Srbija - Vlaško Polje, Slemen, Sesalačko jezero i pećina, Mađarska reka i Sinji vir, Orli skok, 31.5.2025.

            Ovog vikenda obilazimo planinu Slemen u Istočnoj Srbiji koja se ređe posećuje od strane planinara iz 

            Beograda. Put nas vodi prema Rtnju i Boljevcu odakle nastavljamo do sela Vlaško Polje gde počinje 

            pešačka tura. Napomena je da kod Mladenovca postoji istoimeno selo.

 

            Odmah po dolasku u selo obilazimo dve specifične lokacije. Radi se o zavetini Spasovdan i zavetini 

            Ognjena Marija. Zavetina je vrsta narodnog praznika koji se praznuje u selima Srbije (tj. seoska slava). Na 

            ova dva mesta u selu su postavljena dva kamena u 19. veku (po priči meštana 1833. godine). Simbolična 

            su mesta na kojim se vrši molitva a po verovanju čuvaju i selo od nepogoda.

            Kako na početku a tako i tokom čitave ture vidi se Rtanj. Planina Rtanj je udaljena oko 200 km od 

            Beograda. Pripada Karpatskim planinama a najviši vrh joj je Šiljak visine 1565 metara. Takoreći naglo se 

            izdiže iz ravnice i završava kupom. Po verovanju je piramida koju povezuju sa piramidama u susednoj 

            Bosni i Hercegovini.  

            Selo Vlaško Polje pripada opštini Knjaževac. Od Knjaževca je udaljeno 25 km. Ima oko 50 stanovnika. 

            Kažu da je selo prvobitno naseljeno Vlasima a po prvom Vlahu koji je ovde poginuo selo dobi ime Vlaško 

            Polje. Od meštana saznajemo da se u selo doselilo takođe dosta stanovnika sa Kosova i Metohije (koji su 

            radili u okolnim rudnicima). Ušuškano i zaštićeno od vetrova omogućava gajenje vinove loze, višanja, 

            kupina i malina.

            Prolazimo pored vidikovca Tri piramide i odlazimo do bezimenog vrha nadmorske visine 895 metara sa 

            koga se pruža pogled ka Knjaževcu i Staroj planini. Takođe sa ovog vrha se vidi Tupižnica dok na sever 

            pogled puca sve do Bora i Borskog Stola. Kao i do Rtnja te planine Slemen. Na ovom vrhu se nalaze 

            ostaci stare građevine za koju ne nalazimo preciznije podatke. Pretpostavljamo da je bila neka vrsta kule 

            osmatračnice jer se sa ovog mesta pruža pogled na čitavu dolinu. A opet znajući da u ovom kraju postoji 

            veliki broj crkvenih objekata moguće da je jedan od njih.

            Pored rudnika kamenog uglja koji je ovde postojao od 1908. godine pa do šezdestih godina prošlog veka 

            stanovništvo se bavilo stočarstvom te uzgojom vinove loze, malina, višanja i kupine. Firma Džervin iz 

            Knjaževca koja se bavi preradom povrća i voća redovno je iz ovog sela otkupljivala voće.  

            Penjemo se ka najvišem vrhu planine Slemen. Iz sela do vrha vodi kolski put koji se može skratiti 

            pešačenjem po livadama. Povećanjem nadmorske visine se opet otvaraju prelepi vidikovci a u pozadini se 

            vidi planina Tupižnica.

            Planina Slemen ima blage padine. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok u dužini od 9 km. Na 

            najvišem vrhu Slemena (1099 metara) nalazi se spomenik poginulim partizanima. Nedaleko od vrha je 

            četinarska šuma kao i stara bukova šuma.

            Smenjujemo se. Dok rojevi mušica idu ka vrhu mi se spuštamo sa vrha Slemena. Nakon izlaska iz šume 

            put nas preko mnogobrojnih livada vodi ka Sesalačkom jezeru i Sesalačkoj pećini.

            Posle 14 km pešačenja dolazi se do Sesalačkog jezera i Sesalačke pećine. Malo jezero je nastalo 

            pregrađivanjem rečice Zarvine koja nizvodno prima Mađarsku reku i zajedno formiraju Sesalačku reku.

            Sesalačka pećina je zabeležena u dokumentima Jovana Cvijića 1895. godine kao lokalitet u istočnom delu 

            Sokobanjske kotline između krečnjačkih planina Rtnja i Slemena. Od tada do danas traju istraživanja ove 

            pećine. Od 2005. godine se vodi u objedinjenom spisku Inventara geonasleđa te je dobila status 

            zaštićenog prirodnog dobra Republike Srbije.

            Pećinu i okolinu nam pokazuje Marjan koji se iz rodnog Pančeva pre oko 10 godina doselio u ovaj kraj. Tu 

            živi u kući od prirodnih materijala. Ovaj digitalni autor objasniće vam skoro sve, od veštačke inteligencije 

            (pošto je i sam programer) do života u prirodi daleko od civilizacije. U okolini kuće je sagradio objekte u 

            kojima možete da prenoćite pa ako dolazite u ovaj kraj svakako ga kontaktirajte. Takođe, pridružio nam 

            se na pešačenju do klisure Mađarske reke kao i do vidikovca Orli skok.

            U šali nazvasmo ovaj usek Termopilski prolaz. Ispod njega se nalazi Sinji vir na Mađarskoj reci. Ovog puta 

            mu boja vode nije bila sinja (modra). Klisurom Mađarske reke produžavao do poslednje tačke pešačke 

            ture, Orlog skoka.

            Orkli skok je vidikovac na nadmorskoj visini od 570 metara. Sa njega se pruža pogled na klisuru Mađarske 

            reke. Sa jedne strane se vidi Rtanj a sa druge Ozren. Ovaj kompleks stena se nalazi ispod stenovitog 

            platoa i vrha Stubline. Ovde pravimo kraću pauzu, fotografišemo se i nastavljamo ka prevozu te se 

            vraćamo u Beograd.

            Ostale fotografije možete pogledati https://duskoopacic.smugmug.com