Bugarska - Rilski manastir, Stobske piramide, 12.7.2024.

            Ovo je bila trodnevna tura sa akcentom na uspon na najvisi vrh Balkana (Musalu) koji se nalazi na planini 

            Rili u Bugarskoj. Prvog dana obisli smo Rilski manastir i Stobske piramide.

 

            Rilski manastir

 

            Najveci je i najznacajniji manastir u Bugarskoj. Nalazi se u jugozapadnom delu Bugarske na juznim 

            obroncima planine Rile a u dolini Rilske reke. Nadmorska visina na kojoj se nalazi manastir je 1147 

            metara. Udaljen je 120 km od Sofije i 500 km od Beograda. Manastirski kompleks je u obliku nepravilnog 

            cetverougla koji okruzuju zidine visine 24 metra. U centru se nalazi crkva posvecena Presvetoj Bogorodici 

            u kojoj se danas cuvaju mosti Svetog Jovana Rilskog.

            Manastir je osnovao Sveti Jovan Rilski (bug. Ivan Rilski), najpoznatiji bugarski svetitelj po kome manastir i 

            nosi ime. U pocetku osnivanja (10. vek, za vreme vladavine bugarskog cara Petra) bio je mala zajednica, 

            skromno opremljen i takoreci zivotario (iako je imao ogroman i plodan zemljisni posed). Vremenom ga 

            darivaju carske porodice koje utvrdjuju posede i prava manastira a istovremeno postujuci ga kao svetinju 

            i bogomolju.

            U 14. veku novi ktitor manastira Hrelja gradi veliku kamenu kulu sa kapelom posvecenu Hristovom 

            preobrazenju koja dominira u manastirskom kompleksu. Visine je 23 metra sa debljinom zidova od dva 

            metra. Sluzila je prvenstveno kao odbrambena kula. Za vreme Otomanske vladavine (15-19. vek) 

            manastir je postao centar duhovnog i kulturnog samoodrzanja bugarske nacije. Nazalost vise puta je  

            spaljivan i unistavan. Manastirski konaci imaju vise od 300 kelija, cetiri kapele, igumanov stan, biblioteku, 

            manastirsku riznicu i muzej.

            U 19. veku je izgoreo u pozaru da bi na njegovim temeljima bio podignut danasnji manastir. U manastiru 

            se cuva vise od 16000 rukopisa, zbirka sa vise od 35000 eksponata, veliki broj ikona te predmeti za 

            bogosluzenje i svakodnevnu upotrebu. Ova pravoslavna svetinja koju posecuju vernici ne samo iz regiona 

            vec i iz citavog sveta nalazi se na UNESCO listi Svetske bastine od 1983. godine. Iz manastira pogled puca 

            na okolne vrhove planine Rile koji takodje deluju ocaravajuce.

            Stobske piramide

 

            Udaljene su oko 30 km od Rilskog manastira. Nalaze se pored istoimenog mesta Stob. Stob je udaljen 88 

            km od Sofije, 66 km od Custendila i 14 km od Blagoevgrada.

            Pesacka tura ukupne duzine 3,5 km pocinje s periferije malog mesta Stob. Ovde je sagradjena mala 

            drvena kucica za prodaju karata kao i mali kafic a nije radio u vreme kada smo mi dosli. Takodje nikog nije 

            bilo na naplatnom mestu a cena karte je (cini mi se) 3-4 leva, tj 1,5-2 evra.

            Nakon kraceg uspona pruza se pogled ka Stobu i planini Rili. Stob pripada Custendilskoj oblasti i prvi put 

            se pominje u 7. veku. Smatra se da ime pocinje od proto-indoevropskog korena stobstei sto znaci stajati, 

            ograda, stub a vezano za formaciju terena koji ga okruzuje. Smesten je na juznim obroncima planine Rile 

            a kroz njega protice Rilska reka.

            Na 800 metara od pocetka pesacke ture nailazi se na ostatke hrama Svetog Prokopija iz 14. veka. Na 

            ovom mestu danas se nalazi metalni krst, kamena ploca sa datumom postojanja hrama kao i kamena 

            minijatura hrama.

            Nakon prvog predjenog kilometra pojavljuju se vidikovci odakle se pruza pogled ka Stobskoj okolini 

            odakle se vec naziru kamene strukture.

            Stobski piramidi (bugarski) su takoreci pandan nasoj Djavoljoj varosi. Ove kamene formacije prostiru se 

            na povrsini nesto manjoj od jednog kvadratnog kilometra. Visine su do 12 metara a u osnovi debljine i do 

            40 metara. Konusnog su oblika sve do vrhova od kojih su neki prekriveni ravnim kamenjem.

            Nalaze se na nadmorskoj visini od 600 do 750 metara. Zauzimaju greben klisure okrenut ka Rilskoj reci 

            koja je pritoka reka Strume (jedne od najznacajnijih balkanskih reka). Izgled im je od ostrog preko 

            kupastog do izgleda pecurki. Najvise ih ima na juznoj strani. Pripadaju Blagoevgradskom grebenu koji se 

            sastoji od jezerskih i aluvijalnih naslaga koje datiraju iz perioda od pre 5 miliona do pre milion godina. Ovi 

            slojevi su ukupne dubine izmedju 200 i 250 metara. 

            Nastale su erozijom usled padavina. Prekrivene su slojem ocvrsle gline (“izgorele” na suncu) debljine oko 

            1 cm koja stiti krhki pescar i odlaze eroziju. Na severnoj padini ih ima manje. Mnoge formacije su dobile 

            imena kao sto su Kule, Cekici, Dimnjaci, Braca, Svadbeni par, itd. Iako nisu tako velike i popularne kao 

            piramide kod grada Melnika vredi ih posetiti. Kao prirodno obelezje proglasene su 1964. godine.

            Sa Stobskih piramida pruza se prelep pogled na planinu Vihren koju cemo obici u nekom od sledecih 

            planinarenja. Vozimo se do Samokova (pored ski centra Borovec) u kome nocimo i sledeci dan se 

            penjemo na najvisi vrh Balkana.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/