Nemacka - Augsburg, 8.9.2021.

            Augsburg

            Nalazi se u saveznoj drzavi Bavarskoj. Drugi je najstariji grad u Nemackoj (posle grada Trira). Treci je grad 

            po velicini u Bavarskoj posle Minhena i Nirnberga. Ima oko 300000 stanovnika. Ime grada potice od 

            imena rimskog logora Augusta Vindelicorum kojeg je rimski car Cezar osnovao 15. godine pre nove ere. 

            Rusili su ga Huni u 5. veku, Karlo Veliki u 8. veku te bavarski vojvoda Velf u 11. veku. Slobodan carski grad 

            postaje 1276. godine. Godine 1555. sklopljen je Augsburski mir kojim je okoncano nasilje izmedju 

            luterana i katolika. Kada je rasformirano Sveto rimsko carstvo 1806. grad je postao deo kraljevine 

            Bavarske. Jedini je grad u Nemackoj sa sopstvenim zakonskim praznikom Augsburski dan mira koji se 

            obelezava 8. avgusta. Lezi na obalama dveju alpskih reka, Leh i Vertah. Bio je prvi nemacki grad koji je 

            1997. godine poneo titulu najzelenijeg grada u Evropi.

            Augsburger Dom

 

            Jezgro danasnjeg objekta sagradjeno je 995. godine. Znacajnija prosirenja pocinju u 14. veku. Juzna kula 

            sagradjena je u 15. a severna u 16. veku (obe kule sagradjene su od cigle). Dimenzija je 113x40 metara 

            dok su kule visine 62 metra. Cetvorobrodna je gradjevina. Za vreme Drugog svetskog rata nije pretrpela 

            veca ostecenja. Unutrasnjost je skoro kompletno renovirana 1984. godine. Augsburska katedrala je jedna 

            od najposecenijih turistickih atrakcija grada. 

            Perlachturm, Augsburger Rathaus

 

            Kula Perlah je jedna od najvisih gradjevina sa visinom od 70 metara. Prvobitno je sagradjena kao vojni 

            objekat 989. godine. U 16. veku dobija sat sa zvonom. Danasnji izgled dobija 1618. godine. Iako je 

            vekovima sluzila kao zvonik crkve danas se koristi kao platforma za posmatranje. Do vidikovca postoji 261 

            stepenik a jednom godisnje odrzava se i trka do vrha.

 

            Gradska vecnica je simbol grada. Potice iz 17. veka. Jedna je od najvaznijih gradjevina renesanse severno 

            od Alpa i jedna od najimpresivnijih gradskih kuca u Nemackoj. U knezevskim sobama moguce je zakazati i 

            vencanje. U prizemlju se nalazi spomen obelezje stradalima 1944. godine.

            Leopold-Mozart-Haus

 

            U ovoj kuci rodjen je Leopold Mocart, otac Volfanga Amadeusa Mocarta. Kuca potice iz 17. veka. Godine 

            1937. u kuci je postavljena izlozba o istoriji porodice Mocart u Augsburgu. Poslednje renoviranje bilo je 

            2020. godine. Trospratna zgrada sa zakrivljenim gornjim delom zasticena je kao spomenik kulture.

 

            Iza gradske kuce nalazila se neka vrsta privremene drvene konstrukcije za „ostavljanje poruka“ pa se 

            potpisah da sam bio tu:-).

            Maximilian Museum, Weberhaus

 

            Najstariji je muzej u Augsburgu. Otvoren je 1855. godine a zgrada u kojoj se nalazi potice iz 15. veka. Ime 

            je dobio po bavarskom vladaru Maksimilijanu II. U njemu se nalazi umetnicko-istorijska zbirka o istoriji 

            grada od srednjeg do 19. veka. Do Drugog svetskog rata bio je jedini muzej u Augsburgu. Krajem proslog 

            veka vrsena je obimna rekonstrukcija muzeja.

 

            Kuca (tkanja) podignuta je 1913. godine (na mestu nekadasnje kuce koja je bila sagradjena 1389. godine i 

            bila je centar srednjovekovne trgovine tekstilom u Augsburgu). Fasada je uradjena na osnovu sacuvanih 

            crteza fasade prethodne zgrade. Vecim delom je unistena u Drugom svetskom ratu da bi bila kompletno 

            obnovljena 1959. godine. Unutrasnjost originalne kuce danase se nalazi u Bavarskom nacionalnom 

            muzeju. U prizemlju se danas nalaze prodajni objekti dok se na spratovima nalaze kancelarije firmi.

            Schäzlerpalais

 

            Seclerova palata potice iz 18. veka. Gradjena je 4 godine. U plesnoj dvorani plesali su Marija Antoaneta 

            (cerka austrougarske kraljice Marije Terezije, kasnije francuska kraljica) i Luj XVI kada su svratili u 

            Augsburg sa svog svadbenog putovanja ka Versaju. Od 1951. u njoj se nalaze opstinske i drzavne 

            umetnicke kolekcije. Posle radova na obnovi koji su poceli 2004. palata je ponovo otvorena 2006. godine.

            Basilika St. Ulrich und Afra

            Danasnja crkva nalazi se na mestu nekoliko crkvenih objekata iz perioda od 7. do 15. veka. 

