planinara ali neke staze i vrhovi ređe nego ostali. Kao što je bila ova naša. Početak
pešačke ture je bio od
puta koji ovde nosi naziv Barička vrata a nastavak je
Suvoborskog koji ide iz atara sela Planinica.
Ovde je tromeđa sela Planinica, Ba
i Koštunići. Kao i izvor Suvoborske
reke. Suvobor sa susednom 
Na delu staze ka Peskom potoku
koristimo jedan od vidikovaca te odustvo magle i pravimo prvu
visoravni Rajac čini celinu kao i
hidrografski čvor pritoka Zapadne Morave i Kolubare čije je i razvođe.
Bogat je
izvorima i vodenim tokovima.
Veći deo dana je bila magla. Ali u
planinarstvu se kaže: „Nema lošeg vremena samo loše garderobe“ i
„Nema lošeg
vremena samo loše volje“. Ili: „Oni koji ne žele da putuju uvek će naći
izgovor“. Pošto je
društvo u planini uvek odlično onda ni vreme ne može umanjiti
dobro raspoloženje.
Na
momente se magla razilazila pa smo uspevali da vidimo padine Suvobora. Ja lično
ne pamtim ove
delove Srbije po čestoj magli ali eto ista situacija kao i prošli
vikend u Istočnoj Srbiji. Sve ima svoju draž
jedino za fotografe može biti
ograničavajući faktor i to za one koji “pucaju” daleko.
Predeo je zaista pitom. Smenjuju
se livade i šume. Ali nažalost odumiru stočarski
katuni. Podaci kažu da
ih je nekada ovde bilo oko 60 a da su sada ostala samo
dva. Inače sve staze su odlične za pešačenje.
Idealno za beg iz grada i da se
nadišete čistog vazduha. Prvu pauzu pravimo kod raskrsnice za Mokru
pećinu. Tu
negde uvek mora da se nađe i bar jedno vozilo „kvad“.
zajedničku
fotografiju. Sa drugarima iz SK
(Sportskog kluba) Alti.
Prelazimo Peski potok koji se nedaleko odavde uliva u
Suvoborsku reku. Potom se penjemo ka prvom
vrhu ture. Inače ovaj kraj je nekad
bio poznat po rudniku iz koga se vadila ruda hroma. I već znan po
istoriji
Suvoborske (Kolubarske bitke) gde je general Živojin Mišić na ovim padinama
porazio
austrougarsku vojsku.
Na putu ka vrhu Klik jedna
nakrivljena lovačka čeka i jedan pas.
Vrh
Klik je udaljen 1 km od Miličinog
vrha. Iako je prognoza za drugi deo dana dala podatke o
Miličin
vrh je visine 661 metar. Jedan je od
dva vrha koja su bila u planu ture. Raspoloženje ne opada ali
ni magla. Na vrhu
pravimo drugu dužu pauzu. Kroz oblake se vide padine
Suvobora kao i atar sela
Planinica.
razvredavanju sunce ipak
nismo videli. Vrh je visine 704 metra. Delimično kroz maglu su se nazirale kuće
u selu Planinica. Selo se nalazi u
opštini Mionica u Kolubarskom okrugu. Ima nesto manje od 200
stanovnika.
Sa vrha Klik se vraćamo na početnu
tačku padinama prelepog Suvobora. Prolazimo i pored jedne vrtače
(što uglavnom
nije karakteristično jer se vrtače javljaju u nizu). U zavisnosti od kraja u
kome se sreću zovu
ih i do,
dolac, duliba, vrtop, vrteč i dolina.
Turu završavamo pored malog jezera
gde počinje granica PIO (Predeo
Izuzetnih Odlika) Rajac. Istom
prolazi i deonica evropskog pešačkog puta E7, tačnije E7-9 Slavkovica-Suvobor. Evropski pešački put E7
počinje u Portugalu
i završava se u Srbiji (povezujući Atlantik sa Balkanom). Istom deonicom
delimično
idu i Čika Duškove rajačke
staze (posvećene Dušanu Jovanoviću koji je bio jedan od osnivača
kluba
Pobeda, Planinarskog saveza Srbije i Planinarskog saveza Jugoslavije).
Zaključak: Ne gledajte vremensku
prognozu već izađite vikendom iz kuće na
planinu. Družite se sa dobrim ljudima, pešačite i dišite čist
vazduh. Jer
najbolji kozmetički salon je
Priroda.
Нема коментара:
Постави коментар