Translate

Претражи овај блог/Search this blog

Austrija - Bec i Pandorf, 11. i 12.11.2016.

            Beč (DE - Wien, EN -Vienna)

            Glavni je i najveci grad Austrije sa oko 1,8 miliona stanovnika. Ujedno je i jedna od ukupno 9 saveznih 
            drzava Austrije. Deseti je najveci grad Evropske unije. Grad lezi na Dunavu u najistocnijem delu Austrije 
            nedaleko od granice sa Slovackom, Madjarskom i Ceskom. Jedna je od najstarijih metropola u srcu 
            Evrope, carski grad, mesto ukrstanja raznih kultura i tradicija a vekovima je imao vodecu ulogu u 
            kreiranju politicke scene Evrope i ovog dela sveta. Bio je sediste imperatora Rimskog carstva, glavni 
            grad Austrijskog carstva i Austrougarske monarhije kada je krajem 19. veka sa oko 2 miliona stanovnika 
            predstavljao cetvrti grad po velicini na svetu (posle Londona, Pariza i Njujorka).

            Danas je jedan od najvaznijih kongresnih centara na svetu i sediste organizacija: OEBS (za evropsku 
            bezbednost i saradnju), IAEA (medjunarodne agencije za nuklearnu energiju), OPEK (zemalja izvoznica
            nafte) i jedan od cetiri centra organizacije UN.

            Omiljeno je odrediste turista iz citavog sveta i godisnje ga posete milioni turista. Nosi epitet muzicke
            prestonice Evrope u kojoj su ziveli i stvarali Mocart i Betoven i jednog od najznacajnijih kulturnih 
            centara starog kontinenta.

            Bec je 2015. (i prethodnih godina) proglasen najboljim gradom za zivot na svetu.

            Hofburg

            Kompleks je imeprijalnih palata u samom centru Beca i zvanicna rezidencija predsednika Austrije 
            (jedan deo dok je drugi veci deo pretvoren u muzeje i prostore javne namene (za kongrese, ceremonije 
            i priredbe)). Prvi podaci o izgradnji sezu u 13. vek kada se pominje kao sediste tadasnjih austrijskih 
            vladara. U 15, 16, 17. i 18. veku zdanje je bilo rezidencija kraljeva i imperatora Rimskog carstva a
            potom i imperatora Austrougarske 1918. godine. Kompleks se gradio i dogradjivao tokom vekova a na 
            projektovanju su radile poznate arhitekte. 
            Leopoldovo krilo

            Ovaj deo zgrade sagradjen je 1660. godine za vreme vlasti cara Leopolda I. Nakon opsade od strane 
            Turaka 1683. godine zgrada je obnovljena a program rekonstrukcije vodio je italijansko-svajcarski 
            arhitekta (Giovanni Pietro Tencala) kada je sagradjen jos jedan dodatni sprat. Kroz arhikteturu prenosi 
            stil kasne renesanse. Tokom istorije donji deo bio je ogromni vinski podrum odakle se snabdevao citav
            Hofburg.
            Kaiser Franz I (spomenik)

            Nalazi se u unutrasnjem delu Hofburga. Kamen temeljac polozen je 1843. godine. Zavrsen je nakon 3 
            godine. Liven je u Milanu odakle su ga nakon 33 dana dovukli na kolima sa upregnutih 8 volova i 18 
            konja. Spomenik okruzuju cetiri statue koje simbolizuju veru, snagu, mir i pravdu. Car je predstavljen u 
            drevnom ruhu. Na bocnim stranama stuba nalazi se 8 delova koji predstavljaju rad ljudi u oblastima 
            trgovine, rudarstva, gradnje, poljoprivrede, stocarstva, nauke, umetnosti i junastva. 
            Schweizertor i Imperijalna palata

            Glavna kapija jednog od najstarijih delova Hofburga gradjena je u periodu od 1551-1554. godine u stilu
            renesanse. Iznad se nalazi latinski natpis u kome se pominje car Ferdinand, lanac sa zlatnim runom sa 
            znakom Rimskog carstva (Adler), stitovi Madjarske i Ceske, grb sa simbolima Austrije, simbol kule i mali 
            znak sa oznakom Tirola.

            Pogled na palatu sa Michaelerplatz-a ciji je prvobitni koncept uredjenja osmisljen 1725. godine. Ispred 
            palate postoji arheolosko nalaziste. Trg je uredjivan tokom 18. i 19. veka. U 1838. godini dobio je prvo 
            javno (gasno) osvetljenje. 
            Crkva Svetog Petra

            Pocetak gradjenja bio je 1701. godine na mestu prethodne stare crkve koja je bila oronula. Izgradnja je
            kompletno zavrsena 1733. godine kada je crkva i osvecena. Bila je prva crkva u Becu koja je imala 
            kupolu. Poslednja velika rekonstrukcija bila je u periodu od 1998. do 2004. godine. U oltaru se nalazi 
            portret sveca crkve koji je ukrasen. Nekoliko metara visok mural prikazuje scene iz Biblije. Desno i levo 
            od oltara nalaze se figure od belog mermera. 
            Spomenik svetom Trojstvu (tzv. Stub kuge), katedrala Svetog Stefana i Opera

            Spomenik se nalazi na sredini ulice Graben (poznate becke ulice u samom centru grada ciji poceci 
            datiraju iz rimskog perioda). Ova barokna gradjevina podignuta je nakon velike epidemije kuge 1679. 
            godine kada je umrlo oko 150000 ljudi.

            Deo tornja katedrale Svetog Stefana nalazi se na istoimenom trgu. Prva crkva koja je bila izgradjena na 
            ovom mestu datira iz 12. veka a izgorela je u 13. veku. Izgradnja nove crkve u gotickom stilu pocela je 
            1304. godine. Juzni toranj je zavrsen 1430. godine, krov 1474. a severni nikad nije zavrsen. Poslednja 
            velika znacajna rekonstrukcija zavrsena je 1972. godine.

