Rumunija - Kanjon Nere, 15.6.2024.

            I ovaj vikend provodimo u Rumuniji. Nakon prve posete NP Klanac Nere-Beusnice 2012. godine (sa PD 

            Jelenak iz Panceva) i obilaska samo reke Beusnice te njenog toka i vodopada ovaj put obilazimo samo 

            reku Neru i njen kanjon. Na ovom mestu (slika ispod) smo 20.5.2012. u 12 sati, 18 minuta i 55 sekundi:-) 

            skrenuli levo a sada produzavamo pravo. Na samom pocetku ture kroz drvece nazire se Nera. Skoro uvek 

            u zelenoj boji ovaj put zbog obilnijih padavima u prethodnom periodu docekuje nas u drugom izdanju.

            Nacionalni park Klisura Nere-Beusnice je zasticeno podrucje II kategorije. Pripada okrugu Karas-Severin. 

            Povrsine je oko 36,700 hektara. Zasticenim podrucjem je proglasen 2000. godine. Predstavlja planinsko 

            podrucje sa skupom vrhova, pukotina, pecina, dolina, kanjona i vodopada. Smesten je u juznom delu 

            Aninskih planina i zahvata tokove reke Nere i njene pritoke Beusnice. Na pocetku ture nailazimo na prvu 

            poljanu (rumunski pioana, na srpskom jos i livada, poljana), poljanu Lindini.

            Pesacka staza dalje vodi ka oblasti Damian (rumunski Cantonul Damian). Usput cete uzivati u bujnoj 

            vegetaciji, izvorima pijace vode a sa strane ce vas sve vreme pratiti skoro okomite litice kanjona. Dobra 

            stvar u letnjim mesecima je sto skoro cela staza prolazi kroz sumu ili je sa severnih strana kanjona koji je 

            u hladovini.   

            Posle sestog kilometra od pocetka pesacke ture nailazi se na deo kanjona koji ima oblik udice, La Carlige 

            (rumunski udica). Ovde se pojavljuju prve kamene strukture uz samu reku. Prolazimo pored manjih 

            pecina i ulazimo u deo kanjona koji je osiguran sajlama i lancima.  

            Ovaj deo, takoreci polutunela nije nesavladiv i za obicnog pesaka rekreativca. Potrebna je veza doza 

            opreznosti. A tu si i vodici da vam pomognu u prolasku kroz ovakve delove kanjona.

            Nije Amazon a ni e-Bay:-) vec je Nera (u svojoj mutnijoj varijanti). Posle sedam kilometara pesacenja 

            staza vodi kroz samu reku. Za ovaj period godine je malo veceg vodostaja. Preporucuje se da ponesete 

            obucu za vodu kao i mali peskir da biste nakon izlaska brzo osusili stopala i noge. Staza je duzine 24 

            kilometra pa smo izbegavali duza zadrzavanja da bismo na odrediste stigli na vreme.

            Kanjon Nere je zaista zivopisan. Sto bi ljubitelji prirode rekli, ostavlja bez daha. Zaista, u mojih 14 godina 

            planinarenja ovo je jedna od najlepsih ako ne i najlepsa staza pored reke kroz koju sam prosao u Srbiji i 

            okruzenju. Napomena je da su svi tuneli prohodni i relativno su kratki (nekoliko metara) tako da vam nije 

            potrebna ceona lampa.  

            U kanjonu Nere srescete i kajakase. Ustvari, u celom kanjonu stalno se nesto desava. Sreli smo i 

            rumunske planinare, razmenili nekoliko reci. Neki od njih iz ovih krajeva pricaju i tecan srpski jezik. Iako 

            je ceo kanjon pod sumom na pojedinima mestima se izbija na male vidikovce sa kojih se pogleda pruza 

            ka liticama kanjona i mnogobrojnim pecinama.

            Iako malih pecina ima mnogo one malo vece su oznacene sa ispisom osnovnih podataka. Na 11. km 

            nailazimo na pecinu Boilor (rumunski Peştera Boilor). U praistoriji je koriscena kao skloniste za stoku 

            okolnih seljaka. Istrazena je i ucrtana 1961. godine. Nalazi se na sedam metara iznad Nere. Ukupne je 

            duzine 126 metara. Tokom velikih padavina i poplava pojavljuje se voda koja izlazi iz pecine i uliva se u 

            Neru. U unutrasnjosti se nalazi jezero koje nastanjuju rakovi kao i mali skorpioni i beskrilni insekti. 

            Pre Djavoljeg jezera i Djavolje pecine nailazimo na kameni most. Nema zvanicno ime a na kartama je 

            oznacen samo kao Podul natural (prirodni most).

            Djavolje jezero i Djavolja pecina

 

            Jezero je nastalo odnosno otkrilo se urusavanjem tavanice pecine. Plavo-zelene je boje precnika 20 

            metara i dubine 9-12 metra. Istrazivano je (kao i pecina) u periodu od 1962. do 1964. godine. Ronioci su 

            otkrili prelepu podvodnu salu nakon preronjenih 25 metara dugog hodnika. Sto se pecine tice sistem 

            pristupacnih galerija i svodova iznosi 68 metara. Nije uredjena a dostupna je turistima za obilazak i moze 

            se obici za vrlo kratko vreme. Spomenici su prirode i turisticka atrakcija.

            Na izlazku iz kanjona se fotografisemo sa planinarima iz Panceva. I nastavljamo ka mestu Sopotu Novu 

            gde zavrsavamo pesacku turu.

            Sopotu Nou

 

            Nakon 24 kilometra pesacenja stizemo u ovo malo mesto. Nalazi se na uscu reke Buceave u Neru gde je i 

            pocelo naseljavanje krajem 18. veka. Na nadmorskoj je visini od 418 metara. Ime nesto manje od 1500 

            stanovnika. Danas obnovljena pravoslavna crkva sagradjena je 1854. godine. U centru mesta je i 

            gimnazija. Kao i mala prodavnica. Nas 34 i 17 flasa piva sto ce reci samo 0,25 litara na svakog. 

            Podnosljivo:-).

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/