Hrvatskoj kada se slavi prelazak mladog
vina (mošt) u „pravo“ vino (tzv. „krstenje vina“). Ujedno je
proslava tradicije, zajednistva i plodova rada. Sveti
Martin je bio rimski vitez koji je bio ljubitelj vina i vest
vinogradar. Uveo je
obicaj krstenja vina. Nakon napustanja vojne sluzbe posvetio se duhovnom zivotu
i
postao je biskup u Francuskoj. Zastitnik je vinara i
vinograda.
Tokom dorucka uneli smo dovoljno
slanine, cvaraka, svargle te hleba sa mascu i paprikom da bismo imali
energije
za pesacenje po Krndiji. Nakon besplatnog dorucka (uz neobaveznu donaciju)
pesacka tura krece
iz Kutjeva ka planinarskom odmoristu Mlaka odakle se kruznom
stazom vraca u Kutjevo.
Kutjevo
ima nesto manje od 5000 stanovnika. Povrsina grada sa okolinom je 174 km2 s
ukupno 17
naselja. Udaljeno je 25 km od (Slavonske)
Pozege i 45 km od Slavonskog Broda. Nalazi se na padinama
planine Krndije. Na
slici ispod se vidi dvorac Kutjevo koji cemo obici u povratku. U vinogradima se
moze
jos uvek naci neobranog grozdja.
Planina
Krndija se nalazi u sredisnjoj Slavoniji,
severoistocno od Pozeske kotline. Prirodni je nastavak
planine Papuk (izmedju
kojih ne postoji takoreci stroga linija razdvajanja). Nize padine su joj
prekrivene
vinogradima i vocnjacima dok u visim predelima najvise ima hrasta i
poneki cetinar. Ovaj put se nismo
penjali na njen najvisi vrh Kapovac (792 metra) ali je u planu u nekom
od sledecih pesacenja.
Nakon pet kilometara pesacenja
stize se do odmorista Mlaka i
istoimene planinarske kuce koja se
nalazi
iznad sela Mitrovac.
Sagradili su je kutjevacki planinari pod cijim je i upravljanjem (HPD Vidim).
Smestajni
kapacitet joj je 12 osoba. Pored se nalazi izvor pijace vode. Ovde
pravimo kracu pauzu te krecemo
konstantnim spustom ka
Kutjevu.
U
slavonskim sumama vrganja a i ostalih pecuraka ne nedostaje. Mali
svetu.
Krndija je zaista pitoma planina
kao i staze na njoj. Na devetom kilometru pesacenja opet iz sume
izbijamo pored
vinograda a odatle vrlo brzo stizemo do dvorca u
Kutjevu.
Citav okolni prostor dvorca je
zasticen spomenik vrtne arhikteture u kojem se nalaze posebne vrste
Dvorac
Kutjevo
Pripada najlepsim spomenicima
kulturne bastine Slavonije i Hrvatske. Nekadasnja je rezidencija
Isusovaca (Katolickog crkvenog reda) u Kutjevu. Sagradjen je na mestu nekadasnje
srednjovekovne crkve
uz koju je bio sacuvan i vinski podrum iz 13. veka.
Izgradnja je zavrsena 1735.
godine. Bio je u privatnom
vlasnistvu plemica dok je nakon Drugog svetskog rata
nacionalizovan. Danas je u privatnom vlasnistvu
koncerna Agram i nije otvoren za
posetioce.
stabala kao
sto su ginko, bukva, lipa, kesten i hrast. Na severnoj strani se nalazi crkva Blazene Djevice
Marije u kojoj su
nadjene freske iz srednjeg veka.
Na
putu od dvorca ka centru Kutjeva sreli smo konjska zaprezna kola iz kojih su
Slavonci delili vino. A u
samom centru grada nalazio se veliki broj standova na
kojima je moglo da se kupi svega (od hrane, pica,
rucno napravljenih proizvoda,
itd).
Raznovrsna ponuda slavonskih
proizvoda u Kutjevu. U Slavoniji svakako necete ostati gladni. Mozda vam
se malo
poveca holesterol ali tu je vino da ga razblazi.
Po
zavrsetku pesacke ture u centru Kutjeva je organizovano druzenje uz tamburase.
Uz dobro vino i
dobro raspolozenje veselilo se nekoliko stotina planinara iz
Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i
Srbije. Jedna zaista prelepa
manifestacija koju bih preporucio svakome za slededece godine. Kao i sve
pohvale
za (pre)srdacne Slavonce. Vidimo se svakako ponovo u
Slavoniji.
Нема коментара:
Постави коментар