            Operska kuca Beca je jedna od najznacajnijih na svetu. Nalazi se takodje u centru Beca pored muzeja 
            Albertina. Izgradnja je pocela 1861. godine i u potpunosti je zavrsena 1869. godine u stilu
            neorenesanse. Svecano je otvorena 15.5.1869. godine izvedbom Mocartove opere Don Djovani. Od 
            1920. godine nosi ime Staatsoper. 
            Albertina i Spomenik protiv rata i fasizma

            Albertina je muzej u Becu u kome su cuva jedna od najpoznatijih grafickih zbirki na svetu sa oko 65000 
            crteza i preko milion grafika. Muzej je smesten neposredno pored zgrade opere i hotela Saher. Naziv je 
            dobio po svom osnivacu vojvodi Albertu od Saksonije. U muzeju se cuvaju i dela Leonarda da Vincija, 
            Mikelandjela, Rafaela, Rembranta i drugih. Muzej je prvi put za javnost otvoren 1822. godine. Posle 
            smrti osnivaca zbirka je pripala njegovim naslednicima a od 1919. godine drzavi Austriji. Godine 1920. 
            spaja se sa zbirkom grafika bivse Carske dvorske biblioteke.

            Spomenik se nalazi na trgu Albertina od 1988. godine. Podseca na crno poglavlje austrijske istorije.
            Posvecen je svim zrtvama rata i fasizma. 
            Nacionalna biblioteka Austrije

            Izgradnja zgrade pocela je 1723. godine. Javno je dostupna svima. Jedan od glavnih zadataka je 
            prikupljanje i arhiviranje svih objavljenih radova u Austriji kao i prikupljanje svih radova austrijskih 
            autora u inostranstvu. Omogucava i pozajmljivanje dela drugim bibliotekama te pruza usluge 
            istrazivanja i ponude informacija kao i saradnju sa skolama i univerzitetima. Sadrzi zbirku od 11 miliona
            dela. 
            Istorijsku muzej, spomenik Mariji Tereziji i Prirodnjacki muzej

            Istorijski muzej je zajedno sa svojim susednim Prirodnjackim otvoren 1891. godine. Nalog za izgradnju 
            muzeja dao je car Franc Jozef I 1856. godine. Sagradjeni su u stilu italijanske neorenesanse. U muzeju 
            istorije umetnosti nalaze se umetnicke kolekcije porodice Habsburg. Godisnje ga poseti vise miliona 
            turista. Obe zgrade su visine 60 metara a na vrhu se nalaze oktagonalne kupole.

            Prirodnjacki muzej poznat je i po eksponatu Vilendorfska Venera (statua zene pronadjena kod mesta 
            Vilendorf) cija se starost procenjuje na 25000 godina. Sadrzi i eksponate fosilnih ostataka biljaka i
            zivotinja.

            Izmedju ova dva muzeja nalazi se statua Marije Terezije na istomenom trgu. Marija Terezija je bila 
            jedini zenski vladar habsburskih poseda i poslednji clan dinastije Habsburg.
            Narodno pozoriste

            Zgrada pozorista sagradjena je 1889. godine. Jedno je od najvecih pozorista od svih koja se nalaze u 
            germanskim zemljama. Izgradjeno je kao protivteza Hofburg pozoristu. Prvobitna zamisao je bila da se 
            stanovnistvu ponudi klasicna i moderna izvedba kroz komade koji su ipak blizi tradicionalnim. Ovaj 
            princip pozoriste je zadrzalo i dan danas. 
            Austrijski parlament

            Zgrada parlamenta je jedna od najmonumentalnijih gradjevina i jedan od simbola Beca. Prostire se na 
            povrsini od 13500 m2. Ima preko 100 prostorija od kojih su najvece sale za sednice Nacionalnog i 
            Saveznog veca (koja predstavljaju njegova dva doma). Sadrzi biblioteku, spavace sobe, barove i sale za 
            manje sastanke. U ovoj zgradi odrzavaju se sve vaznije ceremonije kao sto je polaganje zakletve 
            predsednika Austrije i njegov govor na Dan drzavnosti 26.10.

            Zgrada je gradjena u periodu od 1873-1883. godine u stilu antickog hrama sa korintskim stubovima i 
            drugim elementima anticke arhikteture. Poslednjih meseci II svetskog rata britanski i americki 
            bombarderi ostetili su zgradu pa je posle II svetskog rata dugo obnavljana. 
            Hitamo ka trznom centru Pandorf:-). Becki tramvaj. Sve pohvale za grad. Besprekorno cist, ni jednog 
            papira na ulici iako pored postojecih skoro 2 miliona stanovnika svakodnevno pristizu mnogobrojni 
            turisti. Zahuktava se novogodisnje slavlje sa velikim brojem kioska gde se prodaju kobasice, vina, toce 
            piva u plasticnim casama a u citavom gradu ni jedne plasticne case bacene na ulicu. Ovakav grad 
            zasluzuje bar jos nekoliko dolazaka i obilazaka. 
            Trzni centar Pandorf

            U okviru posete Becu u ponudi je i ovaj fakultativni izlet. Posto je padao sneg drugog dana boravka u 
            Becu onda smo iskoristili vreme da obidjemo TC. Nalazi se na oko 40 km od Beca u pravcu ka
            Budimpesti u istoimenom mestu. Sagradjen je u stilu austrijske arhikteture (sa dodatnim modernim 
            objektima). Reklamiraju ga kao TC sa 150 prodavnica i preko 600 robnih marki. 
            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/