Srbija - Veliko Selo->Vinca, 2.5.2023.

            Ovo je bila 185. po redu akcija iz serijala Setnje okolinom Beograda. Ne pitah vodice za tacan broj ali ako 

            je u proseku bilo oko 50 pesaka na svim ovim dosadasnjim (besplatnim) pesacenjima znaci da su Dragan i 

            Vesna za sve ovo vreme izveli u prirodu oko 10000 (deset hiljada ljudi). Sto je impozantna cifra. Bravo.

 

            Pocetak ove pesacke ture bio je u Velikom Selu do kojeg se sa Bogoslovije stize autobusom 202 (putujete 

            od prve do poslednje stanice).  

            Veliko Selo

 

            Pripada opstini Palilula. Naselje ima oko 1500 stanovnika. Po informacijama iz starih dokumenata nastalo 

            je 1510. godine. Pored Velikog Sela postojalo je Malo Selo (blize gradu, danasnji Slanci) a po predanju 

            selo dobi ime tako sto su stanovnici oba sela stalno naglasavali ko je iz veceg a ko iz manjeg sela. E sad 

            ako je Malo Selo dobilo ime Slanci. Po malom slanom jezeru Malom Slancu (jer ovaj kraj je imao i ima 

            dosta izvora). Mestani nas ponudise rotkvama:-).

            Usponom na Veliko brdo pruzaju se vidici na sve strane. S jedne strane Pancevo a s druge strane Slanci.

            U utorak, drugog dana prvomajskih praznika bilo nas je tacno 80 ucesnika na ovoj prelepoj turi. Prvu 

            duzu pauzu pravimo na cetvrtom kilometru pored prvog malog jezera.

            Na samo 125 metara dalje od prvog jezera nalazi se drugo jezero. Posle kraceg zadrzavanja i 

            fotografisanja nastavljamo uzbrdo. Na slici ispod nasi vodici Dragan i Vesna. Vesna je planinarski vodic u 

            PD Zeleznicar a Dragan instruktor za markiranje planinarskih terena.

            Nisam se ni ja reklamirao odavno:-). Sa mojim drugarima, bivsim kolegama iz armije.

            Na osam kilometara od pocetka ture nailazi se na spalionicu otpada u Vinci (i na asfaltnu bazu). 

            Spalionica pored spaljivanja otpada proizvodi i elektricnu i toplotnu energiju. Plan je da se dobijenom 

            elektricnom energijom snabde 5% beogradskih domacinstava i zagreje 10% beogradskih stanova. Pun 

            kapacitet postrojenje bi trebalo da dostigne u junu. Napravljena je sa ciljem resavanja deponije Vinca i 

            buducim odlaganjem otpada na ovoj lokaciji. Kapacitet postrojenja je spaljivanje 340000 tona otpada 

            godisnje.

            Kao i na svim pesacenjima okolinom Beograda bilo kuda Avala svuda.

            Naska linije? Ne. Pescara pored Dunava. U pozadini Pancevo (na slici ispod levo), rafinerija nafte Pancevo 

            (na slici ispod u sredini) i Starcevo (na slici ispod desno). Inace naska linije su ogromni geoglifi (crtezi na 

            tlu) koji se nalaze blizu istoimenog grada Naska u Peruu u Juznoj Americi.

            Sa istog vidikovca pogled desno ka Vinci.

            Jedna zajednicka fotografija sa delom grupe i silazak ka Dunavu te nastavak pesacenja dalje ka Vinci.

            Roda nas docekala, roda nas ispratila. Posle nesto vise od 16 km stizemo u Vincu.

            Na kraju ture (za one koji su hteli) pauza u restoranu na Dunavu. Iz restorana pored Dunava uz pogled ka 

            Ritopeku krecemo na poslednju stanicu autobusa 307 koji saobraca od Vince do Ustanicke.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/