Srbija - Manastir Mesic, Vrsacke planine (Guduricki vrh), 7.4.2024.

            Ukratko o putovanju. Povratna karta vozom od Beograda do Vrsca kosta 654,00 dinara (jedna i po 

            gurmanska pljeskavica:-). Od Vrsca do manastira Mesic ima 10 kilometara i taksi udruzenja naplacuju 

            fiksno 1.000,00 dinara u jednom pravcu. Napravili smo kruznu turu od manastira Mesic do Gudurickog 

            vrha i nazad do manastira Mesic.

 

            Manastir Mesic se nalazi na obroncima Karpata koji ovde zalaze u Panonsku niziju. Ime je dobio po 

            istoimenom potoku koji pored njega protice. Manastir potice iz 15. veka. Zenski je manastir od 1952. 

            godine. Posvecen je rodjenu Svetog Jovana Krstitelja. Najveci je manastir banatske eparhije. 

            Konak manastira gradio se u periodu od 1840. do 1846. godine. U bogatoj riznici manastira cuva se vise 

            vrednih rukopisnih i stampanih knjiga kao i slike poznatih i manje poznatih slikara. 

            Vise puta je rusen i obnavljan. Freskopis hrama je zavrsen u 18. veku. Posle Drugog svetskog rata 

            manastir je obnavljan 1947. i 1971. godine. Tada je u potkrovlju pronadjeno rukopisno jevandjelje iz 16. 

            veka. Manastir danas predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog znacaja.

            Staza je odlicno markirana celom duzinom. Od manastira pocinje konstantan uspon. Nagib je blag a 

            jedini veci nagib je pred sam Guduricki vrh u duzini od nekoliko stotina metara. Mi smo se odlucili da 

            idemo levo od manastira i da se vratimo desnom stranom od manastira. Prvi deo staze je takoreci 

            otvoren i nema zastite od sunca dok je ulazak u sumu nakon dva kilometra pesacenja. Ka jugozapadu se 

            vidi TA Kostolac.

            Na prvom kilometru pesacenja vidikovci pucaju na sve strane. Desno se vidi najvisi vrh Vojvodine, tj. 

            Guduricki vrh. Vrsacke planine su jedine planine u Banatu. Severna strana im je strmija za razliku od 

            juzne (koja se vidi na slici ispod). U vreme postojanja Panonskog mora bile su ostrvo.  

            Vrsacke planine su vecim delom obrasle listopadnom sumom dok na pojedinim mestima ima i cetinara. 

            Po podacima registrovano je vise od 1000 vrsta raznog drveca i siblja. U nizim delovima nalaze se 

            vinogradi. Tokom pesacenja s leve strane vidi se Vrsacka kula koju smo obisli u jednoj od prethodnih tura 

            (http://duskoopacic.blogspot.com/2016/10/vrsacke-planine-vrsacka-kula-djakov-vrh.html). 

            U sumi Vrsackih planina smestilo se Siroko bilo. U ovom vikend naselju nalazi se istoimeni planinarskim 

            dom sa pripadajucim bungalovima za smestaj gostiju. U ovoj turi nismo isli do doma jer smo ga takodje 

            obisli u prethodno pomenutoj turi.

            Staza je prohodna celom duzinom. Delom prolazi travnatim povrsinama a delom kolskim putevima.

            Pazite usput da ne pridjete blizu kosnicama da ne bude belaja. Na nekoliko mesta nalaze se info table sa 

            podacima o lokalitetu i oznakama staza. Staze su pored markacija oznacena i brojevima na drvenim 

            krugovima tako da je skoro nemoguce da se izgubite cak i ako nemate navigaciju ili GPS trek.

            Tacno posle sest kilometara pesacenja potrebno je skrenuti sa makadomskog puta koji vodi od Malog 

            Sredista do Gudurickog vrha. Ovaj deo je ustvari i najtezi (iako je najkraci) zbog vece visinske razlike na 

            kratkoj udaljenosti. Prelepa staza kroz sumu do Gudurickog vrha.

            Guduricki vrh sa svojih 641 metar nadmorske visine najvisi je vrh Vojvodine. Na slici ispod vide se ostaci 

            nekadasnje kule koja je bila visine 17 metara i sa koje se pruzao prelep pogled na Vrsacke planine i 

            okolinu. Zbog nemara u odrzavanju ovaj objekat se srusio i ceka neke bolje dane da bude ponovno 

            obnovljen. Na nesto vise od 5 kilometara vazdusnom linijom odavde nalazi se granica sa Rumunijom.

            Sa Gudurickog vrha se spustamo ka manastiru Mesic. Staza je uzivanje za sva cula. Od cvrkuta ptica, 

            svezeg vazduha i proletnjih mirisa.

            Pesacku turu zavrsavamo u selu Mesic.

 

            Mesto ima nesto manje od 200 stanovnika. Prvi put se pominje krajem 17. veka. U ovom periodu 

            manastirsko bratstvo naselilo je Rumune pored manastira Mesic radi obradjivanja manastirske zemlje. 

            Danas je selo Mesic uglavnom naseljeno Rumunima. U selu se nalazi rumunska pravoslavna crkva Svetih 

            cara Konstantina i carice Jelene.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/