library of Congress (Kongresna biblioteka) je najveća biblioteka na svetu. Osnovana je 1800. godine. Ima 

            preko 170 miliona primeraka knjiga, rukopisa, fotografija, mapa, filmskih i zvučnih zapisa. Čine je tri 

            zgrade koje su povezane podzemnim prolazima. Služi kao istraživački centar američkog Kongresa ali je 

            istovremeno otvorena i za javnost. Istraživači i posetioci iz celog sveta dolaze da koriste njene 

            neprocenjive zbirke. Ulaz je besplatan.

            Ulyssess S. Grant Memorial je spomenik posvećen glavnom komandantu Unije tokom Građanskog rata i 

            18. predsedniku SAD. Sagrađen je 1922. godine i druga je po veličini konjička statua u SAD. Nalazi se 

            ispred zgrade Kongresa. United States Capitol se nalazi na vrhu brda Kapitol (Capitol Hill). Zgrada (u kojoj 

            se nalazi Kongres) je izgrađena u neoklasičnom stilu kojom dominira bela kupola na čijem se vrhu nalazi 

            statua slobode. Sagrađena je 1800. godine. Otvorena je i za turističke posete.

            Na potezu od zgrade Kongresa do Vašingtonskog spomenika nalazi se grupa objekata koji pripadaju 

            instituciji Smithsonian (The Smithsonian je grupa muzeja, obrazovanih i istraživačkih centara osnovana 

            od strane američke vlade). Smithsonian Castle je prva i najstarija zgrada Smitsonijan instituta i služi kao 

            glavni informativni centar za posetioce. Prepoznatljiv je po crvenoj boji i tornju koji mu daje izgled 

            srednjovekovnog zamka. Washington Monument (spomenik) je izgrađen u čast prvog predsednika SAD 

            (Džordža Vašingtona). Visine je 170 metara i najviša je kamena građevina na svetu. Sagrađen je 1884. 

            godine. Plaća se ulaznica za posetu vidikovcu koja se nalazi na vrhu i karte se moraju unapred rezervisati. 

            The White House (Bela kuća) je rezidencija i radno mesto predsednika SAD. Jedna je od najpoznatijih 

            zgrada na svetu. Izgradnja je završena 1800. godine. Arhitekta je bio irskog porekla. Zgrada se prvobitno 

            zvala Predsednička palata i Predsednička kuća da bi naziv Bela kuća dobila 1901. godine od strane 

            predsednika Teodora Ruzvelta. Ima 132 sobe, 35 kupatila, 412 vrata, 147 prozora, 28 kamina, 8 

            stepeništa i 3 lifta. Takođe je i muzej američke istorije te je otvorena za javne obilaske. 

            World War II Memorial je posvećen američkim vojnicima koji su služili i poginuli u Drugom svetskom 

            ratu. Spomenik ima 56 stubova koji predstavljaju savezne države i teritorije SAD u vreme rata. Dva velika 

            luka (Atlantic i Pacific) simbolizuju pobede na ova dva okeana. Na zapadnom delu se nalazi zid sa 4048 

            zlatnih zvezdica a svaka predstavlja 100 poginulih američkih vojnika. Svečano je otvoren 2004. godine.

            Thomas Jefferson Memorial je jedan od najpoznatijih spomenika u Vašingtonu. Posvećen je trećem 

            predsedniku SAD. Arhitekta je bio inspirisan Penteonom. Građevina je sa rotondom sa kupolom i 

            stubovima u neoklasičnom stilu. U centru se nalazi bronzana statua Tomasa Džefersona visine 5,8 

            metara. Na unutrašnjim zidovima su ispisani tekstovi iz Tomasovih spisa uključujući i delove iz Deklaracije 

            o nezavisnosti. Spomenik je otvoren 1943. godine a dar je predsednika Franklina D. Ruzvelta. 

            Franklin Delano Roosevelt Memorial je posvećen 32. predsedniku SAD. Prostorno se sastoji od četiri 

            „otvorene“ prostorije koje predstavljaju njegova četiri mandata. Površine je 3 hektara. U njemu se nalaze 

            brojne skulpture među kojima i skulptura njegove žene Elenor. Tu su i mnogobrojni vodopadi pored kojih 

            se na zidovima nalaze uklesani citati iz Ruzveltovih govora. Spomenik je otvoren 1997. godine. 

