staza sa
vidikovcima na sve strane krece od Rastovca na Divcibarama. Ovo vikend naselje
ispod samih
Divcibara pripada Tometinom polju u opstini Pozega. Primetna je sve
veca potraznja za smestajem i
vikendicama u ovom naselju. Udaljeno je 2 km od
centra Divcibara.
Na
oko 600 metara od pocetka pesacke ture nailazi se na vrh Vuciji mramor sa koga se pruza predivan
pogled na okolne planine. U pravcu jugozapada vidi se Zlatibor odnosno Cigota i
Tornik (na slici ispod,
primetne su skijaske staze na
Torniku).
U
pravcu jugoistoka vidi se Zeljin, Ovcar i Kablar. U pravcu juga Subjel. A u
pravcu severozapada Valjevske
planine.
Svako svojom rutom. Avioni na
sever a mi na jug. Posle Vucijeg mramora nastavljamo pesacenje
zapadnim delom
atara Tometinog polja.
Na
trecem kilometru pesacenja pravimo kracu pauzu kao i jednu zajednicku
fotografiju sa planinarima iz
PSK Balkan.
Dan idealan za pesacenje u
prirodi. Kao i prethodna dva vikenda. Sunce,
sneg i mi.
Na
sve strane su vidikovci usput. S leve strane vidi se Tometino polje a s desne
Gvozdacke stene iza kojih
se nalazi Drina .
U podnozju se nalazi selo Skakavci. Pripada opstini Kosjeric i ima
oko 250 stanovnika. Na sestom
kilometru pesacenja dolazimo do malog odmorista na
kome su postavljene klupe i sto. Na ovom mestu
pravimo duzu pauzu. Sa istog se
pruzaju ponovo predivni vidikovci. Na sever do Crnog vrha na
Divcibarama na koji
izbija zicara sidro.
Dok se na istoku celom duzinom u
objektiv smestio
Rudnik.
Spustamo se sa padina Velikog brda i nastavljamo pesacenje ka
poslednjem vrhu ture, Velikoj
Zajcici. Za
ovaj vrh vezuje se prica iz osamdesetih godina proslog
veka da je jedan stanovnik okolnog sela dosao da
zivi u sumu podno ovog vrha i
tu ostao. Nema daljih informacija sta se sa njim
desilo.
Da ne bismo isli do sela Ljutice asfaltnim putem Divcibare-Pozega biramo alternativni put
odnosno stazu
koja nas kroz atar istoimenog sela vodi niz greben do potoka.
Vecina planinara je ubrala badnjak
i nosila
ga vezanog na rancu.
Od potoka se penjemo do prethodno
pomenutog asfaltnog puta Divcibare-Pozega kojim idemo do MZ
Ljutice odakle krece zavrsni uspon na vrh
Velika
Zajcica.
Medjutim zbog zalaska sunca,
klizavog terena i umora odredjenih planinara odluka je se ne delimo u dve
grupe te da se svi
zajedno vratimo ka MZ Ljutice u autobus. Do vrha je bilo
ostalo oko 250 metara
pravolinijski i oko 75 metara visinske razlike. To je
jedan od razloga da se ponovo vratimo u ovaj predivni
kraj i da od vrha Velika
Zajcica napravimo novu pesacku turu. Npr. ka Tometinom polju. U povratku se
zadovoljavamo (u suton) pogledom na Subjel.
Нема коментара:
Постави коментар