Hrvatska - Mauzolej Ivana Meštrovića, Svilaja, 24.7.2026.

            Na putu ka planini Svilaji obilazimo Meštrovićev mauzolej.

            Zvaničnog naziva Crkva Presvetog Otkupitelja nalazi se u mestu Otavice kod Drniša. Počivalište 

            je Ivana Meštrovića i članova njegove familije. Iako rođen u Slavoniji (u mestu Vrpolje dok su mu 

            roditelji bili na privremenom radu) detinjstvo je proveo u Dalmaciji. Crkvu je izgradio 1930. 

            godine na Paraćevoj glavici u Petrovom polju u neposrednoj blizini porodične kuće. Poklonio ju 

            je narodu 1952. godine.

            Najpoznatiji je hrvatski vajar (hr. kipar). Prve vajarske radove započinje u Splitu kao 17-

            godišnjak. Nakon toga odlazi na bečku Akademiju likovnih umetnosti. Nakon završetka 

            školovanja radove izlaže u Rimu, Parizu, Londonu, Ženevi i Kanu. Nakon 2. svetskog rata je 

            emigrirao u SAD gde radi kao profesor na univerzitetu u Njujorku i gradu Saut Bend (South 

            Bend, Indijana) u kome je preminuo 1962. godine. Osim crkve narodu je poklonio 132 

            umetnička dela i 4 nekretnine. Odrastanje u tradicionalnoj patrijarhalnoj porodici te dodir sa 

            motivima iz epskih narodnih pesama i Biblije dalo mu je inspiraciju koja ga je pratila tokom 

            čitavog stvaralaštva.

            Važno: Za planinarenje na planini Svilaji isključivo je dozvoljeno kretanje markiranim stazama 

            HPS (Hrvatskog planinarskog saveza) zbog zaostalih mina iz rata devedesetih godina na ovim 

            prostorima. GPS trekove možete preuzeti sa sajta https://info.hps.hr/putovi/putovi

            Planina Svilaja je kraška planina u Dalmatinskoj zagori. Dužine je 40 km. Pruža se između 

            Sinjskog i Petrovog polja te Vrlike s istočne strane. Najviši vrh joj je visine 1508 metara. Poznata 

            je po bogatom biljnom i životinjskom svetu kao i sa vidikovcima sa kojih se pogled pruža do 

            Jadranskog mora.

            Početak (i završetak) pešačke ture je kod planinarskog doma Orlove stine. Udaljen 5,5 km od 

            sela Zelovo smešten je na ivici manje udoline a ispod Orlovih stina po kome je dobio ime. 

            Dvospratni je objekat sa kuhinjom, kupatilom i četiri spavaonice. Sređeno, čisto, uredno.

            Početak staze vodi kolskim putem koja se nakon nešto više od 400 metara odvaja levo u šumu. 

            Šuma će vas štititi od sunca sledeća 2,5 km. Pošto je ovo Dalmacija kamena nije nedostajalo ni 

            u šumi.

            Nakon trećeg kilometra staza izlazi na otvoreni prostor pa ovo imajte u vidu jer nemate gde da 

            se sklonite od sunca kao ni od padavina. Takođe ni od vetra. Čitav dan je duvala bura koja nam 

            je olakšala ovaj julski uspon. 

            Po ogoljenom delu do vrha ima 2 kilometra pešačenja. I pre vrha pucaju vidikovci na sve strane 

            ali sa samog vrha su neverovatni.

            Pošto je dan dug a i nismo žurili, dužinu do vrha od 5 km smo pešačili (s pauzama) oko 3,5 sata. 

            Jeli, pili, osmatrali, uživali. Najviši vrh je istoimeni vrh Svilaja ili Bat i visine je 1508 metara. Iako 

            je bio jul udari bure su bili na momente jaki da su prsti na rukama sve vreme bili hladni. 

            Na vrhu je teško odabrati gde prvo pogledati. Vidikovac je 360 stepeni a na sve strane sve vide 

            planine dok se na zapadu vidi Jadransko more. Prvo Dinara (pomenuta desetine puta do sada). I 

            to njena južna strana.

            Na jugoistoku još jedan gorostas, Biokovo. Drugi je po visini planinski masiv u Hrvatskoj poznat 

            po tome što se vrlo strmo uzdiže iznad Makarske rivijere. Najviši vrh Biokova je Sveti Jure visine 

            1762 metra. Zbog svojih jedinstvenih geomorfoloških osobina centralni deo planine je proglašen 

            Parkom prirode Bikovo.

            Desno od Biokova nalazi se Mosor. Pruža se u pravcu zapad-istok. Kao i sve planine u Dalmaciji 

            sastavljena je od krečnjaka pa obiluje impresivnim kraškim oblicima reljefa (jamama i 

            pećinama). Omiljeno je izletište stanovnika Splita kao i planinarska destinacija. Najviši vrh 

            Mosora je Veliki Kabal visine 1339 metara. 

            U pravcu zapada Jadran i ostrvo Sveti Andrija (nazvan još i Ostrvo Svetac). Udaljeno je 26 km od 

            Komiže (grada na ostrvu Visu). Sada je nenaseljeno iako je u prošlosti imalo stanovnike. Pored 

            njega je u rimsko doba prolazio jedan od najvažnijih plovnih puteva. Pesnik Tin Ujević tokom 

            posete 1930. godine za ovo ostrvo je napisao: "Dovle i ne dalje". Iza je Italija.

            Predivna planina sa odličnim vidikovcima. Teško je sve sažeti u ovaj kratki izveštaj. Za svaku je 

            preporuku. U povratku "društvo" sa istočne strane nam pravi bosanska Dinara.

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/