Srbija - Tara (Šargan, Iver, Zborište, Bratešina), 25.4.2026.

            S pravom akcija nazvana "Magija Tare". Ova planinska lepotica uvek oduševljava. Na ovoj 
            pešačkoj turi prošli smo kroz Park prirode Šargan kao i kroz NP Tara. Početak pešačke ture je 
            bio na istom mestu gde smo avgusta 2025. krenuli u obilazak Mokre Gore.

            U prvom delu staze u podnožju se vidi etno-selo Drvengrad Emira Kusturice. Nalazi se na brdu 

            Mećavnik između Tare i Zlatibora. Prošli put smo prošli delom Šarganske osmice dok smo na 

            ovoj turi obišli skijalište Iver.

            Nešto više od 2,5 km staza vodi kolskim putem odakle počinje prava planinarska staza. A u 

            narednih 7,5 km grebenska tura sa vidikovcima koji pucaju na sve strane. Jednostavno ne znate 

            na koju stranu biste pogledali. Pogled ka atarima sela Vitasi, Raduša i Kremna.

            U ovom delu staza je u potpunosti markirana i stalno se smenjuju proplanci i šuma. Tara se 

            nalazi u Zapadnoj Srbiji gde joj je severozapadni deo oivičen kanjonom Drine dok se s druge 

            strane ogranci spuštaju ka Kremanskoj dolini i Šarganu nakon kojeg počinju obronci Zlatibora.

            Kod jednog usamljenog bora na delu između vrhova Kobilovac i Putno brdo pravimo dužu 

            pauzu. Područje Tare je 1981. godine proglašeno nacionalnim parkom. Tradicionalno je letnje i 

            zimsko rekreativno područje sa dosta sunčanih dana te prosečnom nadmorskom visinom od 

            1000 metara.

            S jedne strane Tornik. S druge strane hotel Omorika. Za ovu turu zaista važi 1 slika 1000 reči.

            Sa Tare se vide i planine u Crnoj Gori. Na horizontu planinski masiv Sinjajevine (raniji naziv 

            Sinjavina). Nalazi se jugoistočno od Durmitora i po prostranstvu je najveća crnogorska planina. 

            Sa severa je omeđena rekom Tarom. Inače dosta njih takoreći "meša" reku Taru (Crna Gora) i 

            planinu Taru (Srbija).

            Na šetom kilometru pešačenja stižemo do platoa koji se zove Ravni kamen odakle se vidi 

            skijalište Iver. Iver je i drugi najviši vrh Tare na čijem se vrhu nalazi završetak žičare a odakle 

            počinju četiri skijaške staze (crne kategorije). Sve staze su opremljene sistemom za veštačko 

            osnežavanje.

            Na zapadnoj strani Ivera se nalaze skijaške staze plave kategorije (za početnike). Na Iveru je 

            održano više od 50 zvaničnih utrka u okviru Prvenstva Srbije za mlađe kategorije kao i nekoliko 

            međunarodnih utrka. U podnožju su konaci Šumska priča i Čarobni breg.

            Sa vrha Iver se pruža pogled na još jednu crnogorsku lepoticu, Bjelasicu. Pripada opštinama 

            Berane, Kolašin, Mojkovac, Bijelo Polje i Andrijevica. Širine je oko 20 i dužine oko 30 km. 

            Karakteriše je laka prohodnost, bogastvo šumom i obilje tekućih voda. Najviši vrh joj je Crna 

            glava visine 2139 metara.

            Teško je odvojiti se od ovakvih vidikovaca ali moramo dalje. Kroz prelepu šumu Tare dolazimo 

            do njenog najvišeg vrha Zborište (visine 1544 metra). Na istom pravimo jednu zajedničku 

            fotografiju.

            A onda još jedna magije Tare, Zaovinsko jezero. Ime je dobilo po istoimenom mestu Zaovine. 

            Nastalo je u periodu od 1975. do 1983. godine pregrađivanjem Belog Rzava. Ovo veštačko 

            jezero ima najveću dubinu od 110 metara i nalazi se na nadmorskoj visini od 880 metara.

            Na putu ka završnoj tački spuštamo se kroz i pored potoka Bratešina da bismo turu završili kod 

            tunela Šargan. Prelep sunčani dan za planinarenje i ovu prelepu planinu. Do nekog sledećeg 

            uživanja na Tari.

           Ostale fotografije možete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/