Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Prekonoska pecina, Kula, Nisevacka klisura, izletiste Banjica, Svrljig, 4.8.2018.

            Planinarsko drustvo Preslap iz Nisa uz podrsku Opstine Svrljig organizovalo je po prvi put 
            akciju obilaska Prekonoske pecine a potom i uspon do Kule u ataru sela Varos gde se nalaze ostaci 
            utvrdjenja iz rimskog doba te prolazak kroz Nisevacku klisuru do izletista Banjica. Nakon izletista 
            Banjica preko prelepih vidikovaca putem Via Militaris do sela Nisevac.

            Pocetak pesacke ture bio je iz sela Prekonoga. Pripada opstini Svrljig. Po poslednjem popisu ima nesto 
            manje od 500 stanovnika. 
            Na turi je bilo oko 200 ucesnika iz raznih planinarskih drustava iz Srbije. 
            Priroda ovog kraja je prelepa. Smenjuju se livade i sume. 
            Na nesto vise od 2 km od sela dolazi se do Prekonoske pecine. 
            Prekonoska pecina

            Nalazi se na 5 km od Svrljiga a na nadmorskoj visini od 700 metara. Iznad ulaza nalazi se vertikalna 
            stena visine 20 metara. Bila je prva pecina u nekadasnjoj Kraljevini Jugoslaviji koja je pocela da se 
            koristi u turisticke svrhe. Nakit u pecini je raznolik i bogat. Ovde je nadjeno praistorijsko orudje koje su 
            koristili pecinski ljudi. U ovoj pecini istrazivanja je vrsio i Jovan Cvijic. 
            Pogled iz Prekonoske pecine ka Svrljigu. 
            Po povratku nedaleko od pecine pravimo zajednicku fotografiju sa drugarima iz Nisa (i okoline). 
            Iz sela Prekonoga prevozimo se do sela Varos odakle krece uspon do Kule.
            U ataru sela Varos pred pocetak uspona do ostataka utvrdjenja iz rimskog doba. 
            Nakon izlaska na uzvisenje prelepi pogled na Nisevacku klisuru (klisuru Svrljiskog Timoka). 
            Mnogobrojne mostove i tunele u Nisevackoj klisuri projektovao je poznati naucnik Milutin Milankovic 
            pre vise od 100 godina. 
            Na uzvisenju od 511 metara nalaze se ostaci srednjovekovne tvrdjave na rimskim temeljima iz 1. veka. 
            Tragovi naseljavanja poticu iz neolita (12000-3000. godine p. n. e) pa kroz anticki i srednjovekovni 
            period, vladavine Turaka i do oslobodjenja Srbije. Sluzila je kao zastita vazne putne komunikacije koja 
            je prolazila kroz klisuru Svrljiskog Timoka. 
            Uz pomoc lokalnog vodica prolazimo preko pruge i kroz tunele pre voza. 
            Na 3 kilometra od pocetka pesacenja dolazi se do izletista Banjica. Ovde je bila duza pauza a ko je hteo 
            kupao se u Svrljiskom Timoku. 
            Iznad izletista Banjica odlazak na vidikovac sa koga se vidi proboj Srvljiskog Timoka kroz Nisevacku 
            klisuru. S leve strane Svrljiske planine a s desne planina Tresibaba. 
            Via Militarisom nastavljamo pokraj Svrljiskog Timoka uzvodno ka selu Nisevac. Via Militaris je jedan od 
            najstarijih i najznacajnijih puteva antickog doba na Balkanu. Itinerarski magistralni put Lissus (Ljes, 
            Albanija) - Naiissus (Nis, Srbija) - Ratiaria (Arcar, Bugarska) trasiran je u praistoriji a prosiren u prvom 
            veku po dolasku Rimljana na ove prostore. Povezivao je Jadransko primorje, centralno-balkanske 
            oblasti rimskog Naisa i Podunavlje. 
            U Nisevcu je priredjen besplatan rucak a odrzana je predaja zahvalnica ucesnicima kao i govor 
            pomocnika predsednika opstine Svrljig i predsednika udruzenja Terra Incognita. 
            Nakon dodele zahvalnica odlazimo u Svrljig na Belmuzijadu.

            Belmuzijada je privredno-turisticka manifestacija koja se odrzava u Svrljigu od 2006. godine svakog 
            prvog vikenda avgusta i traje 3 dana. Posvecena je belmuzu. Belmuz je tradicionalni svrljiski specijalitet 
            od mladog ovcijeg ili kravljeg sira i kukuruznog brasna koji se servira vruc. Kazu da je ime dobio po 
            tome sto su ga cesce spremali muzevi jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaca 
            muska ruka. Belmuz se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije. Ovu manifestaciju za 3
            dana poseti vise od 50000 ljudi.
            Nedaleko od stadiona nalazi se crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Izgradjena je i osvecena 
            1928. godine. Zivopisana je 1933. godine kada je postavljen i ikonostas. Obnovljena je i dogradjena 
            2009. godine. 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
      

Нема коментара:

Постави коментар