Srbija - Borince, Radan planina (Sveti Petar i Kamen), Caricin grad (Justinijana prima), 28.7.2018.

            Peti tradicionalni uspon na Radan planinu pod nazivom Putem Zmaja organizovao je Planinarsko-

            biciklisticki klub Zmaj sa Radana iz Bojnika. Dva vrha ove planine Sveti Petar i Kamen nalaze se na grbu 

            ovog kluba.

            Akcija se ovog puta nasla u kalendaru Planinarskog saveza Srbije a posvecena je secanju na Ivana 

            Kosancica srpskog junaka Radan planine koji je bio clan viteskog reda Zmaj i najbolji macevalac u sluzbi 

            kneza Lazara. Nadimak mu je bio Zmaj od Radana po kome klub iz Bojnika i nosi ime. Slogan akcije 

            Putem Zmaja odnosi se na pesacenje stazama kojima je davno prolazio Ivan Kosancic.

            Pocetak pesacke ture bio je iz sela Borince. Ovo malo selo sa nesto manje od 100 stanovnika nalazi se 
            na 16,5 km od Bojnika i na 42 km od Leskovca. Brojka kaze da je ucestvovalo izmedju 400 i 500 
            planinara iz svih krajeva Srbije a drustvo su nam pravili i gosti iz Slovenije. 

            Detalj iz sela pre ulaska u sumu. 

            Na drugom kilometru od sela dolazi se do crkve Ognjene Marije. Prema turskom popisu iz 1516. 
            godine uz selo je bio upisan manastir posvecen Precistoj Bogorodici koji se povezuje sa ostacima crkve
            posvecene Ognjenoj Mariji. Nalazi se na 400 metara od prvih kuca. Danasnja crkva obnovljena je 
            23.7.2006. godine. 

            Nakon obilaska crkve kroz stoletnu radansku sumu krecemo ka vrhu Sveti Petar i crkvi Svetog Petra i
            Pavla. 

            Nakon kratkotrajne kise obasjava nas sunce i izlazimo na prvi od dva vrha. 

            Crkva Svetog Petra i Pavla

            Nalazi se na cetvrtom kilometru od sela. Izgradjena je na ostacima stare crkve. Po ovoj crkvi ovaj vrh 
            nosi ime Sveti Petar. Inace osim verskih objekata u ataru ovog sela nadjeni su i ostaci nekadasnjeg 
            vodovoda koji je snabdevao Caricin grad (Justinijana prima) vodom sa Radan planine a selo je jedno od 
            najstarijih naselja u ovom delu juga Srbije. 

            Od crkve nastavljamo ka vrhu Kamen. Kako kazu vrh sa koga se pruza jedan od najlepsih pogleda u 
            Srbiji. 

            Zmaj ili ne:-). Na vrhu Kamen. Pogled ka Bojniku i Leskovcu.

            Bilo je tu jos zmajceka:-). Feel Slovenia:-). I pogled na Brestovacko jezero. Nalazi se na 12 km od 
            Bojnika a naziva se jos i Bojnicko, Bublicko i Magasko. Nastalo je krajem sedamdesetih godina 20. veka 
            pregradjivanjem Puste reke radi vodosnabdevanja Lebana i Bojnika. 

            S vrha hitamo ka osvezenju. Besplatni hladni napici od strane organizatora. 

            A onda jos jedno osvezenje i iznenadjenje od strane organizatora. Sladoled (odlican, poslasticarnica 
            Madona, Bojnik). Ovo je prvi put od kada planinarim da smo imali sladoled na stazi:-). 

            Zavrsetak ture u selu Borince uz dodelu zahvalnica i besplatan rucak (pasulj i svadbarski kupus). 

            Caricin grad (Justinijana prima)

            Nakon pesacke ture a pre polaska za Beograd obisli smo ovaj arheoloski lokalitet iz VI veka. Jedan je od 
            najvecih i najznacajnijih vizantijskih gradova u unutrasnjosti Balkana. Podigao ga je veliki vizantijski car 
            Justinijan I (527-565) u znak zahvalnosti kraju u kome se rodio. 

            Tada podignut u severozapadnom delu provincije Sredozemna Dakija nedaleko od granice sa 
            Dardanijom. Sagradjen je na izduzenoj i uzvisenoj steni utvrdjenoj sa tri prstena bedema izgradjenih od 
            kamena i opeke koji su cinili tri celine: Akropolj, Gornji grad i Donji grad. Utvrdjeni deo grada povrsine 
            osam hektara bio je u funkciji zastite javnih objekata i vaznih drzavnih institucija kao sto su crkva i 
            vojska. Oko urbanog jezgra dalje se razvijalo prostrano podgradje sa radionicarskim centrima. 

            Grad je prema zamislima cara bio predodredjen da postane sediste pretorije Ilirik i da kao nova 
            prestonica dobije rang arhieskopije sa jurisdikcijom nad celom provincijom Dackom i Makedonijom II. 
            Pocetkom 7. veka nekoliko decenija nakon osnivanja Justinijanova zaduzbina je napustena usled upada 
            Slovena i prestanka vizantijske uprave nad skoro celim Ilirikom. 

            Terme su podizane prema antickim uzorima sa velikim prostorom za svlacenje (apodyterium) i vidu 
            atrijuma krstaste osnove gde su bile smestene kade za hladnu vodu (frigidarium) i manji pravougaoni 
            prostor za pranje nogu (tepidarium). Gradjevina se na istoku zavrsavala velikom salom sa 
            pravougaonim prosirenjima. U sali su bile dve prostorije, zapadna za preznojavanje (laconicum) i 
            istocna s toplom vodom (caldarium) ispod koje se nalazila prostorija sa lozistem (praefurnium). Atrijum 
            je bio ukrasen podnim mozaikom sa predstavama raznih zivotinja. 

            Deo grada (na slici levo) gde se nalazila najveca cisterna dimenzija 40x40 metara. Bila je ukopana i 
            jednim delom se naslanjala na zapadni bedem. Pored nje su se takodje nalazile terme. Uz ovu juznu 
            ulicu bila je podignuta i bazilika nepravilne osnove. Ovo je ujedno i granica Gornjeg i Donjeg grada gde 
            su se nalazili bedemi sa kojih je branjen najrazvijeniji deo grada (Gornji grad). 

            Na severnom delu Akropolja prostire se kompleks od tri gradjevinske celine. Ovde se nalaze ostaci

            stepenista sto ukazuje da su objekti imali sprat. Ovaj gradjevinski kompleks protumacen je kao 

            episkopski dvor sa pratecim objektima.  

            Episkopska bazilika spada medju prve spomenike otkrivene u Caricinom gradu 1912. godine. Rec je o 
            impresivnoj trobrodnoj i troapsidalnoj crkvi. Podovi centralnog broda bili su pokriveni mozaicima. Na 
            uglovima su se nalazile cetiri prostorije nejednakih dimenzija. U centralnom prostoru ispod kupole bila 
            je smestena piscina (udubljenje pored oltara u koje otice voda) u obliku krsta oblozena mermerom. 

            Justinijana prima ili Caricin grad (kako su ga u narodu prozvali jer se verovalo da ga je car Justinijan 

            podigao iz ljubavi prema svojoj supruzi carici Teodori) jedno je od najbolje ocuvanih arheoloskih 

            nalazista s ovih prostora. Nalazi se van glavnih putnih tokova a ovaj izvanredan polozaj ocuvao ga je od 

            nemilosti vekova.

            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/