            Martin Luther King, Jr. Memorial je posvećen životu i delu ovog velikog borca za ljudska prava. Dizajn je 

            inspirisan Martinovim govorom „Imam san“. U centralnom delu se nalazi njegova izvajana skulptura koja 

            „izlazi“ iz Kamena očaja. Ova simbolika predstavlja nadu koja izrasta iz očaja. Visine je devet metara. Na 

            okolnim zidovima su uklesani citati iz njegovih govora. Otvoren je 2011. godine čime je Martin Luter King 

            postao prvi „nepredsednik“ i Afroamerikanac koji ima svoj memorijal na ovom mestu.

            Korean War Veterans Memorial je spomenik koji odaje počast američkim vojnicima koji su služili u 

            Korejskom ratu od 1950. do 1953. godine. Sastoji se od više celina. Polja vojnika čini 19 statua vojnika od 

            nerđajućeg čelika i predstavljaju vojnike u patroli. Pored se nalazi crni granitni zid u koji su ugravirane 

            hiljade fotografija pripadnika podrške Korejskog rata. Kada se posmatraju pod određenim uglom u 

            odnosu na zid stvara se utisak da je ukupan broj statua 38 što simbolizuje 38. paralelu tj. liniju koja 

            razdvaja Severnu i Južnu Koreju. Tu je i bazen zvan Bazen sećanja na čijem su okolnom zidu ispisane reči 

            koje odaju počast poginulima, ranjenima i nestalima. U blizini je i United Nations Wall (Zid Ujedinjenih 

            nacija) na kome su navedena imena 22 države koje su imale doprinos snagama UN u Korejskom ratu.

            Lincoln Memorial je jedan od najistaknutijih i najposećenijih spomenika u SAD. Posvećen je 16. 

            predsedniku SAD Abrahamu Linkolnu. Urađen je u stilu grčkog dorskog hrama. Ima 36 stubova od kojih 

            svaki predstavlja po jednu od 36 država koje su postojale u vreme Linkonove smrti. Na vrhu svakog stuba 

            je ugravirano ime države. Iznad stubova su ispisana imena 48 država koje su postojale u vreme izgradnje 

            memorijala. U centralnom delu se nalazi velika statua Linkolna (5,8 metara). Tokom istorije ovaj 

            memorijal je služio i kao pozornica za važne događaje i proteste. 

            Vietnam Veterans Memorial je posvećen vojnicima koji su služili i poginuli u Vijetnamu kao i onima koji 

            se vode kao nestali. Centralni deo čini dugačak crni zid u obliku slova V. Svaka polovina zida je dužine 75 

            metara. Na granitnim pločama ugravirano je više od 58000 imena američkih vojnika. Površina zida je 

            polirana pa deluje kao ogledalo u kome se ocrtava nebo, cveće i posetioci čime se stvara veza između 

            živih i onih čija su imena ugravirana. U blizini se nalazi statua Tri vojnika (jedan belac, jedan crnac i jedan 

            Latinoamerikanac) čiji je cilj predstavljanje raznolikosti i bratstva onih koji su služili. Malo dalje se nalazi 

            spomenik Memorijal ženama Vijetnama kojim se odaje počast ženama koje su služile u Vijetnamu a 

            mahom su to bile medicinske sestre.

            Arlingtonsko groblje je bilo zatvoreno pa nismo uspeli da ga obiđemo. Umesto toga odlazimo u 

            Georgetown tj. u stari deo grada iz koga se takoreći razvio grad Vašington. Nalazi se na obali reke 

            Potomak i poznat je po svojoj šarmantnoj arhikteturi, kaldrmisanim ulicama, ekskluzivnim prodavnicima, 

            restoranima i bogatoj istoriji. Osnovan je 1751. godine (40 godina pre Vašingtona). Zbog svoje lepote i 

            bogatstva biran je da bude rezidencija mnogih poznatih ličnosti uključujući i Džona F. Kenedija pre nego 

            što se uselio u Belu kuću.

            Ostale fotografije možete da pogledate na https://duskoopacic.smugmug.com