Jezero
Selevrenac
Prvo je jezero u nizu odakle smo
krenuli u obilazak. Udaljeno je 65 km od Beograda.
Nastalo je
osamdesetih godina pregradjivanjem istoimenog potoka. Posto je firma
MK Group kupila poljoprivredni
kombinat u cijem je vlasnistvu i jezero trebalo
bi da dolazak najavite na kontakt MK Group direkcije.
Jezero je u potpunosti
ogradjeno i uredjeno kao (privatni) rezervat prirode. Ukoliko se niste najavili
javite
se portiru te se ovom prilikom zahvaljujemo Stevanu iz obezbedjenja koji
nam je omogucio ulaz i
fotografisanje (odredjenih) delova jezera i okoline.
Satrinacko
(Medjes) jezero
Nastalo je 1984. godine
pregradjivanjem potoka Medjes po kome nosi ime. Dok po okolnom mestu
Satrinci
nosi i ime Satrinovacko jezero. Prvobitno je napravljeno radi navodnjavanja
okolnih vocnjaka dok
se danas koristi uglavnom za ribolov i kupanje. Bogato je
ribom. Povrsine je 48 hektara. Prosecna dubina
mu je oko 4-5 metara a najveca 12
metara.
Jezero
Dobrodol
Nalazi se pored istoimenog mesta
po kojem je dobilo ime. Nastalo je sedamdesetih godina (kao i jezera u
okolini)
radi navodnjavanja obradivih povrsina a pregradjivanjem potoka Dobrodol. Danas
se koristi kao i
sva ostala jezera za ribolov i kupanje. Povrsine je oko 45
hektara sa prosecnom dubinom oko sest metara.
Preko brane ovog jezera prolaze
vozila ka okolinim selima sto delimicno narusava prirodni ugodjaj. Na
slici ispod, desno, nalazi se objekat ribolovackog udruzenja Crvenperka iz susednog
mesta Zarkovac.
Spomenik
Kipovi
Udaljen je cetiri kilometra od
Rume. Podignut je krajem 18. veka na mestu gde su bile organizovane
vojne straze
(sanitarni koridor) koje su ogranicavale prolaz ljudima zarazenih kugom.
Sagradjen je od
strane gradjana Rume kao zahvalnost Bogu sto se kuga nije
prosirila u njihovo mesto znajuci da je
prepolovila stanovnistvo Iriga i
fruskogorskih sela u periodu od 1795. do 1796. godine. Sastoji se od dva
dela.
Veci deo je vise dekorisan. Na vrhu je postavljeno Raspece a ispod su figure
Svetog Roka i Svetog
Sebastijana koji se u rimokatilockoj veri postuju kao
zastitnici zdravlja. Vise puta je obnavljan a poslednji
put 2011. godine.
Pavlovacko
(Kudos) jezero
Udaljeno je osam kilometara od
Rume. Nastalo je 1983. godine pregradjivanjem potoka Kudos. Namena
mu je bila
takodje za navodnjavanje okolnih obradivih povrsina. Povrsine je oko 65 hekatara
i dubine oko
sest metara. Duzina jezera je 1700 metara. Sa svih strana ivice
jezera su blago nagnute. Iako u proslosti
nije bilo atraktivno danas je mesto
gde sve vise poznatih licnosti kupuje zemljiste i gradi
kuce.
Manastir
Kuvezdin
Nalazi se u jugozapadnom delu
Fruske gore udaljen dva kilometra od sela Divos u dolini istoimenog
potoka.
Po podacima iz turskih spisa manastir se prvi
put pominje 1566. godine kao manastir Svetog
Save. Izgradnja barokne crkve
zapocela je 1818. godine. Crkva je posvecena Svetom Savi. Prvobitno je bio
muski
manastir da bi posle Prvog svetskog rata postao zenski. Delimicno je obnovljen u
periodu od 1973.
do 1975. godine. Obnova manastirske celine je pocela 1997.
godine i jos uvek traje. Od 1990. godine je
pod zastitom kao spomenik kulture od
izuzetog znacaja.
Rohalj baze
Ovo mesto je danas izletiste te ujedno i spomen-obelezje. Nalazi se pet kilometara severoistocno od
manastira Kuvezdin. Ime je dobilo po prezimu porodice Rohalj iz obliznjeg sela Divos. Za vreme Drugog
svetskog rata ovde su bili stacionirani partizanski odredi sakriveni u zemunicama (bazama). Osim
radionica za popravku oruzja bilo je i zborno mesto partizanskih jedinica koje su se prebacivale u istocnu
Bosnu. Spomen-kuca je podignuta 1972. godine. U njoj su bili izlozeni eksponati iz NOR-a ali su
vremenom preneti u muzej u Sremsku Mitrovicu.
Spomen-obelezje
Rohalj baze
Nalazi se 300 metara od
spomen-kuce do koga vodi poplocana staza. Posveceno je poginulima u Drugom
svetskom ratu. Na okolnom kamenju uklesani su stihovi srpskog pesnika Miroslava
Mike Antica koji
kazuju sta je bilo ovo mesto za vreme
rata.
Sucakov
izvor
Ozidani izvor posvecen je borcima
Drugog svetskog rata. Na ploci je uklesano: „Ovde je bilo boraviste
Druge cete
Fruskogorskog partizanskog odreda. Ceta je vrsila akcije na delu terena Srema,
odrzavala
stalnu vezu i politicki delovala u okolnim selima.”. Voda koji otice
napaja obliznja mesta za pojenje gde
pored domacinh zivotinja dolazi i
divljac.
Parcovljev
izvor
Na oko 500 metara od Sucakovog
izvora u pravcu Kiselez livade nalazi se Parcovljev izvor. Ne nadjosmo
vise podataka osim da
je jedan od 200 fruskogorskih izvora i da se u letnjim mesecima desava da izvor
presusi.
Kiselez
livada
Smatraju je najlepsom livadom na
Fruskoj gori. Nalazi se u zapadnom delu Fruske gore a granica s
Republikom
Hrvatskom udaljena je odavde pet kilometara. U pojedinim delovima livade nalaze
se pastiri
koji cuvaju ovce (sto je retkost da se vidi u ovom podrucju). Znaci
da mozete naici na pse cuvare pa ovo
imajte u vidu ako vas ne prepoznaju:-).
Koliko smo videli, stada su bila skroz u podnozju tako da nismo
imali susret sa
psima. Odavde krecemo ka manastiru Kuvezdin gde turu zavrsavamo nakon
prepesacenih
14,5 kilometara.
Нема коментара:
Постави коментар