Srbija - Beogradski parkovi (Hajd i Topcider), 5.5.2018.

            Ovaj put nas cetrdesetak sa Zivotom Lazarevicem iz PD Radnicki kroz beogradske parkove i njihove 

            tajne.

            Na jednom od ulaza u Hajd park. 

            Hajd park

            Ime je dobio po cuvenijem londonskom Hajd parku kojeg je prvobitno napravio Henri VIII. I ostali hajd
            parkovi u svetu su nastali po uzoru na londonski hajd park. Fizicki predstavlja prirodni nastavak 
            Kosutnjaka i Topcidera koji je razdvojen izgradnjom saobracajnica. Uredjenje parka je pocelo 1930-tih 
            godina 20. veka. O njemu se danas stara JKP Zelenilo Beograd. 

            Okruzen je sa 3 velike ulice: Bulevar Vojvode Putnika, Bulevar Kneza Aleksandra Karadjordjevica i 
            Topciderski venac. U prednjem delu nalazi se vezbaliste na otvorenom sa 12 sprava postavljenih 2009. 
            godine. U krug duzinom od 1400 metara nalazi se staza za trcanje i rekreaciju. Staza ja posuta 
            piljevinom. Pesacke staze su asvaltirane, poplocane i osvetljene. U centralnom delu parka postoji i 
            uredjeno decije igraliste sa spravama. 

            Jedan je od ukupno dva beogradska parka koji imaju kapije (pored Pionirskog). Nekada se zakljucavala 
            a kazu da su se osamdesetih godina posetioci povlacili iz parka nakon 8 sati uvece. Devedesetih godina 
            bio je poprilicno zapusten. Skulptura postavljena desno od kapije predstavlja tzv. Raskrsce kultura. 

            Pogled na ulicu Topciderski venac. Sam park nalazi se na severnim padinama Topciderskog brda a 
            pripada opstini Savski venac. Obuhvata povrsinu od 7,3 hektara i trouglastog je oblika. Predstavlja 
            granicu dve Savskovenacke mesne zajednice Dedinja i Senjaka. 

            Legat Petra Lubarde

            Petar Lubarda (srpski Pikaso). Jedan je od najznacajnijih umetnika sa ovih prostora koji je svojim

            stvaralastvom obelezio i odredio tokove slikarstva druge polovine 20. veka. Spada u najdarovitije i 

            najuticajnije umetnike. Stalno je tezio da se uklopi u evropske i svetske tokove. Tokom zivota imao je 

            vise od 50 samostalnih izlozbi a ucestvovao je na preko 350 izlozbi sirom sveta. Zvali su ga i Veliki Petar.

            Su suprugom Verom 1957. godine useljen je u vilu na Dedinju u Ilicicevoj ulici (br. 1). Legat Atelje Petra
            Lubarde cini kuca u kojoj je slikar ziveo i stvarao do svoje smrti kao korisnik ne kao vlasnik prostora. 
            Legat prakticno cine sva njegova dela i sve licne stvari koje je ostavio gradu Beogradu (24 slike, 292 
            crteza i grafika, namestaj, dvokrilna vrata s crtezima, arhivska i rukopisna gradja, dve biblioteke i licni
            predmeti umetnika). 

            Preko Topciderske zvezde spustamo se ka Topciderskom parku. 

            Pogled s Topcidera ka Kosutnjaku.

            Crkva Svetih apostola Petra i Pavla

            Nalazi se u Topciderskom parku. Podignuta je u periodu izmedju 1832. i 1834. godine. Zaduzbina je 

            kneza Milosa Obrenovica koji je bio i njen ktitor. Od svih svojih zaduzbina ovu je najvise voleo. Nakon 

            sto su Turci porusili sve crkve iz perioda Despota Stefana Lazarevica ova najstarija sacuvana crkva iz 

            perioda obnovljene Srbije predstavlja spomenik kulture od izuzetnog znacaja.

            Knez Milos je topciderskoj crkvi darovao tri zvona od kojih su dva u Prvom svetskom ratu skinuta i 
            odneta u Bec gde su istopljena. Trece najmanje zvono je sacuvano i danas predstavlja znacajnu starinu. 
            Sa susednim konakom pod zastitom je drzave od 1949. godine. 

            Konak kneza Milosa (Milosev konak)

            Sagradjen je u periodu od 1831. do 1834. godine po nalogu kneza Milosa Obrenovica kao centralna 

            gradjevina reprezentativnog dvorskog kompleksa u Topcideru. Gradili su ga poznati neimari Janja 

            Mihailovic i Nikola Djordjevic pod nadzorom glavnog knezevog neimara Hadzi-Nikole Zivkovica.

            Konak je bio dvor vladara Knezevine Srbije te mesto odvijanja vaznih drustveno-politickih dogadjaja. U

            njemu je zasedala Knezevska skupstina i donosene su vazne odluke za buducnost i nezavisnost Srbije. 

