Srbija - Vodopadi Izubre, manastir Studenica, 28.4.2024.

            Pocetak i kraj pesacke ture bio je u selu Devici. Udaljeno je 235 km od Beograda i sa jednom pauzom od 

            pola sata potrebno je cetiri sata putovanja autobusom. Pripada opstini Ivanjica. Ima nesto vise od 150 

            stanovnika. 

            Iako staza spada u lake, zbog nedavnih oluja i lomljenja mnogobrojnog drveca pretvorila se u (nesto) tezu 

            stazu i cesto probijanje preko/kroz stabla.

            Reka Izubra nastaje spajanjem Popove reke i potoka Bosnjanji na Goliji. Pripada rezimu zastite I stepena i 

            nalazi se u okviru Parka prirode Golija. Desna je pritoka reka Studenice.

            Na vodopade Izubre nailazi se pocetkom cetvrtog kilometra pesacenja. Kanjon reke je obrastao gustom 

            sumom u kome se nalazi veliki broj malih vodopada i nekoliko vecih. Leva strana reke je znatno strmija i 

            nepristupacnija.

            Najveci su Donji i Gornji vodopad. Iako smo mi isli od sela Devici vodopadima je moguce prici i sa 

            suprotne strane odnosno s puta iz pravca sela Rudno, Bzovik, Devici. Na slici ispod vidi se Donji vodopad. 

            Ovde pravimo kracu pauzu i fotografisemo se pored ovih prelepih kreacija prirode.

            Gornji vodopad nalazi se na nesto manje od 500 metara udaljenosti. Visina vodopada je do 20 metara. 

            Na slici ispod je nas vodic koji veli: “Kada Mjesec iz ledja Sunce ode, zivim svoje snove, u Dzepovima 

            prirode.”. Inace reka Izubra deli planinu Goliju od planine Radocelo.

            Nakon pet kilometara pesacenja stizemo do puta ka selu Devici i nastavljamo istim da se ne bismo vracali 

            pored reke zbog prevelikog broja oborenog drveca i otezanog kretanja. S puta se otvaraju vidikovci na 

            vise strana. U daljini se vidi Jankov kamen, najvisi vrh Golije.

            Ne obidjoh obliznji vidikovac Srna (pun naziv Vidikovac Srna na Izubri) ali ga fotografisah s puta ka selu. 

            Ime je dobio po jednoj od cerki vlasnika obliznje vile Andjela (na slici ispod desno). Vila i vidikovac su 

            predstavljeni u emisiji Boska Kozarskog na BT (Balkan Trip) kanalu.

            Toponim Izubra. Pa kazu ovako. Hiljadama godina unazad ovim delovima lutala su krda bizona. Stari 

            Sloveni koji su delili zivotno staniste sa njima nazivali ih zubr ili izubr. Sto bi znacilo da su prilikom 

            naseljavanja ovih prostora stari Slaveni zatekli bizone ciji naziv osta u imenu ovog bisera Golije.

            Nerado se odvajamo od prelepih padina Golije i Radocela. Turu nakon 12,5 kilometara zavrsavamo na 

            polaznoj tacki u selu Devici odakle krecemo u obilazak manastir Studenica.

            Manastir Studenica

 

            Obidjoh ga u jednoj od prethodnih tura pa samo ukratko. Osnovao ga je srpski zupan Stefan Nemanja 

            1186. godine. Godine 1206. na mesto igumana dolazi princ Rastko (u monastvu prvi arhiepiskop srpski, 

            Sveti Sava) kada manastir postaje kulturno, umetnicko, bolnicko i duhovno sediste Srbije. 

            Manastir je poznat po zbirci fresaka iz 13. i 14. veka. Kao jedan od najstarijih i najvecih srpskih 

            srednjovekovnih manastira Studenica predstavlja nepokretno kulturno dobro Republike Srbije i spomenik 

            kulture od izuzetnog znacaja. Godine 1986. UNESCO ga je uvrstio u listu Svetske bastine. 

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/