Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Oman (Homolje), 30.9.2017.

            Istocna Srbija. Homolje. Ova mala ali lepa geografska oblast pripada Karpatsko-balkanskim planinama. 
            Homoljske planine podsecaju na ostrvski tip planine a isticu se svojom masom iz pravca Pozarevca. 
            Homolje je poznato po svojoj relativno dugoj tradiciji planinarenja i osnivanja prvih planinarskih 
            drustava u ovom delu Srbije. Cela ova oblast poznata je po mleku, siru, medu, narodnim nosnjama i 
            sacuvanoj arhikteturi. 
            Odmah na pocetku pogled puca u daljinu ka Velikom Krsu i Borskom Stolu. Ovaj deo je uglavnom 
            obrastao hrastovim i bukovim sumama dok se na najvisim delovima nalaze pasnjaci i livade te stara
            stocarska stanista koja su i danas u upotrebi. Od mleka ovaca s ovog podrucja pravi se cuveni homoljski 
            sir. 
            Srecemo malobrojne stanovnike na nasoj zacrtanoj stazi. Kao i uvek javljamo se domacinima a onda 
            saznah i po cemu Homolje dobi ime. Od pozdrava coveku odnosno od stare latinske reci Homo u
            latinsko-vlaskoj izvedbi pozdrava (U)OMULJE, (U)OMOLJE tj. (o)covece. Kazu da Omolje vremenom 
            dobi H ispred pa tako nasta Homolje. 
            Smenjuju se prostrane livade i suma. A ponegde izviri i poneka kuca. 
            Dok konkurencija:-) nikad ne spava. 
            Posle prve pauze zavrsni uspon na Oman. Oman se nalazi na prvoj trecini pesacke ture, znaci na nekih 
            km od starta. 
            Predivni vidikovci na sve strane. Pogled prema planini Starici kod Majdanpeka i kopovima rudnika. 
            Sa drugarima iz KAUP-a na vrhu Oman. Kako kazu vrh je retko posecivan iako citav ovaj kraj pruza 
            idealne uslove za setnju i opustanje.
            Ja sam se bas bio opustio:-).

            * Fotografisano mobilnim telefonom Samsung Galaxy S8 (Canon se opustio na rancu:-). 
            A onda Canon “streljacki vod” na visini (zadatka:-). 
            Zmijuga loma:-). Horizontalno, vertikalno. 
            Nekako Veliki Krs se uvek namece svojom velicinom. Njega cu obici u nekoj od narednih planinarskih
            tura. 
            A onda smo malo skrenuli:-). S puta u sumu. 
            Jos malo zagrevanja kroz sumu i pripreme za pivo a mozda nesto i pojedemo. 
            Posle nizbrdice opet uzbrdica. 
            Poneka vodena prepreka. 
            Izbijamo ka odredistu. 
            Ostavljamo domacine da se pripremaju za zimu.
            Kao i prelepo Homolje do nekog sledeceg druzenja. 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/
              

Нема коментара:

Постави коментар