            Prilikom proslave 150 godina Prvog srpskog ustanka u konaku je otvoren muzej posvecen pomenutom 

            ustanku. Eksponati muzeja posluzili su kao polazna osnova za formiranje Istorijskog muzeja Srbije. U 

            konaku je 2013. godine povodom 198 godina Drugog srpskog ustanka otvorena nova stalna postavka.

            * Na slici ispod u levom donjem delu vidi se binjektas (veliki kamen sa koga se konjanik lakse mogao 
            popeti i sici sa konja). U to vreme samo Milosu Obrenovicu je bilo dozvoljeno da koristi ovaj kamen. 

            Ispred ovog zdanja nalazi se jedan od najstarijih, najlepsih i najvecih platana u Evropi star vise od 160 
            godina. Visine je 34 metra, obima 3,6 metara. Pod zastitom je drzave. 

            Obelisk i Skulptura Zetelica (Demetra)

            Obelisk je podignut 1859. godine i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. 

            Podignut je u cast drugog dolaska kneza Milosa u Srbiju. Iako ne velikih dimenzija ukrasen je

            proporcionalno, skromno i znalacki. Slican je baroknim resenjima dvoraca sa vrtovima u Evropi iz 18. 

            veka. Na teritoriji Srbije predstavlja jedinstveno resenje ovog tipa.

            Skulptura je jedini primer iz 19. veka ukrasne parkovske skulpture u Beogradu. Izradio ju je vajar Fidelis 

            Kimel 1852. godine. Zena sa zitom simbol je plodnosti i radjanja novog doba. Livena je u Becu odakle je 

            i uvezena.

            Spomenik Arcibaldu Rajsu

            Podignut je 1931. godine u spomen na dr Arcibalda Rajsa, prijatelja Srbije, poznatog strucnjaka za 
            kriminalistiku i prefesora univerziteta u Lozani a od strane Udruzenja rezervnih oficira i ratnika. 
            Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture i obnovljen je na 80. godisnjicu smrti 
            Arcibalda Rajsa (Lozana 1876-Beograd 1929). 

            Restoran Topciderac nalazi se na ivici Topciderskog parka. U svom sastavu ima restoran i bastu, kafe, 
            zabavni centar za decu, letnju pozornicu i parking sa oko 200 mesta. 

            Letnja pozornica pored koje se nalazi jedno od beogradskih vezbalista za penjanje (nosi oznaku V3). 

            V3 (vezbaliste br. 3)

            Nalazi se na stenama zatvorenog kamenoloma. Kao i ostale beogradske stene krenjackog su tipa i 
            predstavljaju morski kredno-krecni sprud nekadasnjeg Panonskog mora i kao takve zasticene su
            zakonom. Visine su do 16 metara. Penjanje je moguce tokom cele godine (osim za vreme izuzetno 
            hladnih zimskim dana). 

            Vojna gimnazija

            Smestena je na Topciderskom brdu izmedju Senjaka i Dedinja. A u nekadasnjem izletistu srpskih 

            vladara. Zgrada potice iz perioda Kraljevine Srbije kada se koristila kao Prva muska gimnazija kralja 

            Aleksandra I Karadjordjevica. O arhikteturi i enterijeru skolske zgrade predsednik Crvenog krsta Dzordz 

            Milson prilikom posete 24.3.1936. izjavio je: “Nigde nisam video tako lepo uredjenu gimnaziju iako 

            sam proputovao skoro sve zemlje sveta.”.

            * Autor ove reportaze zavrsio je ovu gimnaziju 1994. godine:-). Popularno zvanu Vogi (Vo-Gi). Jedna od 
            najboljih skola u bivsoj SFRJ (sada u Beogradu i Srbiji). 

            Kuca kralja Petra I Karadjordjevica

            Predstavlja spratni letnjikovac s kraja devetnaestog veka. Ima dva odvojena dela. Jedan javni u 

            prizemlju i drugi privatni koji se nalazi na spratu. U prizemlju su se nalazila dva salona i trpezarija, na 

            spratu spavace sobe a kuhinja u suterenu. Fasade su akademski oblikovane uz nadprozornike koji 

            dominiraju istim. Terasa u prizemlju i balkon prvog sprata imaju ograde od balustera (niskih stubova 

            trbusastog oblika). Mansardni krov (sa prelomljenom krovnom ravni kako bi se u potkrovlju dobio 

            dodatni prostor) zavrsava se ogradom od kovanog gvozdja. Na vrhu se izdize lukovicasta kupola sa

            lanternom (lat. svetljikom).

            Kada se kralj Petar I Karadjordjevic vratio iz Prvog svetskog rata stari dvor je bio ostecen pa je trazena 
            kuca u kojoj bi kralj ziveo. Odabrana je kuca trgovca Djordja Pavlovica u kojoj je kralj proveo poslednje 
            dve godine zivota. U nju se uselio 24.9.1919. godine i u njoj ziveo do 16.8.1921. godine. U ovoj kuci je i 
            preminuo. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/