nalazi nedaleko iz
istoimenog sela. Prvi pisani tragovi o selu poticu iz 16. veka.
Selo ima oko 180
stanovnika i
pripada opstini Goruia. U ovom selu rodjen je Damaschin Bojincă koji je bio
poznati pesnik,
pravnik i ministar pravde. 
Reka Grliste prelazi se odmah u
selu odakle staza prema Anini vodi desnom obalom. U selu takoreci nice
jedan
broj novih kuca i vikendica. Na nekima je oznaceno da se iznajmljuju pa bi na
pomolu mogao biti
razvoj seoskog turizma.
Na
izlasku iz sela nalazi se mali
poljoprivredne alatke te posudje. Pored se nalaze
vodenice od kojih se neke obnavljaju. Inace citav ovaj
kraj bio je poznat po
velikom broju vodenica.
skoro da nema visinske razlike. Prelepa i netaknuta priroda. Mozete sresti
ponekog ribolovca ili cobane iz
sela koji ovde cuvaju ovce, koze i
krave.
Reka
Grliste je leva pritoka reke Karas. Uliva
se u Karas nedaleko od sela Grliste. Ukupne je duzine 20 km.
Pripada nacionalnom
parku Semenik, klisura Karasa i ovaj predeo je u drugoj kategoriji IUCN
(International Union for Conservation
of Nature) zastite. Medjunarodna unija za ocuvanje prirode (IUCN)
osnovana je 1948. godine sa ciljem ocuvanja prirode i koriscenja prirodnih
resursa.
sacekati tabla
sa upozorenjem da nailazite na stazu sa neravnim terenom, uskim prolazima,
deonicama
koje su osigurane sajlama. Te da
je potrebna posebna oprema. Svakako kanjon mozete preci i sa
standardnom
planinarskom opremom. Ali uz vecu dozu opreza.
Nacionalni park karakterise
tipican kraski i sumski pejzaz. Sa obe strane konjona su strme litice. A na ovoj
stazi cete naici i na jedan tunel. Inace NP Semenik, klisura Karasa proglasen je
zasticenim podrucjem
2000. godine.
Nedaleko od tunela nalazi se jos
jedan oblik kraskog reljefa, kameni most. Jedna je od svojevrsnih
atrakcija na
celoj stazi. Kratko se zadrzavamo, fotografisemo i produzavamo kroz kanjon
spustajuci ce do
same reke.
Na petom kilometru pravimo malo
duzu pauzu. Uzivamo u kanjonu pored same reke.
I fotografisemo.
Carape ture su Emirine:-). Priroda Rumunije je stvarno prelepa
i preporucujem da je obidjete. Bar ovaj
predeo uz granicu sa Srbijom koji je na
udaljenosti od samo 150 km od Beograda. Naravno, usledice i
obilasci dublje u
teritoriju Rumunije.
Prolazak kroz kanjon zahteva i
malo vestine. Pojedini delovi se prelaze uz
pomoc drzanja za sajle i lance.
Naravno nista neosvojivo ali se od strane vodica
naglasava posebna opreznost a oni su tu da pomognu
pri prelasku kroz ove
deonice. Kao i oprez prilikom prolaska kroz ceo kanjon. Nema dubokih ponora ali
svakako treba biti koncentrisan zbog neravnog terena i gazenja po kamenu koje se
na pojedinim mestima
ne vidi od trave. Pored staze se nailazi na manje vodopade
i izvore pijace vode.
produzava do
grada Anina ali zbog skorasnjih ostecenja staze tj. na pojedinim deonicama zbog
nestajanja
staze i proklizavanja na drugim iz bezbednosnih razloga ne
produzavamo dalje. Pored staze se nalaze i
bivse vodenice. Oni hrabri su
zaplivali u hladnom Grlistu.
Iako je nazivaju jednom od
(naj)divljijii klisura a u zargonu jednom od najludjih klisura ova prelepa staza
i
kanjon reke Grliste su za svaku preporuku da se obidju. Reka, livade, suma,
litice, tunel, kameni most,
vodpad, izvor, napustene vodenice ostavice vas pune
utisaka. A onda sledeci vikend u novu (avan)turu.
Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/ 
Нема коментара:
Постави коментар