Srbija - Zivkovac, Kamendol, Brestovik, Grocka, 4.12.2016.

            Iako ne mnogo zvucna imena beogradskih prigradskih naselja bila su kroz istoriju mesta kroz koja su

            prolazili Rimljani (deo puta Via Militaris) a i Turci sto na svom putu ka Istanbulu a i ka zapadu prema 

            Becu. Sva tri naselja (Zivkovac, Kamendol i Brestovik) pripadaju opstini Grocka.

            Malo nas je opalio:-) mraz na pocetku ture ali ne damo se. 

            Nas oko 40 planinara nedaleko od Zivkovca na putu ka Madzarskoj ravni. 

            Kraj poznat po vocnjacima. Cenim da je ovom vlasnik militari fejs:-), vojno lice. Al` ga je doter`o. 

            Madzarska ravan

            Vele da je ovuda prosao Sulejman Velicanstveni na svom putu ka Becu. Kad je mogao Sulejman 
            mozemo i mi:-). 

            Nedaleko od ulaska u Kamendol vidi se Avala. 

            Kroz vreme. Kamendol je dobio naziv po izvoristu potoka Kamendola a naselje se sirilo s obe strane 
            potoka od 17. veka. Po drugoj prici naselje je dobilo ime po kamenu koji osta u ovom dolu kada se 
            svatovi dve porodice medjusobno nadjose na istom putu te ne htedose da se smaknu i jedni druge
            kamenjem poubijase. Kamen osta u ovom dolu pa mesto dobi ime Kamendo odnosno Kamendol. 

            Horizontalno, vertikalno ka Brestoviku. 

            Rimska grobnica (u Brestoviku)

            Jedan je od najstarijih spomenika kulture rimskog perioda iz III veka. Pretpostavlja se da su ovde 
            sahranjeni velikomucenici Emil i Stratonik, prvi hriscani koj su u Singidunumu (tadasnja Gornja Mezija) 
            pogubljeni zbog svoje vere pocetkom IV veka. 

            Pod zastitom je drzave. Na ovom mestu predstoje iskopavanja a na istom lokalitetu nadjen je rimski 
            novac kao i drugi predmeti iz rimskog doba. Nazalost ne postoji nikakva tabla sa oznakom tako da cete 
            je tesko naci ako idete sami. Jedino da pitate mestane ili da se vodite putem GPS trek loga.

            Iz Brestovika (ime je dobilo po stablima bresta kojih je u ovom delu nekada bilo mnogo) produzavamo 
            ka Grockoj. Interestantan podatak je da selo danas ima skoro isti broj stanovnika kao i 1921. godine. 

            Pred Grocku na lokalnoj pijaci. Grocka ima oko 8500 stanovnika a citava opstina oko 75000. Najstariji 
            tragovi o postojanju naselja poticu iz neolita a najvece neolitsko naselje u ovom delu Evrope nalazi se 
            nedaleko od Grocke u Vinci (5250-4250. godina pre nove ere). Kroz Grocku je nekad prolazio rimski put 
            koji je povezivao Singidunum (Beograd) i Viminaciju (Kostolac). 

            Crkva Svete Trojice

            Podignuta je 1883. godine na temeljima stare crkve iz 1828. godine. Iznad priprate u zapadnom delu 

            izdize se zvonik dok se na istocnom delu izdizu dva kubeta. Celokupan sklop crkve je u stilu klasicizma. 

            U crkvi se odrzavaju i predavanja. Predstoji nova rekonstrukcija i restauracija.

            I jedna kafana (nekog) mog imenjaka:-). 

            U Grockoj je zivela i prodica Garasanin. Ilija Garasanin (1812. Garasi kod Arandjelovca – 1874. Grocka). 
            Srpski drzavnik, predsednik Vlade, ustavobranitelj i tvorac Nacertanija (nekadasnji tajni program 
            spoljasnje politike Srbije za oslobadjanje Srba i ostalih Slovena iz delova pod vlascu Osmanskog i 
            Austrijskog carstva).

            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/