Slovacka, Ceska i Nemacka, 2. deo - Prag, 10.12.2015.

            Prag (Praha)

            Glavni je i najveci grad Ceske sa oko 1,2 miliona stanovnika. Kroz grad protice reka Vltava a sama 

            rec prag u staroslovenskom znaci gaz odnosno mesto za prelaz (ceski prah, Praha). Postoje jos 

            dva objasnjenja za ime grada, drugi je da je dobio ime po brdu gde se nalazi praski dvorac (na 

            ceskom praze) i trece po kucnom pragu (praha) zbog ljudi koji su poceli na brdu Hradcani da 

            grade (kucne) pragove. Spada u najocuvanije gradove Evrope. Jezgro grada je pod zastitom 

            UNESCO-a a zbog svog bogatstva znan je i pod imenom Zlatni Prag.

            Nalazi se u srcu Evrope i podjednako je udaljen od svih njenih granica. Od Berlina je udaljen oko 

            350 km a od Beca i Bratislave oko 320 km. Nalazi se na 9 brda smestenih oko okuke reke Vltave.
            Nadmorska visina grada je  od 170 do 400 metara a sam centar grada nalazi se na 200 m 

            nadmorske visine. Reka Vltava je simbol grada i kroz Prag njen tok dug je 30 km. 

            Praski dvorac (Pražský hrad)

            Najveci je drevni dvorac na svetu. Tokom proslosti u njemu su bili ceski kraljevi, rimski 

            imperatori, presednici Cehoslovacke a danas Ceske republike. Istorija seze od 9. veka kada su 

            sagradjene crkva Gospe i bazilika Svetog Djordja. Katedrala Svetog Vida potice iz 10. veka. Deo 

            grada u kome se nalazi dvorac naziva se Hradčany.

            Cuvari koji se nalaze na ulaznima kapijama moraju da imaju zavrsen fakultet, da su odredjene 

            visine i tezine i da su ceski drzavljani. Dobrovoljno se prijavljuju. Smene su na svakih sat 

            vremena. 

            Zapadni ulaz u dvorac. Na slici ispod u desnom delu vidi se statua Tomasa Masarika koji je bio 

            prvi predsednik Cehoslovacke. Masarikova ulica na Vracaru nosi naziv po ovom politicaru i 

            filozofu. 

            Preko puta pogled na palatu Toskana. Barokna je zgrada koja se nalazi na Hradcanskom trgu. 
            Trenutno je koristi Ministarstvo spoljnih poslova Ceske. Ako imate malo vise novca mozete da se
            provozate u starim automobilima kao na slici ispod. Jedna voznja je oko 1300 ceskih kruna

            (/27 = oko 50 evra). 

            Katedrala Svetog Vida

            Zvanicno Katedrala Svetog Vida, Vaclava i Vojćeha. Dominira praskim dvorcem. Radjena je u 
            gotickom stilu sa 3 tornja (ali su vidljivi i stilovi renesanse, baroka i neogotike). Sediste je 

            praskog nadbiskupa. Radjena je iz vise etapa u razlicitim vekovima (od 14. do 20. veka). Gradnja 

            je pocela po nalogu Karla IV. Glavna kula doseze visinu od 95.5 metara. 

            Bazilika Svetog Djordja

            Najstarija je sacuvana crkva u okviru dvorca. Potice iz 10. veka. Barokna fasada datira iz 17. 

            veka. Sadrzi umetnicka dela iz 19. veka. Takodje u bazilici se odrzavaju i koncerti.

            Na slici desno izlaz iz dvorca. 

            Crkva Svetog Nikole (ceski Kostel svatého Mikuláše)

            Sa vidikovca nakon izlaska iz praskog dvorca u starom delu grada dominira i pomenute crkva (na 

            slici u desnom delu). Sagradjena je u 18. veku na temeljima stare crkve iz 13. veka. Izvori kazu 

            da je tokom komunisticke ere toranj koriscen za osmatranje americke, jugoslovenske i prilaz do 

            ambasade bivse Zapadne Nemacke. 

            Detalji iz Praga. Stari tramvaji, najuzi prolaz i muzej Franca Kafke.

            Franc Kafka bio je jedan od najznacajnih pisaca 20. veka. Svoja dela pisao je na nemackom 

            jeziku. Njegova dela uglavnom opisuje strahove i nervoze ljudskog postojanja. Njegova 

            mladalacka dela su uglavnom izgubljena a ona najbolja donela su mu slavu (Proces, Zamak, 

            Amerika). Objavljena su tek posle njegove smrti zahvaljujuci Maksu Brodu (koji nije ispunio 

            poslednju Kafkovu zelju da ih spali). 

            Karlov most

            Najstariji je ocuvani praski most. Sagradjen je u 14. veku po nalogu kralja Karla IV. Duzine je 516 

            metara, sirine 10 metara. Sa strane mosta na Maloj strani su dva tornja a na strani Starog grada 

            jedan. Ukrasen je sa 30 statua 1700. godine od kojih je vecina u baroknom stilu. Predstavljaju 

            svece zastitnike. Tokom dana mesto je veoma zivo sa mnogobrojnim turistima, slikarima i 

            trgovcima. Od 1965. godine veci deo originalnih statua je premesten u muzej a na mostu se 

            nalaze kopije.

