Sjedinjene Američke Države - Apalačke planine, 30.08.2025.

            Apalačke planine (Appalachian Mountains) je planinski masiv koji se proteže duž istočne obale Severne 

            Amerike. Stare su oko 400 miliona godina i spadaju u najstarije planine na planeti. Ime su dobile po 

            indijanskom plemenu Apalachee. Prostiru se dužinom od 3000 km od savezne države Alabame (od reke 

            Misisipi) na jugu SAD pa sve do Kanade tj. kanadskog ostrva Njufaundlend (Newfoundland) i zaliva Seint 

            Lovrens (St. Lawrence).

            Cilj nam je bio da ispešačimo jedan dan na jednoj od tri najpoznatije planinarske staze u SAD koja se zove 

            Apalačka staza (Appalachian Trail ili skraćeno AT). Ukupne je dužine 3600 km i prolazi kroz 14 saveznih 

            država. Počinje u saveznoj državi Džordžiji a završava se u saveznoj državi Mejn. Da bi se ispešačila cela 

            staza odjednom potrebno je između 5 i 7 meseci hoda. Od ukupnog broja planinara koji se odluči da 

            pređe celu stazu uspe njih 25%. Pošto smo bili u Vašingtonu odabrali smo da na stazu uđemo u 

            nacionalnom parku Šenondoa.

            Nakon ulaska u delu Thornton gap dolazi se na Mary`s Rock Summit Northern Trailhead Parking. Oni koji 

            su kupili ulaznice na Internetu prolaze automobilom posebnom linijom (uz kontrolu karata od strane 

            rendžera) dok se ostali kreću drugom linijom koja vodi do punktova za naplatu. Imajte u vidu da je u 

            nekim parkovima moguće platiti ulaznicu samo platnom karticom. Dužina staze je bila oko 14 km. Uspon 

            je bio 400 metara a spust 700 metara. 

            Početak pešačke staze je kod parkinga koji nosi ime po stazi koja vodi do vrha Mary`s Rock. Ova staza se 

            poklapa sa pomenutom AT stazom. Odavde do vrha je konstantan uspon. Obeležja AT staze su mali 

            betonski stubovi u koje je utisnuto A i T što je skraćenica od AT - Appalachian Trail.

            Do vidikovca Mary`s Rock staza je kamenita i skoro da nema vidikovaca. Kada je kiša čak se ne 

            preporučuje pešačenje po istoj. Ovaj deo je kompletno obrastao šumom. Nadmorska visina u ovom delu 

            je nešto preko 1100 metara. 

            Do prvog vrha (Mary`s Rock) je trebalo preći 3 km. Većina izletnika ide do ovog vrha i vraća se do 

            parkinga dok smo mi produžili dalje Apalačkom stazom ka jugu. Iako kamena ima u šumi ovako kameniti 

            vidikovci su retki. Mi smo pešačili u saveznoj državi Virdžiniji dok se u daljini vidi i savezna država 

            Zapadna Virdžinija. 

            Na ovakva putovanja uvek nosim zastavu. A za ovu priliku smo imali i majice PSS (Planinarskog saveza 

            Srbije) sa dvojezičnim natpisima (ćirilica i engleski). Amerikanci su se zagledali u ćirilicu pokušavajući da 

            pogode odakle smo. Na vrhu smo otpevali deo pesme Take me Home, Country Roads (John Denver) te 

            smo pobrali aplauze svih prisutnih na vidikovcu. Inače ova pesma je takoreći himna planinara. Uglavnom 

            se peva pri povratku s planine ali i tokom samog planinarenja.

            Mene lično Apalačke planine najviše podsećaju na Frušku goru. Ovaj planinski lanac je podeljen rečnim 

            dolinama i visoravnima u manje planinske masive. Prosečna nadmorska visina im je 900 metara. Najviši 

            vrh im je Mount Mitchell u Severnoj Karolini visine 2037 metara a ujedno je i najviši vrh u Americi 

            istočno od Misisipija. 

            Prvobitno je Apalačku stazu osmislio šumar Benton Mekej nakon smrti svoje supruge 1921. godine. 

            Njegov plan je bio da staza poveže niz farmi i kampova za rad u divljini za stanovnike koji žive duž 

            Apalačkih planina i to od najviše tačke na severu do najviše tačke na jugu. Prva deonica je otvorena 1923. 

            godine. Od 1929. počinje prvo mapiranje i markiranje staze. Kompletna staza je prvi put prepešačena 

            1936. godine kada je objavljeno da je završena 121-dnevna tura od Mejna do Džordžije.   

            Apalačka staza je dom hiljadama vrsta biljaka i životinja. Na njoj se može sresti crni medved koji je 

            najveći svaštojed i živi u svim delovima Apalačkih planina. Iako ga ima najviše u NP Šenondoa u kome 

            smo bili nismo ga videli. Od drugih opasnih vrsta su dve vrste zmija otrovnica. Drugi veliki sisari kao što su 

            jeleni uglavnom živse u severnijim delovima. Za većinu planinara najveći problemi su krpelji, komarci, 

            crne mušice i miševi. 

            Biljni svet je raznolik zbog klime koja se značajno menja od juga ka severu (ili obrnuto). Na jugu 

            dominiraju listopadne šume (hrastovi i žute topole). Idući ka severu pojavljuju se breze, javori i bukva. U 

            Mejnu se pojavljuju četinari i na nižim nadmorskim visinama. Iako su zimzelena drveća karakteristična za 

            sever Apalačkih planina ima ih i južnije na višim nadmorskim visinama. 

            Apalačke planine su bile prva granica do koje su se naseljavali prvi engleski doseljenici. Ovu objavu je 

            proglasio britanski kralj Džordž III kao prijateljski gest ka indijanskim plemenima (koja su u savezu sa 

            Britanijom ratovala protiv Francuske). Sve ovo se nije dugo održalo tako da već 1770. godine počinju 

            migracije na tzv. Divlji zapad.

            Na vidikovcu Jewell Hollow se opraštamo od Apalačke staze a Slobodan nas fotografiše uniformisane. 

            Apalačka staza ima i svoje nastavke. Moguće je pešačiti dalje u Kanadu gde dobija naziv Međunarodna 

            Apalačka staza (International Appalachian Trail) kao i na jug gde se u delovima Alabame i Floride naziva 

            Istočna kontinentalna staza (Eastern Continental Trail).

            Odavde se stazom Leading Ridge spuštamo ali nas Google vodi u privatni posed. Na sreću vlasnik nas 

            (pro)pušta dalje. Apalačka staza zajedno sa preostale dve staze Continental Divide Trail (CDT) i Pacific 

            Crest Trail (PCT) čine Trostruku krunu planinarenja u SAD a mi smo u narednom periodu obišli i CDT i PCT.

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com