Srbija - NP Tara, Zvijezda (Biljeske stene, Drlije, Smiljevac), 2.7.2022.

            NP Tara je osnovan 1981. godine. Povrsine je 250 km2. Nalazi se na krajnjem zapadu Srbije u takoreci 

            laktastom delu toka Drine izmedju Visegrada i Bajine Baste. Planina Tara i Zvijezda pripadaju Starovlaskim 

            planinama. Planinu Zvijezdu nazivaju jos i zapadnim nastavkom planine Tare od koje je odvojena klisurom 

            reke Dervente kod sela Rastiste.

 

            Pocetak pesacke ture bio je kod Predovog krsta. Tu je i obnovljeni planinarski dom (na donjoj slici desno) 

            koji je sada u privatnom vlasnistvu i zove se Tarvik (Tarweek).

            Na prvom kilometru i prvi vidikovci. A u NP Tara ih ne manjka.

            Ovaj deo nazivaju i carstvom medveda ali medu nismo sreli. Staza vecim delom ide kolskim putem.  

            Vidikovac Biljeske stene (rezervata prirode Zvijezda) nalazi se na sestom kilometru od Predovog krsta. 

            Iako je manje posecen od vidikovca Banjska stena ne znaci da je i manje atraktivan. Odavde se pruza 

            prelep pogled na jezero Perucac i reku Drinu.

            Ovde pravimo prvu (duzu) pauzu i uzivamo u pogledu. Malo optickog uvecanja ka jezeru Perucac.

            Pored samog vidikovca nalaze se stolovi i klupe na otvorenom kao i koliba koju je sagradila filmska ekipa 

            za potrebe snimanja filma „Ptice koje ne polete“.

            Na nesto vise od 3 km od vidikovca Biljeske stene nalazi se vidikovac Drlije. I lovacka kuca pored (sluzi 

            kao baza lovcima divokoza koji ih premestaju u Istocnu Srbiju).

            Vidikovac Drlije. Pogled na kanjon reke Drine i Dolove. Da ne bude da samo sebe stavljam na slike 

            vidikovaca:-).  
 

            Na ovom vidikovcu pravimo najduzu pauzu. I uzivamo u pogledima sa istog.

            Staza dalje vodi ka vrhu Smiljevac.

            Vrh Smiljevac nema vidikovac pa mesto ustupamo Pancicevoj omorici. Vrste je smrce i endemit 

            (ogranicena rasprostranjenost na odredjenoj teritoriji) Balkanskog poluostrva. Ime je dobila po srpskom 

            botanicaru Josifu Pancicu koji ju je otkrio na Tari 1875. godine. Naziv omorika potice od lokalnog imena 

            za ovu cetinarsku vrstu.

            Pesacku turu posle 17,5 km zavrsavamo na polaznoj tacki.

            Ostale fotografije mozete pogledati na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/