(Zlotske) pećine tj. pored Zlotskog izvora. Najduža je pećina u Srbiji sa 16 km ispitanih
podzemnih kanala. Iako Zlotski izvor nazivaju i izvorom Lazareve reke ona nastaje u kanjonu
spajanjem Vejske reke, Demižloka i Mikuljske reke. Na izlasku iz kanjona se spaja sa vodom
Zlotskog izvora odakle nastavlja da teče Zlotska reka.
Kovejskog kraka je dužine nešto više od 5 km. Kaciga nije obavezna ali se preporučuje zbog
eventualnog odrona kamenja.
relativno sitno. Potreban je naravno dodatni oprez prilikom kretanja preko kamenja. Ubrzo se
dolazi i do prvih strmih stena. U kanjonu žive divokoze koje mogu da odrone kamen te uz
prirodne odrone poželjno je imati prethodno pomenutu kacigu.
A onda eto i prvih prepreka. Nailazimo na tzv. čabrove. U vlaškoj tradiciji to su rupe kroz koje
duhovi i sile iz drugog sveta mogu komunicirati sa ljudima. Najčešće se vezuju za pećine i
pukotine u stenama. Kroz iste prolazimo i nastavljamo ka Kovejskom kraku kanjona.
Cipela glavu čuva ali i kaciga. Osim velikog kamenja i stena u kanjonu su prepreke i oborena
stabla. Ima ih baš dosta. Zato se uvek uz objavu planinarske akcije piše i napomena da ista nije
za početnike tj. da je potrebno u iskustvo u kretanju preko ovakvih prepreka. Kod ovakvih
pešačenja nema žurbe jer je akcenat na bezbednosti.
kanjon ima još 3 kraka i to: Mikuljski, Demižlok i Vejske reke. Ovaj deo je najstrmiji što je i
logično jer podrazumeva izlazak iz kanjona na njegove najviše vrhove.
Pre izlaska iz kanjona nailazimo na Naroda pećinu (ne Narodna). Zovu je i Luda pećina (naziv je
dobila zbog teško pristupačnog i opasnog puta). Ova kraška pećina nije uređena. Svod visine
nekoliko metara ima rupu na vrhu. Bočna strana ima takoreći okno do kojeg je moguće doći i sa
koga se vidi deo Lazarevog kanjona.
Na prvom vidikovcu (Kovejski). Pogled na istoimeni krak i deo Lazarevog kanjona.
Nakon 9 km pešačenja stižemo do vidikovca Petrine stene. Lazarev kanjon (Kanjon Lazareve
reke) je najdublji i najduži kanjon istočne Srbije. Nastao je usecanjem istoimene reke i njenih
pritoka u krečnjački masiv Kučaja. U njemu je registrovano preko 70 pećina i jama. Dužine je do
9 km dok mu litice idu u dubinu do 300 metara. Jedan je najpoznatijih kraških fenomena Srbije.
Prostor Lazarevog kanjona predstavlja zatvoren ekosistem pa su se u njemu održale endemske
vrste biljaka kao što je Srpska ramonda. Stanište je i zaštićenog surog orla a u obližnjoj pećini
Vernjikici se nalazi 50.000 slepih miševa što je najveća kolonija u Evropi.
Zbog strmosti svojih litica ni danas nije u potpunosti istražen. Desna strana ispod Malinika je
visine do 500 metara. Sa svih strana je zaklonjen stenovitim grebenima (Malinika, Strnjaka,
Kornjeta, Pogara i Mikulja). Jedan je od najsloženijih i najraznovrsnijih terena u Srbiji. Podataka
zaista ima a evo i jednog o poreklu imena. Po legendi ime je dobio po knezu Lazaru čija ga je
vojska koristila kao skrovište i sklonište tokom borbi sa Turcima. Kasnije su pećine ovog kraja
koristili mnogi hajduci.
Domaćinstvo Mustecić se nalazi pored vidikovca Kovej. Imanje je kupljeno 1920. godine da bi
jedna kuća bila sagrađena tridesetih godina prošlog veka a druga pedesetih. Nude domaću
hranu, piće kao i smeštaj u malim brvnarama. Te zipline. Ovde pravimo dužu pauzu odakle
nastavljamo pešačenje ka Zlotu u kome završavamo pešačku turu.
U povratku ka selu uživamo u bojama jeseni kao i pogledima na padine Malinika i Borski sto.
Нема коментара:
Постави коментар