Srbija - Manastir Lesje, Preslo, Velika Baba, Mala Baba, 10.3.2024.

            Pocetak pesacke ture bio je od manastira Lesje. Manastir Lesje sam obisao u jednoj od prethodnih tura 

            pa vise o manastiru na adresi http://duskoopacic.blogspot.com/2015/05/srbija-baba-manastir-lesje-juzno.html

            A ovde ukratko.

 

            Manastir Lesje (manastir Pokrova Presvete Bogorodice) nalazi se u istoimenom selu. Udaljen je od centra 

            Paracina 13 km. Potice iz srednjeg veka. Na temeljima manastirske crkve iz 14. veka (koja predstavlja 

            najstariju gradjevinu ovog tipa u Pomoravlju) pocetkom ovog veka podignuta je nova crkva. Graditeljski 

            stil predstavlja stilove svih pravoslavnih svetinja. U njemu se nalazi cestica krsta na kome je bio razapet 

            Isus Hrist. Zenski je manastir.

            Pored manastira se nalazi uredjen park sa nekoliko izvora vode. Voda sa ovih izvora se koristi prilikom 

            krstenja. Ovde se zadzavamo oko 20 minuta i pesacenje nastavljamo ka krstu koji se nalazi na Hajduckoj 

            steni. Udaljen je od manastira 350 metara.

            Pogled s Hajducke stene ka manastiru Lesje.

            Planina Baba nalazi se juzno od puta Paracin-Zajecar. Smestena je izmedju sela Donje Mutnice, Plane i 

            Lesja. Uspon na ovu planinu retko se organizuje (bar iz Beograda). Smatra se najcistijom planinom u Srbiji 

            sto mozemo i da potvrdimo jer za vreme trajanja citave ture nismo videli ni jedan papir, kesu ili bio koji 

            drugi deo smeca.

            U prvom delu pesacenja smenjuju se livade i sumski putevi. Na cetvrtom kilometru pesacenja pocinje 

            malo veci uspon ka grebenu planine Babe.  

            Pogled s grebena Babe ka selu Donja Mutnica i magistralnom putu Paracin-Zajecar.

            Prvi vrh na koji se penjemo je Preslo. Visine je 600 metara. Odavde se pruza pogled na samu planinu 

            Babu ali nazalost i jednim delom na kamenolom koji je „izjeda“. Kamenolom je otvoren da bi se 

            obezbedio kamen za Moravski koridor. Ovim je doslo do unistenja veceg dela zivotinjskog i biljnog sveta. 

            Dnevno se iz ovog kamenoloma izveze vise od 100 kamiona kamena. Za sada nije uradjena ekoloska 

            studija o nivou unistenja kao ni studija o mogucem oporavku nakon prestanka radova.

            Sa vrha Preslo nastavljamo ka vrhu Velika Baba. Pogled s Babe na Paracin. Opstina Paracin obuhvata deo 

            bogatog i plodnog srednjeg Pomoravlja. Deo opstine se takoreci spusta od Kucajskih planina s istoka pa 

            prema zapadu i Velikoj Moravi. Ispresecana je rekama Crnicom i Grzom. Grad je udaljen 160 km od 

            Beograda iduci medjunarodnim autoputem Beograd-Nis.

            Nazalost markiran je samo jedan deo staze i to od sela Plana ka vrhu Velika Baba i delom ka vrhu Preslo. 

            Jedan deo markacija je skoro nevidljiv a drugi (uglavnom) vrlo slabo vidljiv. Najvisi vrh Babe Velika Baba 

            je visine 657 metara. Nedaleko od vrha otvara se veci broj vidikovaca. Sa jednog od njih vidi se i Rtanj.

            Malo odmaramo. Malo pesacimo. Na putu ka vrhu Mala Baba. Na ovom mestu, tj. na osmom kilometru 

            pesacenja nalazi se veoma strm (i kraci) spust ka Maloj Babi te da bismo ga izbegli isli smo (blazom) 

            zaobilaznicom. Umesto strmih oko 500 metara do Male Babe pravimo ukupno tri kilometra pesaceci 

            kolskim putevima kroz sumu Babe.

            Vrh Mala Baba nalazi se na 11. kilometru od pocetka pesacke ture. Pre izlaska na vrh prolazi se kroz 

            crnogoricnu sumu sto ovaj deo izdvaja od ostatka planine na kome je samo listopadna suma. Po legendi 

            planina Baba dobi ime po babi koja se posvadjala sa dedom. Dogovore se da jedno na drugo pucaju (iz 

            topa) pa ko prezivi po njemu ce planina nositi ime. Deda je promasio.

            Pesacku turu zavrsavamo nakon 14,5 kilometara u selu Plana. Jedno je od vecih sela ovog kraja. Imalo je 

            oko 1000 stanovnika dok je poslednjih godina primetan pad broja stanovnika. Istocni i jugoistocni deo 

            sela je uglavnom brdovit dok je ostatak (75%) uglavnom ravan. Planina Baba pripada obroncima 

            Zapadnih Karapta. Stene su joj krecnjacke a ako se ovim tempom nastavi vadjenja kamena iz istih uskoro 

            nece biti moguce pesaciti delom kojim smo mi prosli. 

            Ostala fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/