Umesto uvoda. Sto bi rekao jedan
planinar: “Dule, odes li ponovo u Rumuniju dobices uskoro rumunski
pasos:-)”.
Ova pesacka tura se po prvi put organizuje iz Srbije. Pocinje u mestu Gornea (Gornja) a zatim
prolazi kroz atar
sela Krusovica da bi se zavrsila u
ataru sela Liborazde. Mesto Gornea
pripada opstini
Sicevica odnosno
okrugu Karas-Severin u rumunskom
Banatu. Iz ovog mesta potice
poznati rumunski
pravnik, politicar, sudija i univerzitetski profesor Antonije
Iorgovan.
spomenik
palim herojima u Prvom svetskom ratu. Tokom arheoloskih iskopavanja u mestu
Gornea i
okolini otkriveni su predmeti s hriscanskim obelezjima iz perioda od IV
do V veka.
Na izlasku iz sela prelazi se
reka Gornea. A okolinu staze krase
obelezja ovog dela rumunskih Karpata.
Mnogobrojna stada ovaca i ostale stoke
(krava i konja).
Iako staza nema veliku visinsku
razliku penjanjem se pojavljuju prvi vidikovci iznad mesta Gornea sa kojih
se sa
jedne strane vidi manastir Gornja
a s druge strane selo Sikevica.
Manastir je smesten na oko 300
metara od magistralnog puta koji ide uz/niz Dunav. Izgradnja je
pocela 2001. godine da bi 2010. godine
radovi bili zavrseni i krunisani
osvestenjem crkve.
Nacionalni park
Porcile de Fier (rumunski Porțile de Fier, u prevodu Gvozdena vrata (jos i turski
Demirkapi, nemacki Isernes Tor)) predstavlja deo klisure s
okolinom u duzini od 134 km izmedju Srbije i
Rumunije. Kod nas se zove NP Djerdap. Dunav ovde odvaja rumunske i
srpske Karpate.
Citav ovaj kraj ili pocetak
rumunskih Karpata je brezuljkast, brdovit, sa puno livada i sume. Jednom recju
predivno. Staza nas prvo vodi na brdo ciji je najvisi vrh Greda Nalta. Ovde pravimo kracu pauzu,
fotografisemo lepote obe strane Dunava i nastavljamo ka sledecem odredistu
odnosno brdu Stenka (ili
Stnka).
Brdo
Stenka sa svojim najvisim vrhom
Donja Stanca od 357 metara ne
predstavlja znacajnu visinu ali to
ne umanjuje njegovu lepotu kao i vidikovce sa
istog sa kojih se pruza pogled ka Dunavu i Srbiji. Vrh je
obrastao sumom tako da
se duze ne zadrzavamo na istom i nastavljamo pesacenje ka sledecem
odredistu, tj. brdu Drnava.
Sa
brda Stenka potrebno je savladati malo kraci nagib da bi se doslo u podnozje
Drnave (vidi se na slici
ispod,
desno). Ovde pocinje atar sela Krusovica.
Karaptima biti suncano obavezno ponesite kabanicu:-).
Naravno nista strasno, malo kise je i godilo jer
smo imali zastitu oblaka od
sunca kao i manji pad temperature. Sto kazu, jos niko nije umro od kise.
Primetno je, ne samo u planinarenju vec i kod ostalih putovanja da jedan deo
planinara odnosno putnika
odustaje od putovanja kada na telefonu u okviru
prognoze vide najavu kise. Medjutim, dugorocne
prognoze su netacne (uzima se da
su jedino tacne prognoze do 24 sata unapred) i uglavnom dugorocne
prognoze uvek
grese. Pricajuci sa planinarskim vodicima koji su vodili planinarske ture u SFRJ
kazu da su
se ture tada rezervisale i po tri meseca unapred i da niko nije
obracao paznju na vremenske prognoze.
Srecom ima nas jos takvih:-). Sto se tice
ove ture samo mali
kolskim putem.
U
selu Krusovica vidjamo crne krave.
Bar meni pomalo cudno. Pocrnele od sunca ili...:-). Drugi deo sela
me malo
podseca na pejzaze iz Irske.
Posle 11 kilometara pesacenja
dolazi se na padine brda Drnava sa
kojih se pruza predivan pogled na
Dunav. Pored usamljenog drveta pravimo jednu
zajednicku fotografiju.
Obliznji najvisi istoimeni vrh
Drnava je takodje u sumi. Pogled s vrha
Drnave ka kamenolomu u Srbiji koji
se nalazi nedaleko od Brnjice. Na
vrhu pravimo kracu pauzu i produzavamo ka podnozju gde nas ceka
prevoz za
povratak.
Nakon 16 kilometara pesacenja turu
zavrsavamo u selu Liborazde.
Ali da bismo dosli do sela morao
je
neko da napravi stazu prohodnom:-).
Ostale fotografije mozete da pogledate na https://duskoopacic.smugmug.com/
Нема коментара:
Постави коментар