Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Srbija - Sokobanja, Ozren i Devica, 9.9.2017.

            Sokobanja

            Poznata je turisticka odrednica za rekreativni a posebno banjski turizam. Nalazi se na 230 km od 
            Beograda na nadmorskoj visini od 400 metara. Sokobanjska kotlina ogranicena je planinama Rtanj, 
            Devica i Ozren te obuhvata povrsinu od 525 km kvadratnih.

            Gradski park 
            Lekovitost termalnih izvora, geografski polozaj, turisticka ponuda i mogucnost za odmor i rekreaciju 
            odavno su bili razlog za odlazak u Sokobanju a od poznatih licnosti u njoj su boravili:

            1. Godine 1663. turski putopisac Evlija Celebija koji je ostavio vredne zapise.
            2. U 17. veku nemacki baron Fon Herder koji je sokobanjske izvore uporedjivao sa izvorima u Bad
                Gastajnu.
            3. Godine 1773. nemacki oficir Smetau.

            I: srpski knjaz Milos Obrenovic, Jovan Cvijic, Branislav Nusic (Sokobanja-Sokograd, dodjes star-odes
            mlad), Stevan Sremac, Ivo Andric, Isidora Sekulic... 
            U centru grada nalazi se Milosev konak (odakle je bio pocetak pesacke ture). Sagradio ga je knjaz Milos 
            Obrenovic u prvoj polovini 19. veka za potrebe svoje administracije. 
            Pored Milosevog konaka nalazi se crkva Svetog Preobrazenja Gospodnjeg. Podignuta je 1892. godine 
            (gradnja je trajala 8 godina). Gradjena je u srpsko-vizantijskom stilu (zidana je naizmenicnim redovima 
            zute i crvene opeke dok danas ima belu fasadu).

            Mitropolit Mihailo je rodom iz sela Trgoviste (opstina Sokobanja). Skolovao se u Zajecaru i Negotinu a 
            na beogradskoj Bogosloviji bio je djak generacije. Studije je nastavio u Kijevu gde je zavoleo rusku 
            kulturu i narod. Godine 1858. postao je mitropolit sto je bila najvisa titula SPC. Objavio je 50 dela 
            znacajnih za SPC. Bio je incijator za osnivanje drustva za unapredjenje i ulepsavanje Sokobanje 1895. 
            godine. Upokojio se 1898. godine. 
            Prekoputa crkve nalazi se takodje i njegova zaduzbina osnovna skola sagradjena 1894. godine. 
            Odmah po izlasku iz grada dolazi se na izletiste Borici (320 mnv) karakteristicno po visokim borovima. 
            Nedaleko prvi vidikovac Janior kao i prva pauza. U daljini desno vidi se Rtanj. 
            Pogled sa Janiora na Soko grad. Staro je utvrdjenje po kome je Sokobanja dobila ime. Nalazi se na 3 km 
            od centra grada i na 200 metara od izletista Lepterija. Pretpostavlja se da je zbog blizine carske palate 
            Feliks Romulijana rimskog cara Gaja Galerija i blizine rimskog grada Naisusa i carske palate cara 
            Konstantina (Medijana) ovo utvrdjene bio vojni punkt koji je takodje omogucavao smestaj za konvoje iz 
            Evrope i Azije. Po drugim izvorima smatra se da je utvrdjenje nastalo za vreme cara Justinijana u 6. 
            veku.

            Podaci o imenu vele da su se u staro vreme gospodari ovog grada bavili dresurom sokola a porez se 
            davao u vidu dresiranih sokolova – sokolarina. I da je to jednostavno bio grad sokolova.

            Nastavak ka izletistu Barudzija.  
            Izletiste Barudzija

            Mesto pogodno za odmor u sumskom ambijentu. Postoji odredjeni deo klupa i drveni suncobrani kao i 
            izvor vode. Leti se uglavnom ovde rostilja. 
            Od Barudzije nastavak pesacenja ka Ozrenskim livadama i Kalinovici. 
            Izletiste Kalinovica

            Lepo uredjeno sa klupama i stolovima, mestom za rostilj te izvorom. Iznad Kalinovice nalaze se travnati
            tereni za fudbal te tereni za kosarku, badminton kao i parking. Jedno je od najposecenijih izletista u 
            okolini Sokobanje (nalazi se na 6 km od Sokobanje). 
            Sledeca pauza u etno parku Kalinovica. 
            Ozrenske livade

            Proglasen je predelom izuzetnih odlika zbog predivnih padina i jedinstvenog prirodnog ambijenta. U 
            daljini (levo) pogled na Ostru cuku. 
            Dolazak do izvora Sopur i spajanje za drugom grupom planinara te nastavak pesacanja ka vrhu Ostra 
            cuka. 
            Bez komentara. 
            Prve Milke:-).
            Na vrhu Ostra cuka (1075 m). Ovo je bila republicka akcija na kojoj je po evidenciji domacina 
            ucestvovalo izmedju 600 i 700 planinara. 
            Pogled s vrha Ostra cuka.
            I uvek jedan deo posvecen najmladjima. Za svaku pohvalu.

            * Fotografisano uz saglasnost roditelja 
            Fotografisanje s planinarima iz Sofije (Bugarske). Kao i sa pripadnicima GSS (Gorske Sluzbe Spasavanja). 
            Eto neki peske a neki (Bugarin) biciklom do vrha. 
            Pogled na velicanstveni Rtanj s Ostre cuke. 
            Silazak s Ostre cuke na visoravan Vlasinu (1004 mnv) i polazak na cilj u selo Jezero. 
            Osvrt na vrh sa koga smo se spustili. 
            Granica dve planine. 
            Zavrsetak ture u selu Jezero (nalazi se na 15 km od Sokobanje). 
            Pasulj, dodela zahvalnica i podsecanje na neka davna vremena. 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/