            Astronomski sat (Pražský orloj)

            Izgradjen je u 15. veku. Pokazivac kalendara dodat je 1870. godine ispod sata. Sat meri vreme, 
            pokazuje polozaj Sunca i Meseca, horoskopske znakove i praznike. Iznad sata su dva prozora. Na 

            svakih sat vremena zvoni a potom se otvaraju mali prozori iza kojih prolaze figure Isusa i 

            apostola (osim ovih postoje jos 3 figure, Turcin, Skrtica i zao covek). Sa vrha kule pruza se 

            pogled na citav Prag. 

            Crkva Svetog Tina

            Nalazi se na Starom gradskom trgu. Izgradnja je trajala od 14. do 16. veka. Radjena je u gotskom 

            stilu a njene kule dominiraju trgom. Iako naizgled iste jedna je masivnija predstavljajuci snazniji 

            deo porodice, muskarca dok je druga krhkija, elegantnija. U crkvi se nalazi i grob Rudolfa II koji 

            je bio vrhunski majstor za astronomska merenja. Nocu kada je osvetljena reflektorima je prizor 

            koji ostavlja bez daha. Nacionalni je simbol i glavna praska crkva za vreme husita (sledbenika 

            Jana Husa). 

            Starnova sinagoga

            Najstarija je postojeca sinagoga u kojoj se jos uvek obavljaju sluzenja. Potice iz 13. veka.

            Sve cesci obilazak Praga na elektricnim dvotockasima. 

            Strakova akademija

            Pred polazak na brod i krstarenje Vltavom u desnom delu vidi se pomenuta akademija (iza nje u 
            pozadini na brdu znani praski dvorac). Zgrada je sediste Vlade. Sagradjena je u 19. veku u
            neobaroknom stilu. 

            Veci deo fotografija koje slede su napravljene s broda. Vec se smrkavalo i nedostajalo je dnevne

            svetlosti.

            Kuca koja plese (Tančící dům) i Narodno pozoriste

            Sagradjena je 1996. godine. Prvobitno je nazvana Fred i Dzindzer po Fredu Asteru i Dzindzer 

            Rodzers (filmskom plesnom paru). Na krovu kuce nalazi se francuski restoran Praski biser. U 

            zgradi su poslovnice medjunarodnih kompanija. Ceska banka je 2005. godine izdala kovani 

            novcic sa znakom ove kuce.

            Pozoriste je sagradjeno u 19. veku. Neobicni krov podseca na izvrnuti deo broda a isti je obojen 

            u boje nocnog neba. 

            Samostan Strahov

            U levom delu slike na horizontu vidi se pomenuti samostan koji je osnovan u 12. veku. Jedan je 

            od najstarijih i najznacajnijih arhitektonskih spomenika u Ceskoj. Obnovljen je 1990. godine. U 

            okviru njega nalazi se Muzej knjizevnosti koji je poznat kao Strahovska biblioteka. 

            Zgrada Ministarstva saobracaja 

            Zgrada Ministarstva Industrije i trgovine

            Sagradjena je 1934. godine. Obuhvata prostor oko 5000 kvadratnih metara. Osnova je 107x49 

            metara. Fasada je uradjena od granita i pescara. Na sve cetiri strane zgrade nalaze se identicne 

            kule. Na vrhu zgrade nalazi se dekorativna staklena kupola. 

            Žižkov Tv toranj i zgrada Finansijskog ureda (okruga 7)

            Tv toranj gradjen je u periodu od 1985. do 1992. godine. Ime je dobio po brdu Žižkov na kome 

            se nalazi. Struktura tornja je radjena na osnovu trougla i ima 3 celicna stuba. Ukupne visine je 

            216 metara. Vidikovac se nalazi na 100. metru. Na 63. metru nalazi se restoran. Ukupna tezina 

            je 11800 tona. Sluzi i kao meteoroloska opservatorija. 

            Kula astronomskog sata i Hram Svetog Nikole (u starom delu grada).

            Hram je izgradjen u 18. veku u baroknom stilu. Koriscen je za sluzbu ruskim vernicima.

            Praska kula (Prašná brána) i Opstinska kuca (Obecní dům)

            Potice iz 15. veka. Visine je 65 metra. Vremenom je bila zapustena a u 18. veku sluzila je kao 

            magacin za barut. Danasnji izgled datira iz 19. veka kada je izvrsena rekonstrukcija. Fasada je

            ukrasena statuama vladara i amblemima zemalja u kojima su vladali.   

            Opstinska kuca potice iz 14. veka. U njoj je jedno vreme ziveo i kralj Ceske. Tadasnja zgrada je 
            srusena i danasnja je sagradjena u 20. veku. Otvorena je 1912. godine. Unutar se nalazi 

            Smetana sala koja sluzi kao koncertna dvorana. Na vrhu se nalazi staklena kula. U okviru 

            Opstinske kuce danas se nalaze i kafici i restorani ali poseduje i deo soba koje su zatvorene za 

            javnost. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/