BiH - Mostar, 29.4.2018.

            Mostar

            Grad Mostar kulturno je i privredno sediste Hercegovine te upravno sediste Hercegovacko-
            neretvanskog kantona. Ime je dobio po cuvarima mostova (mostarima) na obalama Neretve. Poznat je 
            po cuvenom Starom mostu koji je izgradjen u 16. veku (srusen tokom rata u BiH 9.11.1993) da bi 2004. 
            godine bio ponovo sagradjen. Stari most je prvi kulturni spomenik Bosne i Hercegovine koji se nalazi 
            na UNESCO listi zasticenih spomenika kulture sveta. Peti je grad po velicini u BiH. Danas ima oko 65000 
            stanovnika dok u citavoj opstini zivi oko 111000 stanovnika. 

            Na slici ispod vide se dve kule koje podsecaju na kamene cuvare prelaska preko reke. Kula Tara nalazi 
            se na istocnoj obali i polukruznog je oblika a za vreme Otomanskog carstva sluzila je za cuvanje 
            municije. Danas je u njoj sediste Muzeja Starog mosta. U Halebiji, kuli na zapadnoj strani
            svojevremeno se nalazio zatvor a na visim spratovima cuvari. Koriscena je i kao osmatracnica. 

            Franjevacka crkva i samostan Svetog Petra i Pavla

            Nalazi se pored recice Radobolje podno brda Hum. Uslovi za izgradnju crkve stvorili su se tek sa 
            slabljenjem osmanlijske moci. Pocetak gradnje bio je 1866. godine i trajao je do 1875. godine. Gradili 
            su je iskljucivo domaci radnici a pri opremanju su pomogli austrougarski i francuski konzulat. Trideset 
            godina kasnije izgradjen je i samostan. Ima najvisi zvonik u Bosni i Hercegovini (visine 107 metara). 

            Hamam muzej i Hadzi-Kurtova dzamija (Tabacica)

            Hamam u kome se nalazi muzej izgradjen je krajem 16. i pocetkom 17. veka. Danas je jedini ocuvani 

            hamam u Mostaru. Gradjen je u klasicnom otomanskom stilu skromne spoljasnosti zbog

            ekonomicnosti a pored gradskog trga, dzamije ili javne ustanove zbog prakticnosti. Ranije je bio 

            posecivan od strane i muskaraca i zena bez obzira na versku pripadnost. Kako kazu ovaj autenticni 

            spomenik kulture posetioca vraca u daleku istoriju i prica najlepse price o nekadasnjem zivotu.

            Dzamija je sagradjena na prelazu iz 16. u 17. vek po zelji Hadzi-Kurta predstavnika jednog od najstarijih
            mostarskih familija. Nalazi se na desnoj obali Neretve na oko 100 metara od Starog mosta pored 
            Tabhane (kvarta u kome se obradjivala i prodavala koza). Dodatak imenu Tabacica dobila je po njenim 
            posetiocima tabacima odnosno kozarima. Zbog svog polozaja jedna je od najposecenijih dzamija u
            Mostaru. 

            Stari most

            Simbol je gada Mostara i Hercegovine. Sagradjen je izmedju 1557. i 1566. godine a delo je 

            osmanlijskog graditelja Hajrudina. Napravljen je od kamena Tenelija (vrsta krecnjackog kamena koji 

            se iskopava u kamenolomu Mukosa 5 km juzno od Mostara). Luk je duzine 29 a visine 20 metara. 

            Izgradjen je jednostavno da se spoje dve obale Neretve bez ikakve ukrasne namene ili posebnog 

            znacaja. Glavni uticaj na dizajn mosta imala je morfologija mesta i okoline. U svetu je jedinstven po 

            tome sto ga ne karakterise nijedan specifican stil i period u arhikteturi.

            Ako ste brzi s foto-aparatom i dodjete u pravom trenutku uslikacete skakace s mosta za koje je sezona 

            vec pocela. 

            Pogled s mosta ka Neretvi i na jednu kucicu cardak na zapadnom ulasku na Stari most. 

            Koski Mehmed-pasina dzamija

            Nalazi se na levoj obali Neretve na stotinak metara severno od Starog mosta. Sagradjena je 1617. 
            godine i jedina je mostarska dzamija u kojoj je sacuvana prvobitna boja i dekoracija zidova. Ispred 
            dazmije nalazi se lepo sredjeno dvoriste a sa minareta, munare (arapski manara odnosno svetionik, 
            turski minare, visoke kule ponekad sa kupolama na vrhu koje mogu stajati posebno ili uz dzamiju i 
            najcesce su izricito vise od nje) pruza se predivan pogled na grad. 