            Srednjovekovna gradjevina bila je za trecinu kraca od danasnje crkve. Dogradjivana je tokom 16, 17. i 18. 

            veka. Danasnja crkva je trobrodna gradjevina. Na severnom delu nalaze se karakteristicni dugi uski 

            prozori kao i osmougaona kula koja se zavrsava bakarnom kupolom. Kula je visine 93 metra. Juzna kula 

            nije nikad izgradjena (zbog nedostatka novca). Centralni deo je duzine 93,5 i sirine 27,5 metara. Ima 

            ukupno 10 zvona. Velika rekonstrukcija uradjena je posle Drugog svetskog rata dok se sledeca ocekuje 

            ove (2022) godine.

            Augsburger Puppenkiste, Kastenturm

 

            Lutkarsko pozoriste smesteno je u delu nekadasnje gradske bolnice. Predstave su pocele da se izvode 

            1948. godine. Sa emitovanjem istih na televiziji od 1953. godine pozoriste je postalo poznato sirom 

            zemlje. U ovom pozoristu izvedene su sve poznate svetske bajke (bajke brace Grim, Aladin i caroba 

            lampa, Macak u cizmama...). U sali pozorista izvodjene su opere i druga muzicka dela. Nakon renoviranja 

            2000. godine grad je dodelio pozoristu nove prostorije kao i novu pozorisnu salu. Od 2003. pozoriste 

            gostuje u decijim klinikama a od 2006. u vrticima. Od 2009. pozoriste saradjuje sa FK Augsburg a kapiten 

            kluba umesto zastavice protivnickom kapitenu daje lutku.

 

            Pored pozorista nalazi se sestougaona kula koje je 1559. pretvorena iz odbrambene kule u vodotoranj. 

            Odavde su se vodom snabdevale augsburske fontane. Kamena ograda na vrhu sagradjena je 1703. 

            godine.

            Kleiner Wasserturm, Schwäbisches Handwerkermuseum

 

            Nekadasnji vodotornjevi u Augsburgu danas su spomenici pod zastitom UNESCO-a i deo su sistema 

            nekadasnje vodoprivrede. Mali vodotoranj sagradjen je 1470. godine pored nekadasnje tvrdjave. U 16. 

            veku dogradjena su jos dva sprata a u 17. veku i treci sprat.

 

            U svapskom zanatskom muzeju nalaze se radionice starih zanata. Muzej datira iz 18. veka a kompletno je 

            obnovljen krajem proslog veka i otvoren 1985. godine. Izlozbena povrsina mu je 250 m2 sa godisnjim 

            brojem od 25000 posetilaca.

            Rotes Tor

 

            Vodotoranj (Crvena kapija) sagradjen je 1463. godine (nakon pozara i unistenja prethodne kule 

            vodotornja koja je bila sagradjena od drveta). Na sedmom spratu nalazio se osmougaoni bazen. 

            Snabdevao je vodom Augsburg do 1879. godine. Najstariji je postojeci vodotoranj u Nemackoj. Pored 

            vodotornja nalaze se ostaci nekadasnje tvrdjave kao i park u kome je sagradjen amfiteatar na otvorenom.

            Staatliches Textil- und Industriemuseum Augsburg (TIM)

 

            Drzavni muzej tekstila i (tekstilne) industrije otvoren je 2010. godine. Sagradjen je na mestu bivse 

            Augsburske predionice. Povrsine je 2500 m2. Stalne postavke predstavljaju razvoj predenja i tkanja za 

            period od 16. do 20. veka. Neka masine su i danas funkcionalne pa je moguce kupiti proizvode koji se 

            prave po specijalnim narudzbinama. Takodje, moguce je oprobati se u predenju i tkanju. Muzej ima i 

            modnu pistu. Pored predstavljanja nekadasnje mode i kostima prikazuju se i danasnji (savremeni) 

            modeli.  

            Brechthaus, Maximilianstraße

 

            Kuca knjizevnika Bertolta Breha danas je muzej knjizevnosti. Rodjen je u ovoj kuci 1898. godine. Iako je 

            vrlo kratko ziveo na ovoj adresi ova kuca izabrana je za projekat muzeja kao simbolika mesta rodjenja i 

            spomen ploce koja na kuci postoji od 1960. godine. Muzej je otvoren 1998. godine.

 

            Ulica Maksimilijan jedna je najvaznijih ulica u juznoj Nemackoj sto se istorije umetnosti tice. Pruza se u 

            smeru sever-jug na pravcu nekadasnjeg rimskog puta Via Claudia Augusta iz 15. godine pre nove ere. Bila 

            je deo najvaznijeg trgovackog puta izmedju Rima i nekadasnje rimske provincije Recije. Ime je dobila po 

            bavarskom kralju Maksimilijanu I. Danas se u njoj izmedju gotickih, renesansnih, rokoko i posleratnih 

            gradjevina nalaze brojni restorani, kafici i prodavnice.

            Da ne bude da uvek putovanje zavrsim s meckom:-) sada jedna americka korveta. Takodje i kraj obilaska 

            juznog dela Nemacke za 2021. godinu. Zug (Dusko) endet - Voz (Dusko) zavrsava. Do nekog sledeceg 

            putovanja.

            Ostale fotografije mozete pogledati na https://duskoopacic.smugmug.com/