smesten je na
udaljenosti od oko 20 km od Krusevca i na nadmorskoj visini od 521 metar. Celim
putem je
asfalt osim poslednjih 200 metara kada ga smenjuje makadam. Dom
poseduje smestaj za 60 osoba,
struju, vodu, kupatila, grejanje, salu za
obedovanje i kuhinju. Za prenociste je potrebno clanstvo u PSS
(planinarskom
savezu Srbije).
U okolini doma nalaze se kuce za
(ne)iznajmljivanje.
Ukupno oko 20-tak kuca smesteno je
u neposrednoj blizini doma a kuca sa slike ispod je poslednja u nizu
na putu ka
odredistu.
Staza skoro celom duzinom vodi
kolskim putem. Jastrebac, najsumovitija planina u Srbiji.
Na
drugom kilometru pesacenja nailazi se na Mircetovu cesmu. Objekti na
planinarskim stazama podizu
se i u znak secanja na odredjene ljude.
Miroljub Milojevic bio je planinar
koji je preminuo u 17. godini
zivota. Nekoliko desetina metara iznad cesme
nalazi se prvo
skretanje ka Mecjim stenama.
S
desne strane nalazi se ograda lovista koja se uz ovu stazu proteze duzinom nesto
manjom od 4 km
(pocinje nakon 400 metara od pocetka pesacenja pa sve do sledeceg
(drugog po redu)
skretanja ka
Mecjim stenama).
Poslednjih nekoliko stotina metara
je sa konstantnim usponom i ovaj deo je najtezi za
pesacenje.
Mecje
stene je dosta veliki lokalitet koji
zahvata prostor izmedju 900 i 1100 metara nadmorske visine.
Naziv su dobile po
otiscima koji lice na medvedje sape.
Veliki broj stena razlicitih
oblika i velicina izdize se iz planine dok drugi deo (koje su zasuste zemljom)
samo izviruju.
Na kraju staze nalazi se vidikovac
“Terasa”. Bukva koja se srusila je svojim korenom i stablom napravila
terasu po
kome je vidikovac i dobio ime.
Pogled s Mecjih stena na padine
Jastrepca. Po legendi jastreb je leteo ka
najvisem i golom vrhu planine.
U kljunu je nosio grancice sa semenkama koje su
ispadale dok je leteo. Vremenom je iz njih izniklo
drvece a planina bi nazvana
Jastrebac.
Нема коментара:
Постави коментар