Domacin ture bilo je planinarsko
drustvo “Ćira” iz
Lajkovca. Ovo je cetvrta godina zaredom da se
organizuje akcija Stazama Kolubarske bitke u cast srpskih boraca iz Prvog svetskog rata. Na akciji je
ucestvovalo oko 500 planinara iz citave Srbije. Prepesaceno je oko 20 km a polazak je bio iz Lajkovca s
platoa pored zeleznicke stanice.
Nedaleko od Lajkovca prelazi se Kolubara preko mosta kuda je nekada prolazio cuveni „Ćira“. Ovaj voz
ostvarivao je vezu izmedju Beograda i Dubrovnika preko Sarajeva. Napredak i razvoj citavog drustva pa
i saobracaja prouzorkovao je da parnjace i pruge uskog koloseka postanu deo zeleznicke istorije. Ovaj
voz krstario je ovim krajevima pola veka da bi poslednji put prosao 1974. godine.
Usput. Ostase neobrane.
Nalazi se u selu Celije nadomak
Lajkovca. Sadrzi ostatke rimske gradjevine s kraja 3. i pocetka 4. veka.
Jedno je od najstarijih i medju najbolje sacuvanim nalazistima u zapadnoj Srbiji. Istrazivanja su pocela
pre 9 godina. Kompleks se prostire na povrsini od preko 30 hektara i sadrzi dobro ocuvane ostatke vile
rustike (jedne od najvecih na ovom prostoru koja je imala i sistem „centralnog“ grejanja), nekropole,
rimskog puta i veliki broj malih gradjevina.
Iako unistena od strane Gota u 4.
veku koriscenja je u srednjem veku u vreme Despota Stefana i
Djurdja Brankovica. Nalaziste je proglaseno za spomenik kulture a uskoro ce biti otvoreno i za posetu
turista.
Posle Anine produzavamo ka brdu Covka. Na ovom brdu vodila se zestoka borba u Prvom svetskom
ratu.
Planinari su na najvisoj tacki brda 2014. godine podigli spomenik junacima Kolubarske bitke
(Najznacajnija je bitka vodjena izmedju vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu,
decembra 1914. na frontu dugom 200 km. Okoncana je uspesnom protivofanzivom koju su izvele
snage Prve armije pod komandom generala Zivojina Misica protiv brojnije i bolje opremljene
austrougarske vojske kada je ceo svet ocekivao kapitulaciju Kraljevine Srbije).
Nalazi se na 3 km jugoistocno od
Lajkovca u istoimenom selu Celije. Crkva je sagradjena 1924. godine
Zlatiborac rodom bio je istaknuti
vodja i teoreticar socijalistickog pokreta u Srbiji. Bio je osnivac Srpske
socijaldemokratke partije te pokretac i urednik Radnickih novina i Borbe. Poginuo je kao komandir
jednog od vodova Moravske divizije 20.11.1914. u brobi protiv austrougarske vojske u Kolubarskoj bici
na ovom (Vrapce) brdu. Godine 1949. njegovi posmrtni ostaci preneti su s lazarevackog groblja na Trg
Slavija u Beogradu kada je i dobio ime Trg Dimitrija Tucovica. Godine 2004. odlukom Skupstine grada
Beograda trgu je vracen stari naziv Trg Slavija. Novembra 2016. pocela je rekonstrukcija istoimenog
trga a odluceno je da se posmrtni ostaci prenesu u Aleju velikana.
S
Vrapce brda spustamo se u Lajkovac.
Nestalo kreča na pola:-).
Na kraju pesacke ture stizemo u Lajkovac na druzenje s planinarima iz citave Srbije i dobro poznati
pasulj s kobasicom.
Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
organizuje akcija Stazama Kolubarske bitke u cast srpskih boraca iz Prvog svetskog rata. Na akciji je
ucestvovalo oko 500 planinara iz citave Srbije. Prepesaceno je oko 20 km a polazak je bio iz Lajkovca s
platoa pored zeleznicke stanice.
Nedaleko od Lajkovca prelazi se Kolubara preko mosta kuda je nekada prolazio cuveni „Ćira“. Ovaj voz
ostvarivao je vezu izmedju Beograda i Dubrovnika preko Sarajeva. Napredak i razvoj citavog drustva pa
i saobracaja prouzorkovao je da parnjace i pruge uskog koloseka postanu deo zeleznicke istorije. Ovaj
voz krstario je ovim krajevima pola veka da bi poslednji put prosao 1974. godine.
Usput. Ostase neobrane.
Arheolosko
nalaziste Anine
Jedno je od najstarijih i medju najbolje sacuvanim nalazistima u zapadnoj Srbiji. Istrazivanja su pocela
pre 9 godina. Kompleks se prostire na povrsini od preko 30 hektara i sadrzi dobro ocuvane ostatke vile
rustike (jedne od najvecih na ovom prostoru koja je imala i sistem „centralnog“ grejanja), nekropole,
rimskog puta i veliki broj malih gradjevina.
Osim stambenog dela vila se
sastojala i od ekonomskog bloka povrsine blizu 2000 kvadrata za
skladistenje
poljoprivrednih proizvoda. Veliki broj nalaza svedoci o intezivnom ekonomskom
zivotu
ovog mesta. Smatra se da je ovde bio proizvodni centar i magacin za
snabdevanje hranom vojske
Rimskog carstva koja se nalazila na severu uz granice
Dunava.
Djurdja Brankovica. Nalaziste je proglaseno za spomenik kulture a uskoro ce biti otvoreno i za posetu
turista.
Posle Anine produzavamo ka brdu Covka. Na ovom brdu vodila se zestoka borba u Prvom svetskom
ratu.
Planinari su na najvisoj tacki brda 2014. godine podigli spomenik junacima Kolubarske bitke
(Najznacajnija je bitka vodjena izmedju vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu,
decembra 1914. na frontu dugom 200 km. Okoncana je uspesnom protivofanzivom koju su izvele
snage Prve armije pod komandom generala Zivojina Misica protiv brojnije i bolje opremljene
austrougarske vojske kada je ceo svet ocekivao kapitulaciju Kraljevine Srbije).
Manastir Celije
(sa crkvom Svetog Djordja i
kosturnicom)
kao
kosturnica za oko 7000 palih srpskih i austrougarskih boraca. Sagradjena je na
ostacima starijeg
hrama koji se ovde nalazio krajem 14. i pocetkom 15. veka. U
okolini nalaze se ostaci manastirskog
kompleksa koji jos uvek nisu ispitani. Pod
zastitom je drzave.
Posle posete manastiru Celije
penjemo se na Vrapce brdo na kome je poginuo Dimitrije
Tucovic.
Spomenik
Dimitriju Tucovicu (1881-1914)
socijaldemokratke partije te pokretac i urednik Radnickih novina i Borbe. Poginuo je kao komandir
jednog od vodova Moravske divizije 20.11.1914. u brobi protiv austrougarske vojske u Kolubarskoj bici
na ovom (Vrapce) brdu. Godine 1949. njegovi posmrtni ostaci preneti su s lazarevackog groblja na Trg
Slavija u Beogradu kada je i dobio ime Trg Dimitrija Tucovica. Godine 2004. odlukom Skupstine grada
Beograda trgu je vracen stari naziv Trg Slavija. Novembra 2016. pocela je rekonstrukcija istoimenog
trga a odluceno je da se posmrtni ostaci prenesu u Aleju velikana.
Na kraju pesacke ture stizemo u Lajkovac na druzenje s planinarima iz citave Srbije i dobro poznati
pasulj s kobasicom.
Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар