Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Austrija - Senbrun, 13.11.2016.

            Šenbrun (Schönbrunn)

            Krajem 17. veka (1696. godine) car Leopold I dao je zadatak baroknom arhitekti Johanu Bernardu 
            Fiseru da dizajnira novu palatu za njegovog sina princa Jozefa (koji je kasnije postao car). Pre ovoga 
            rimski imperator Maksimilijan II kupio je 1569. godine Katerburg (mesto gde se danas nalaze 
            senbrunski parkovi) da bi napravio botanicku bastu sa retkim egzoticnim biljkama i gde bi cuvao divlje 
            zivotinje. Nazvan je kreatorom senbrunskih parkova. U sledecem veku mnogi clanovi kraljevske 
            porodice Austrije provodili su letnji odmor i dolazili u lov u Katerburg.

            Ime potice od izvora koji je ovde otkriven (u bukvanom prevodu Lepi (Schön) izvor, bunar (brunn)). 
            Voda s ovog izvora koristila se na citavom kraljevskom dvoru.
            Pogled na ulaznu kapiju

            Prvi delovi palate bili su izgradjeni vec posle 3 godine (1699. godine) kada su u istoj odrzane i prve
            svecanosti. Nakon izgradnje centralnih delova izgradnja bocnih krila odlozena je za 1701. godinu zbog 
            finansijskih problema a koji su usledili usled Rata za spansku bastinu (kada je Leopold I Habsburski 
            hteo da zastiti prava svoje dinastije na spanski presto). Godine 1728. car Karlo VI (drugi po redu sin 
            cara Leopolda) stekao je upravljanje nad Senbrunom ali ga je tada koristio za potrebe lova. Njegova 
            cerka Marija Terezija otvara novu epohu Senbruna kada palata postaje centar sudskog i politickog
            zivota. 
            Pogled na severnu stranu palate

            Marija Terezija odredjuje glavnog arhitektu (Nikolaus Pacassia) za dalje radove u izgradnji i obnovi 
            delova palate (1743-1749). U ovom periodu gradjeni su carski apartmani za Mariju Tereziju kao i sobe 
            za prijem a uradjeno je dosta izmena u samom dvorcu kao i na njegovom spoljasnjem delu (1745. 
            obnovljena je i osvecena kapela, izgradjena su unutrasnja stepenista, 1746. uklonjena su spoljasnja 
            centralna stepenista, 1747. ubacen je novi mezanin). Od dve galerija Mala se koristila za porodicna 
            slavlja dok se Velika (duzine 40 metara i sirine 10 metara) koristila prvo za potrebe suda a kasnije za 
            balove i kao banket sala. 
            Unutar dvorca je strogo zabranjeno fotografisanje pa sam to ispostovao. Na slikama ispod (s Interneta) 
            mozete da vidite kako izgleda Velika i Mala sala. Kroz turisticku turu u ponudi je obilazak 40 soba (po 1 
            minut za svaku). Pre ulaska dobijate tzv. audio-guide aparate (kao diktafoni) sa audio zapisom na 
            zeljenom jeziku. Kako se krecete iz sobe u sobu pritiskate taster na aparatu za odabir broja sobe i 
            taster play da se reprodukuje audio zapis duzine oko 1 minut koliko je i predvidjeno vreme da se 
            prodje kroz jednu sobu (zbog velikog broja turista ovo je neko optimalno vreme da bi svi videli sve i culi 
            u najkracim crtama o svakoj sobi). Senbrun palatu poseti svake godine oko 2.5 milona turista. Ulaznica
            je 25 evra pa ako pomnozite da su svi usli u palatu to je 62.5 miliona evra prihoda samo od ulaznica. 
            Radovi i nadogradnje palate trajale su i u narednom periodu. Od 1753. do 1763. godine kompletna 
            planiranja i izvrsenja bila su u rukama vec pomenutog Pacassia. U ovom periodu doslo je i do znacajnih 
            unutrasnjih dekoracija (oslikavanja, ornametike, oblaganja mermerom, porcelanom, svilom...). Vecina 
            prostorija dobila je Rokoko dekoraciju (Rokoko (stil nazvan i kasni barok, 18. vek)). Posle 1770. godine 
            dolazi se na ideju o uredjenju vrtova (s akcentom na fontane). Marija Terezija umrla je 1780. godine i 
            nije docekala da vidi konacan izgled obnove palate tog perioda i vrtova. 
            Nakon smrti Marije Terezije 1780. godine palata je koriscena uglavnom kao letnja rezidencija. Bila je 
            zauzeta od strane Napoleona 1805. i 1809. godine. Godine 1814. i 1815. doneta je odluka da palata 
            mora pod hitno da se obnovi. Radovi na sledecoj rekonstrukciji radjeni su u periodu od 1817. do 1819. 
            godine. Uklonjeni su ukrasi odnosno rokoko dekoracija ili svedeni na minimum pa je takav izgled palata 
            zadrzala do danas. U 19. veku za ovu palatu veze se ime cara Franca Jozefa I. On je u njoj proveo veci 
            deo zivota gde je i umro 21.11.1916. godine.

            Glorijeta (Glorriete)

            Glorijeta predstavlja gradjevinu koja lici na srednjovekovni hram koji se nalazio u parku dvorca. 
            Uglavnom je koriscenja kao mesto za odmor ili citanje poezije a cesto se nalazila na vrhu uzvisenja da 
            bi posluzila kao vidikovac. Senbrunska glorijeta je izgradjena 1775. godine. Koriscena je kao sala za 
            rucavanje, festivalska sala a u samoj njoj je doruckovao i car Franc Jozef I. I dan danas se u njoj sluzi 
            kafa a sa vrha se pruza prelep pogled na Bec. Unistena je u II svetskom ratu da bi bila obnovljena 1947. 
            godine pa posle toga 1995. godine. Na prednjoj strani ima natpis da je podignuta za vreme vladavine 
            cara Jozefa i Marije Terezije. 
            Posle pada monarhije 1918. godine novoosnovana republika Austrija postala je vlasnik Senbrunske 
            palate da bi preuredila sobe i odaje za turiste. U 20. veku palata je nekoliko puta koriscena za vazne 
            dogadjaje kao sto je sastanak americkog predsednika Dzona Kenedija i premijera Sovjetskog Saveza 
            Nikite Hruscova 1961. godine. UNESCO je Senbrunsku palatu uvrstio u listu Svetske bastine 1996.
            godine.

            Pogled na Bec s vidikovca Glorijete. 
            Ostale fotografijete mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/