            Kujundziluk (stari bazar)

            Nalazi se u centru starog dela grada i predstavlja najstariju zonu Mostara. U ovoj pokaldrmljenoj ulici iz
            sredine 16. veka danas se nalaze karakteristicni zanatlijski ducani i restorani. U proslosti ovaj deo bio je 
            zila kucavica trgovine citave regije a za vreme Osmanlijskog carstva brojao je oko 500 ducana. I dan 
            danas ova ulica zadrzala je specifican izgled te karakteristicne zanate kao sto su rucna obrada bakra i
            tkanje tepiha. 

            Karadjoz-begova i Hadzi Tere Jahja dazmija

            Najveca je i jedna od najlepsih dzamija u Hercegovini. Izgradjena je u periodu od 1557-1558. godine 

            prema nacrtima slavnog osmanlijskog arhiteke Sinana. Nadzornik i glavni donator bio je mostarski 

            Mehmed-beg Karadjoz koji je osim ove dzamije iza sebe ostavio veliki broj vakufa (zaduzbina). Uz 

            dzamiju je izgradio medresu (versku skolu) kao i druge objekte u Mostaru.

            Nedaleko se nalazi Hadzi Jahja Maslina (Tere) dzamija koja potice iz 1620. godine. Po poslednjim 

            podacima potpisana je peticija za svrstavanje u nacionalne spomenike Bosne i Hercegovine.

            A onda nezaobilazni Velez. Fudbalski klub Velez iz Mostara osnovan je 1922. godine. Tradicionalne 
            boje kluba su crvena i bela. Znacka ima oblike petokrake zvezde u cijoj je sredini lopta s provobitnim 
            natpisom RSD (Radnicko Sportsko Drustvo) Velez Mostar. Danas se utakmice igraju u mostarskom 
            predgradju Vrapcici na stadionu kapaciteta 7000 gledalaca. Ime je dobio po planini Velez koja se izdize 
            iznad Mostara. 

            Pravoslavna crkva i spomenik Aleksi Santicu

            U toku je obnova najvece pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini. Poduhvat obnove zapoceo je 2010. 

            godine i pretpostavlja se da ce trajati ukupno 10 godina koliko i gradnja prvobitnog hrama iz 19. veka 

            (kada je gradjena od 1863. do 1873. godine). Tadasnju izgradnju pomogli su carska Rusija i sultan 

            Abdul Aziz. U obnovu ce biti ukupno ulozeno oko 8 miliona evra.

            Aleksa Santic (1868-1924) bio je srpski pesnik i akademik koji je rodjen u Mostaru gde je proveo 
            vecinu svog zivota i pesnickog stvaralastva. Najveca dela stvarao je krajem 19. i pocetkom 20. veka. 
            Njegove pesme karakterise emocionalni bol, rodoljublje, ljubavna ceznja i prkos za nacionalno i 
            socijalno ugrozen narod. Tokom svog zivota objavio je veliki broj pesama a neke od najpoznatijih su: 
            Hasanaginica, O klasje moje, Ostajte ovdje (uz stihove Sunce tudjeg neba nece vas grijat k`o sto ovo
            grije...) i druge. 

            Kriva cuprija i Nezir-agina dzamija

            Kriva cuprija je mali i najstariji jednolucni kameni most u Mostaru. Izgradjen je 1558. godine za vreme

            vladavine Osmanlija. Nalazi se 30-tak metara zapadno od Starog mosta i predstavlja njegovu 

            minijaturnu verziju. Povezuje obale Radobolje. Precnik mosta je 8,5 metara a visine je 4,2 metara. 

            Tokom 16. i 17. veka predstavljao je saobracajnicu od vitalnog znacaja. Obnovljen je 2002. godine pod

            pokroviteljstvom UNESCO-a i knezevine Luksemburg.

            Dzamija se nalazi nedaleko od Krive cuprije. Sagradjena je 1550. godine i smatra se najstarijom 
            dzamijom na desnoj obali Neretve. Vakif (osnivac) je po narodnom predanju bio zet mostarskog
            legatora (zavestaca) Nesuh-age Vucjakovica. 

            Napustano hercegovacki upekli kamen i via Bosnia pa Serbia. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/