Srbija - Kozje stene, kanjon Samokovske reke, 21.6.2025.

            Kao i prošli vikend, u cik zore na planinu krenusmo. Jutarnja temperatura u podnožju Kopaonika je bila 

            +6 stepeni pa imajte ovo u vidu kada leti krećete na planinu. Iz Beograda smo krenuli u 23.00 sata a na 

            polaznu tačku smo došli u 03.10 pa smo do 04.30 odmorili u vozilu kada smo krenuli na pešačenje.

            Vrlo brzo se razdanjuje. Pošto je uspon do vrha Kukavica konstantan brzo se zagrevamo te skidamo jakne 

            i kroz bukovu i borovu šumu idemo ka prvom odredištvu ove ture, Kozjim stenama.

            Na četvrtom kilometru pešačenja otvara se prvi vidikovac sa koga se vide (i) Kozje stene. Ovde pravimo 

            prvu kraću pauzu odakle kreće uspon do vrha Kozjih stena i dalje ka vrhu Kukavica (najvišem vrhu ove 

            ture).

            Kozje stene se nalaze na zapadnim padinama Kopaonika a na levoj strani klisure Samokovske reke. 

            Pešačka staza vodi takoreći ivicom stena sa kojih se pruža predivan pogled na padine Kopaonika ali i na 

            okolne planine.

            Sam greben Kozjih stena je ogoljen a s leve i desne strane niče nisko rastinje. Nisko rastinje dalje prelazi u 

            nižu pa u višu crnogoričnu šumu.

            Vrh Kozjih stena se nalazi na šestom kilometru pešačenja. Nadmorska visina je 1566 metara. Ovde 

            pravimo još jednu kraću pauzu i uživamo u pogledima na Željin, Stolove, Radočelo... Nakon vrha Kozjih 

            stena sledi uspon na obližnji vrh Kukavicu.

            Na vrhu Kukavica (1726 metara (po GSP-u 1731 metar)). U pozadini se vidi Raška kao i Novi Pazar.

            NP Kopaonik se nalazi na najvišim delovima istoimene planine. Nacionalnim parkom je proglašen 1981. 

            godine. Najviši vrh je Pančićev vrh (2017 metara (na slici ispod)). Najveći deo površine nacionalnog parka 

            je pod šumom (četinarskom i listopadnom). 

            Krase ga raznovrsni ekosistemi. Ovde je registrovano 1600 vrsta biljaka kao i tri endemita (organizmi koji 

            se javljaju samo na određenoj geografskoj oblasti i nigde drugde u svetu). To su Kopaonička čuvarkuća, 

            Kopaonička ljubičica i Pančićeva potočarka. Statistički, na Kopaoniku raste 11,9% svih balkanskih 

            visokoplaninskih endemita.  

            Vegetaciju karakterišu svi vegetacijski pojasevi visokih planina Balkana (najviši vrhovi su prekriveni 

            pašnjacima, niže je žbunasta vegetacija, potom gusta smrča (smreka) te bukova i hrastova šuma). 

            Životinjski svet čini šest vrsta vodozemaca, šest vrsta gmizavaca, preko 170 vrsta ptica i preko 40 vrsta 

            sisara.

            Rezervat Samokovska reka obuhvata levu dolinsku stranu Samokovske reke i područje između rečnog 

            korita i grebena Visoki deo. Površine je 431 hektar. Kanjonski deo karakterišu endemične vrste flore i 

            faune koje su se sačuvale zahvaljujući blažoj planinskoj klimi na ovoj nadmorskoj visini.  

            Pogled na Kozje stene s obale Samokovske reke. NP Kopaonik (pored naučnog, ekološkog i vaspitno-

            obrazovnog ima i turistički značaj (najveći je skijaški centar)). Spada u I kategoriju zaštite (zaštićeno 

            područje međunarodnog i nacionalnog značaja).

            Pred kraj pešače ture prolazimo kroz izletište Đorov most. Udaljeno je 4 km od Jošaničke Banje. Uz 

            Kadijevac je najpoznatije kopaoničko izletište. Kapacitet mu je 100 izletnika. Posetiocima je na 

            raspolaganju više drvenih letnjikovaca. Ceo predeo je okružen stoletnom šumom koji predstavlja pravu 

            malu kopaoničku oazu.

            Ostale fotografije možete da pogledate na https://duskoopacic.smugmug.com