Rumunija - Potok Toplica, vodopad Sumbrak, pecine Komarnik i Popovac, tunel Ceia, klisura Karasa, most Magiureka, dzinovska sekvoja, 1.6.2024.

            Kada putujem(o) u susednu Rumuniju na jedan dan cesto svi pitaju pa koliko je to daleko. Gradic Anina i 

            nacionalni park Semenik - Klisura Karasa udaljen je od Beograda 160 km (dok je grad Nis udaljen 240 

            km). Znaci 80 km blize od Nisa:-).

 

            Staza kojom smo pesacili poklapa se sa pesackim putem Via Transilvanica. Via Transilvanica je nazvana i 

            “put koji spaja (ujedinjuje)”. Duzine je 1400 km i prolazi takoreci dijagonalno kroz Rumuniju od severa 

            (Putna) do juga (Drobeta Turnu Severin). Jedina je staza na svetu (verovatno, kako kazu Rumuni) koja je 

            celom duzinom obelezena isklesanim kamenom (andezitom). Nalaze se na udaljenosti od jednog 

            kilometra i ovim predstavlja najduzu umetnicku galeriju na svetu koja prati putnike duz citavog puta.

            Pocetak pesacke ture je u ataru sela Jabalce (rumunski Iabalcea). 

            NP Semenik klisura Karasa nalazi se u jugozapadnom delu Rumunije a u sredini okruga Karas Severin (CS, 

            oznaka registarskih tablica ovog podrucja). Karakterise ga tipican kraski i sumski pejzaz (netaknuta

            bukova suma stara nekoliko stotina godina). U parku je otkriveno oko 20 arheoloskih nalazista. Prvi deo 

            staze prolazi kroz dolinu Sumbrak.

            Na trecem kilometru pesacenja nailazi se na prvi vodopad (vodopad Sumbrak). Mala kolicina vode sliva 

            se u potok Toplicu. Kuda god smo krenuli voda izbija sa svih strana. Potok Toplica uliva se u potok 

            Komarnik koji je desna pritoka reke Karas.

            Prvu duzu pauzu pravimo kod kuce uprave NP Semenik. Nalazi se na 4,5 km od pocetka pesacke ture. 

            Pored se nalazi izvor pitke vode tako da mozete racunati na pijacu vodu. Ovde se delimo u dve grupe. 

            Jedna koja obilazi obliznju pecinu Komarnik i oni koji je ne obilaze:-).

            Ulaz i obilazak je moguc samo uz vodica (posto je ulaz u pecinu zakljucan). Od rumunskih rendzera 

            dobicete zastitne slemove sa ceonim lampama. Ulaz u NP Semenik i pecinu Komarnik je ukupno 25 leja 

            (5 evra) pa racunajte na ovaj mali dodatni trosak.

            Pecina Komarnik je jedna od pecina sa najlepsim pecinskim ukrasima u ovom delu Rumunije. Za 

            posetioce je otvorena od maja do septembra i to subotom i nedeljom. Minimalna grupa za vodjenje je 5 

            ljudi. Pecina se moze obici i drugim danima ali je potrebno podneti zahtev. Unutra je vrlo klizavao pa se 

            savetuje dodatni oprez i obavezan duks ili jakna jer je temperatura oko devet stepeni. Na nadmorskoj je 

            visini od oko 450 metara. Iako je ukupne duzine 6201 metar i ima tri nivoa turisti mogu da vise samo 

            gornji nivo duzine 1750 metara. Pecina nije osvetljena i planira se da tako ostane.

            Od pecine staza dalje vodi trasom nekadasnje austrougarske zeleznice koja je ovim delom saobracala u 

            19. veku. Na nasem delu staze nasao se jedan tunel. Imajte u vidu da na pojedinim delovima staze ima 

            popadalog drveca i siparskog kamena ispod trave tako da treba dodatno biti pazljiv. Na trasi pruge danas 

            ne postoje sine i pragovi.

            Duz trase nailazi se na pecinu Popovac. Moguce je pogledati samo mali deo na ulazu dok je dalji prolaz 

            zatrpan i nije moguc pristup ostatku pecine. 

            Nedaleko od usca reke Buhui u Karas nalazi se most Magiureka (rum. podul Magiureca). Deo je 

            pomenute stare zeleznice (kuda je saobracao nekadasnji rumunski Cira). Visine je 20 metara. Celicna 

            konstrukcija je izuzetno stabilna ali se preporucuje prelazak samo ako nemate strah od visine. Sirina 

            nogostupa je 30-40 cm. Za one koji ne prelaze most moguc je prolaz ispod mosta preko reke Karas.  

            Pogled na most odozdo i prelazak reke Karas. Ukoliko gazite reku savetuje se da ponesete obucu za vodu 

            (obuca za vodu povoljne cene moze se kupiti u Dekatlonu za iznos od 999,00 dinara pa navise).

            Kroz bukovu sumu Karpata put nastavljamo ka dzinovskoj sekvoji. Jos jednom prelazimo reku Karas. 

            Nema izradjenog mosta pa cete morati da gazite Karas ili da predjete preko drveca tj. prirodnog mosta. 

            Reka Karas izvire u Aninskim planinama i svojim tokom od 50 km tece kroz Rumuniju. U Srbiji je duzina 

            toka 60 km (od toga 50 km do kanala Dunav-Tisa-Dunav i 10 km kao deo kanala DTD). U Dunav se uliva 

            kod Banatske Palanke.

            Da biste videli sekvoju ne morate da idete u Kaliforniju:-). Najveca stabla na svetu dobila su ime po 

            indijanskom poglavici Cirokija, Sekvoji (Sequoyah). Postoje tri vrste ovog drveta: Kalifornijska sekvoja, 

            Dzinovska sekvoja i sekvoja Zora. Drvo moze da zivi hiljadama godina i da naraste do visine od 145 

            metara. Najveca sekvoja nalazi se u Kaliforniji. Visine je 84 metra i precnika 32 metra u podnozju.

            Debljine je 10 debljina plavog kita. Sa svojih 1486 metara kubnih sadrzi drveta za izgradnju 40 kuca (od 

            kojih bi svaka imala po pet soba). Sirina kore je 1,3 metra. Nakon obilaska skevoje i predjenih 22 km 

            vracamo se u Beograd.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/