Maroko - Marakeš, 22.5.2026.

            Akcenat ove ture je bio uspon na Visoki Atlas (deo planinskog venca Atlas) koji je najviši 

            planinski masiv u severnoj Africi a kroz Maroko se proteže u dužini od 750 km. Iz Beograda u 

            Maroko i grad Marakeš stižemo letovima iz Beograda do Istanbula a zatim iz Istanbula do 

            Marakeša. Neposredno pred sletanje vidi se Visoki Atlas.

            Marakeš je četvrti po veličini grad u Maroku. Smešten je u podnožju planine Atlas. Poznat je kao 

            "Crveni grad" zbog specifične crvenkaste boje svojih zemljanih zidova i zgrada. Predstavlja spoj 

            vekovne tradicije, živopisnog haosa na orijentalnim bazarima i modernog luksuza. Marakeš je 

            reč iz jezika Berbera i znači Božija zemlja. Ima milion stanovnika.

            Takoreći neka vrsta planinarske tradicije je da se napravi zajednička fotografija na aerodromu 

            (bilo polaznom ili dolaznom). Mi je pravimo na aerodromu u Marakešu obučeni u majice 

            posebno napravljene za ovu priliku. Uz zastave naravno.

            Pešačenje počinjemo sa Trga Džema El Fena (Jemaa el-Fena). Predstavlja srce grada i najveći 

            javni plato u Africi. Potiče iz 1062. godine kada su Almoradivi (berberska dinastija) osnovali 

            grad. Od tada je funkcionisao kao suk (bazar) i gubilište. Ujutro vlasnici postavljaju štandove na 

            kojima prodaju sokove, začine, lekove... Nakon zalaska sunca trg se pretvara u jedan veliki 

            restoran na otvorenom i pozornicu raznih zabavljača.

            Nakon trga prolazimo kroz bazar i dolazimo u Muzej grada Marakeša. Nalazi se u palati Dar 

            Mnebi koja je sagrađena početkom 20. veka. Sastoji se od velikog centralnog dela koji je 

            prvobitno bio vrt zasađen drvećem. Njime dominira veliki mesingani luster. Odavde je moguće 

            ući u razne sporedne sobe koje karakteriše drvena dekoracija te u hamame i nekadašnje 

            kuhinje. Jedna je od mnogobrojnih palata koja predstavlja primer marokanske arhikteture 19. i 

            20. veka a koje su izgradile bogate porodice tog perioda.

            Na muzej se takoreći naslanja Medresa Ben Jusuf. Dobila je ime po susednoj džamiji Ben Jusuf. 

            Sagrađena je 1565. godine. Bila je najveća obrazovna institucija u Magrebu (predelu severne 

            Afrike koji se nalazi severno od Sahare i zapadno od reke Nil). Mogla je da primi 800 učenika. 

            Zatvorena je 1960. godine radi renoviranja da bi za javnost ponovo bila otvorena 1982. godine. 

            Sledeća restauracija je bila 2018. godine da bi za turiste bila otvorena 2022. godine. Privlači 

            desetine hiljada turista i jedna je od najvažnijih istorijskih građevina Marakeša.

            Tajna bašta (Le Jardin Secret) je mala oaza mira u srcu medine koja kombinuje istoriju, 

            tradicionalnu arhikteturu i prirodne lepote. Male fontane i bazeni između kojih se nalaze 

            pešačke staze predstavljaju umetnost marokanskog dizajna bašta kroz vekove. Prvobitno 

            sagrađena u 16. veku poslednju veliku rekonstrukciju je imala u periodu od 2008. do 2018. 

            godine kada je otvorila vrata javnosti.

            Džamija Kutubija je najveća džamija u Marakešu. Potiče iz 1147. godine. Minaretski toranj je 

            visine 77 metara a ukrašen je različitim lukovima. Simbol je Marakeša a poslužila je kao primer 

            za izgradnju ostalih džamija. Ime potiče od arapske reči kutubijin što znači prodavac knjiga. 

            Nekada se u njenom okruženju nalazilo i do 100 prodavaca knjiga. 

            Saadske grobnice su istorijska kraljevska nekropola. Nalaze se na južnoj strani džamije Kasba. 

            Datiraju iz vremena Saadske dinastije iz 16. veka. Članovi marokanske monarhije su nastavili da 

            se sahranuju na ovom mestu i nakon prestanka vladavine pomenute dinastije. Mnogi istoričari 

            smatraju ovaj kompleks vrhuncem marokanske arhikteture u saadskom periodu zbog luskuzne 

            dekoracije i pažljivog uređenja enterijera.

            Džamija Kasba je sagrađena 1190. godine. Nalazi se u okrugu Kasba blizu mesta istorijskih 

            kraljevskih palata. Zajedno sa džamijom Kutubija predstavlja jednu od najvažnijih džamija 

            Marakeša. Danas se i dalje koristi za molitve a nemuslimanima nije dozvoljen ulazak (kao i u 

            džamiju Kutubiju).

            Palata El-Badi (ili Palata Badi, arapski Palata čuda) je "ruševinska" palata. Potiče iz 16. veka. 

            Tokom izgradnje je bila ukrašavana materijalima uvezenim iz mnogobrojnih zemalja od Italije do 

            Malija. Korišćena je za prijeme a ujedno i da bi se pokazalo bogatstvo i moć sultana. Propala je 

            nakon vladavine dinastije Saad. Njeni vredni materijali su korišćeni za izgradnju drugih zgrada u 

            Maroku. U toku je njena velika obnova. Danas pored izložbenog prostora je i značajna turistička 

            atrakcija.

            Palata Bahia datira iz 19. veka. Ima nepravilan raspored koji se sastoji od 150 soba 

            organizovanih oko više unutrašnjih dvorišta i vrtova. Prvobitno izdanje je obuhvatalo šire 

            područje s baštama, parkovima, propratnim objektima i džamijom. 

            Karakteriše je specifična dekoracija, tj. oslikavanje po drvenim plafonima. Danas je poznati 

            istorijski spomenik i turistička atrakcija. Godine 1912. nakon uspostavljanja francuskog 

            protektorata služila je kao rezidencija francuskih državnih službenika. Nakon marokanske 

            nezavisnosti ponovo je korišćena kao kraljevska rezidencija. Nakon toga je predata markonskom 

            Ministarstvu kulture. Jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija u Maroku.

            Pozdrav od foto-reportera iz Marakeša, sa majskih 40 stepeni Celzijusa.

            Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/